Privlačenje stranih direktnih investicija je jedini način da se obezbedi održivi rast zaposlenosti u Srbiji tvrde saradnici Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS). Međutim, svaki strani investitor koji planira da u Srbiji počne posao suočen je sa neverovatno komplikovanom administracijom. Neke dozvole se čekaju i do tri godine, što je mnogo duže nego u zemljama u regionu.
– Preduslovi za dolazak stranih investitora u Srbiju su donošenje zakona o stranim ulaganjima, dosledna primena Zakona o stečaju, uvođenje čvrstog budžetskog ograničenja, jačanje regulatornih tela i usvajanje evropskih zakona – rekla je ekonomista dr Danica Popović na predstavljanju studije „Grinfild investicije u Srbiji“, koju je uradio CLDS.
Lakše na svetsko tržište
U prilog prvih nalaza studije „Grinfild investicije u Srbiji“, predstavnici kompanija „Roland Hajdner“, član Upravnog odbora „Vip mobajla“, Nenad đurđević, direktor marketinga i prodaje „Bol pakedžinga“, i Roland Vas, rukovodilac korporativnih odnosa Rajfajzen banke, ocenili su da strane direktne investicije olakšavaju integraciju Srbije na svetsko tržište, njeno uključivanje u poodmakle trendove globalizacije, a takođe stvaraju čitav splet proizvodnih veza sa domaćim privrednicima.
Nenad đurđević, direktor marketinga i prodaje „Bol pekedžinga“, kaže da se u Srbiji dobijanje dozvola pretvorilo u nauku.
– Možemo je nazvati dokumentologija. Stvarno je neobično da neopohodne dozvole čekate tri godine, a da vam je za izgradnju fabrike i organizovanje posla potrebno manje od dve – ističe đorđević.
Popovićeva smatra i da zemlja domaćin prilikom dolaska stranih investitora mnogo više dobija nego što gubi. Ona je naglasila da na odluku investitora na ulazak na srpsko tržište nije od velike važnosti da postoji agencija za privlačenje investicija, već da se stranci na to odlučuju zbog visoko obrazovane radne snage, jake regionalne veze među firmama, brzog prihvatanja novih tehnologija i kvalitetne infrastrukture i telekomunikacije.
Najveća ulaganja
Najveća strana investicija u Srbiji od 2000. godine, bila je prodaja bivšeg „Mobtela“ i druge licence za mobilnu telefoniju norveškom „Telenoru“ za 1,5 milijardi evra, dok je najveća grinflid (od temelja) investicija bila austrijskog „Mobilkoma“ koji je kupio treću licencu za mobilnu telefoniju, u vrednosti od 570 miliona evra. Na spisku najvećih stranih investitora su „Filip Moris“, „Štada“, Inteza banka, „Interbru“, Nacionalna banka Grčke, „Merkator“, „Lukoil“, „Holcim“, OTP banka, Alfa banka, „Ju-Es stil“, „Metro“, OMV, „Koka-Kola“ i „Bol pakedžing“.
– Ako bi Srbija više uradila na obezbeđivanju takvih uslova za poslovanje sigurno bi ubrzo prestigla Hrvatsku u vrednosti stranih investicija i približila se Mađarskoj – procenila je Danica Popović.
Prema istraživanju CLDS-a, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, koji je prošle, kao i ove godine iznosio oko 3,5 milijardi evra, po stanovniku je bio 471 evro, što je dvostruko manje nego u Hrvatskoj, i višestruko manje nego u Rumuniji, Poljskoj, češkoj ili Mađarskoj.
Izradu studije CLDS-a o grinfild investicijama, prvu u Srbiji, pomogle su kompanije „Vip mobajl“ i „Bol pekedžing“, te Rajfajzen banka.
