Veliki problem starijeg dela srpske zajednice Viktorije jeste nedostak staračkih domova u kojima bi im se pružala adekvatna briga na maternjem jeziku, a mlađi članovi nalaze se u opasnosti koju donosi zloupotreba narkotika.
Ovo su zaključci iz istraživanja Srpskog dobrotvornog društva Viktorije (SDD), predstavljenog u ponedeljak u melburnskom Dandenongu. U analizi se ukazuje da članovi srpske zajednice trpe zbog jezičkih i kulturnih barijera, pa nemaju adekvatan pristup pojedinim društvenim i zdravstvenim službama. U istraživanju se ističe i problem mentalnog zdravlja u srpskoj zajednici, prisutnost usamljenosti, depresije i izolacije, poteškoće sa asimilacijom u australijsku kulturnu sredinu, promene u porodicama…
Istraživanje „Promene u potrebama srpske zajednice“ sprovedeno je u Viktoriji od decembra 2008. do januara ove godine, a finansirala ga je Multikulturalna komisija Viktorije. Ono predstavlja pokušaj SDD-a da adekvatno odgovori na probleme članova srpske zajednice, ali ida na njih ukaže nadležnim državnim službama.
Novi problemi
čak 50 odsto ispitanika ukazalo je da članovi srpske zajednice trpe jer nemaju mogućnost da odlaze u staračke domove, gde bi se o njima vodila briga na maternjem jeziku i shodno njihovom kulturnom poreklu. Na listi najčešćih problema, najmlađi članovi zajednice ukazu na probleme zloupotrebe droga, porodične konflikte i svoju kulturnu neodređenost. Ispitanici su ukazali i na nedostatak informacija o fizičkom i mentalnom zdravlju, nedostatak zdravstvenih radnika koji bi mogli da im pomognu na maternjem jeziku.
U istraživanju je učestvovalo oko 50 ispitanika (različitog uzrasta, profila, pola, godine doseljenja i obrazovanja) od blizu 30.000 ljudi srpskog porekla u Viktoriji, što sigurno ne predstavlja reprezentativan uzorak. Međutim, prema rečima Marine čelebić, menadžera u SDD-u, ono je jasno ukazalo na trenutno najveće potrebe u zajednici.
– Tokom poslednjih 15-16 godina SDD je svoj rad uglavnom bazirao sa novodošlim doseljenicima i izbeglicama, zbog čega je čitav program bio usmeren na njih. Poslednjih godina prestao je humanitarni program, pa se i menjaju potrebe naše zajednice. LJudi koji su ranije dolazili snašli su se. Počeo da se javlja niz novih potreba, prevashodno namenjenih starijim licima, ali ne nedostaju ni problemi sa mladima. Rad sa njima je bio zapostavljen zbog nedovoljnog finansiranja države. Nadamo se da ćemo nadležnim ministarstvima sada uspeti da dokumentovano ukažemo na nove potrebe srpske zajednice u Viktoriji – kaže za „Vesti“ Marina čelebić.
Predsednik Srpskog dobrotvornog društva Marija Dragić, najavila je da će ova organizacija pretrpeti velike promene kako bi u narednom periodu još adekvatnije odgovorila potrebama zajednice.
– Uz pomoć istraživanja napravićemo dugogodišnji plan rada. Želja nam je da organizacija iz dobrotvornog društva preraste u organizaciju koja bi bila predstavnik cele srpske zajednice Viktorije. Nešto slično srpskom savezu koji bi naše potrebe zastupao kod države, ali ga nažalost nemamo. Nameravamo da pozovemo poznate članove naše zajednice, pa čak i naše poznate tenisere radi promocije, ali i da se uključe u dobrotvoran rad – ističe Marija Dragić.
Bolje usluge
O rezultatima istraživanja govorile su i Mira Šainović i Anja Kopelj iz SDD-a. Pored predstavnika državnih službi, etničkih organizacija i srpske zajednice koji su bili zainteresovani za rezultate istraživanja, prisutnima su se obratili i DŽordž Lekakis iz Multikulturalne komisije Viktorije, te gradonačelnica Dandenoga Pinar Jesil.
– Potrebe zajednice se menjaju, pa čak i kod mnogih već organizovanijih etničkih grupa. Usluge i servisi koje smo ranije ustanovili da pomažu prilikom doseljavanja i prilagođavanja na novi život, više nisu potrebni. Zbog toga je istraživanje „Promene potreba srpske zajednice“ izuzetno važno. Ono će služiti ne samo organizacijama poput SDD-a, već i drugim organizacijama, kako bi prilagodile svoje trenutne usluge. Istraživanje predstavlja i signal državnim i društvenim službama da bolje shvate i odgovore na probleme zajednice kako bi pružili adekvatne usluge – kazao je DŽordž Lekakis.
Predstavnik Multikuturalne komisije Viktorije podvukao je i da istraživanje ukazuje da trenutne državne usluge ne zadovoljavaju potrebe članova srpske zajednice.
– Posebno je izražen problem koji se javlja starenjem srpske zajednice, mladi članovi srpske zajednice zabrinuti su zbog korišćenja droga i drugih supstanci koje stvaraju zavisnost, konflikte u porodicama. Nažalost, srećem se sa velikim brojem mladih Srba koji mi govore o kulturnoj neizvesnosti, o prošlosti i nesigurnosti koju donosi novi život u Australiji. Istraživanje jasno ukazuje o potrebi reorganizovanja usluga namenjenih srpskoj zajednici, posebno jer 66 odsto ispitanika navodi da SDD ne uspeva da odgovori na njihove potrebe – istakao je Lekakis.
Usamljenost
Na pitanje da li Srpsko dobrotvorno društvo Viktorije uspeva da pokrije sve potrebe koje imaju članovi srpske zajednice, 66 odsto ispitanika odgovara negativno, 18 odsto navodi da nije upućeno u usluge koje pružaju, a samo 16 odsto smatra da su potrebe zajednice adekvatno rešene.
Ispitanici predlažu veći broj društvenih aktivnosti kojima bi se odgovorilo na usamljenost među članovima srpske zajednice, veći broj informativnih predavanja na maternjem jeziku, bolje finasiranje i promovisanje usluga Srpskog dobrotvornog društva, kao i na ukazivanje na potrebe zajednice drugim državnim službama.
Smeštaj
Koji su problemi starih u srpskoj zajednici?
Polovina (50 odsto) ispitanika navodi potrebu da se reši smeštaj u staračkim domovima sa adekvatnom brigom, 24 odsto navodi probleme usamljenosti, izolacije, socijalizacije i depresije među starim licima naše zajednice, 13 odsto navodi da stari imaju poteškoće pristupa glavnim društvenim servisima.
Zdravlje
Ispitani muškarci nemaju naviku da odlaze kod lekara, nemaju dovoljno samosvesti o ličnom zdravlju, potrebu da sa medicinskim stručnjacima na svom jeziku razgovaraju o problemima kao što su mentalno zdravlje i postraumatski problemi nakon rata. <đŽ>ene (27 odsto) ukazuju na nedostatak znanja o zdravstvenim pitanjima, 22 odsto ukazuje na potrebu informisanja o raku na maternjem jeziku, a 17 odsto je ukazalo na potrebu za lekarom koji će poznavati njihove ento-specifične potrebe.
