Genealogija je nauka koja se, između ostalog, bavi i proučavanjem postanka, odnosa i korenima imena i prezimena ljudi. Upravo je ova nauka privukla i Šiđanina Radovana Sremca koji je do sada izdao nekoliko članaka i knjiga o poreklima prezimena na sremskom području.
Radovan se genealogijom bavi već nekoliko godina, uglavnom na području Srema i Bačke, pa zbog toga često posećuje Arhiv Srpske akademije nauke i umetnosti u Sremskim Karlovcima za koji kaže da je riznica podataka. Prilikom jedne posete Arhivu ukazano mu je na građu koja je sadržavala spiskove pravoslavnih prezimena na teritoriji Srema.
– Zbog planiranja jedne publikacije poslani su 1906. godine dopisi svim pravoslavnim parohijama na teritoriji Srema da dostave spiskove prezimena, krsnih slava i, ukoliko je moguće, porekla porodica. Uz to dostavljani su i popisi atara, delova gradova i dostupnih toponima. Uglavnom su svi sveštenici poslali, ali to nažalost nikada nije publikovano, jednostavno se odustalo od toga. Ipak, građa je sačuvana. Za sada postoje dogovori da to publikujem, i ja uveliko već spremam tu knjigu – započinje Sremac priču o svom genealoškom istraživanju.
Popis objavljen na sajtu poreklo.rs
Članak pod nazivom „Popis pravoslavnih porodica i krsnih slava u Osijeku, Vinkovcima, Vukovaru i Iloku iz 1906. godine“ objavljen je osmog decembra ove godine na portalu poreklo.rs, a donosi detaljan popis pravoslavnih domova u ova četiri grada na području Republike Hrvatske potkrepljen prezimenima i krsnim slavama, a ono što je posebno zanimljivo, za Osijek ima i poreklo porodica.
Kako navodi sam autor, ova četiri grada su posebno važna zbog izuzetno turbulentnog perioda koji je usledio za Srbe u Hrvatskoj nedugo nakon popisivanja. „Popisi omogućavaju ne samo da se uporedi broj srpskih porodica u hrvatskom delu Srema na početku i na kraju 20. veka, nego i da se isprati koje su porodice tu živele i doprinosile razvoju ovih značajnih mesta“, naveo je Sremac u uvodu članka. Bogati popis sadrži 261 pravoslavno prezime u Osijeku, 104 u Vinkovcima, 445 u Vukovaru i 81 u Iloku.
– Neki su našli svoju porodicu u mom članku. Publikovao sam ga na sajtu Društva srpskih rodoslovaca Poreklo, a najviše sam imao komunikaciju sa jednim gospodinom koji sprema knjigu o Baniji, našao je ovde dosta porodičnih veza pa čak i iste krsne slave pa je pretpostavio da su bile neke seobe i to će koristiti u svojoj knjizi. Mikromigracija ne području Austro-Ugarske bilo je mnogo i one nikada nisu prestale, ljudi su se selili „trbuhom za kruhom“ gde im je bilo bolje. Taj momenat krsne slave koji je stalan i nepromenjiv je prepoznanica da li je neka familija u rodu. Na primer, prezime Petrović je veoma rašireno kod nas, a krsna slava pokazuje da li su recimo oni iz Srema i Banije možda rod – priča o reakcijama zainteresovanih strana za svoj članak.
Prezimena nastajala na više načina
Ovaj šidski arheolog i genealog koji ima veliki broj objavljenih publikacija, planira i publikaciju Matičnih knjiga pravoslavnih parohija u Vukovaru, koja takođe sadrži spiskove pravoslavnih sveštenika.
– Krajem 18. i početkom 19. veka nisu još uvek svi Srbi imali stalna prezimena, pa su se često menjala. Na primer, otac je bio Petar pa se sin prezivao Petrović. Problemi su nastajali jer je sveštenik nekad napisao Petrov, a nekad Petrović ili takođe Jovanović, Jovanković, Jovanić. Varijacije jednog prezimena uglavnom nose potomci nekada istih familija. Već početkom 20. veka prezimena su ustaljena i sad već ukoliko negde piše Petrov, a negde Petrović, možemo slobodno da kažemo da su to dve različite porodice.
– Srbi su dosta dugo, pa i u Austro-Ugarskoj zadržali praksu menjanja prezimena. Prezimena su najčešće nastajala po očevom imenu, ali i dedinom pa čak i stričevom. Kako su nekad postojale zadruge, prezime je moglo da nastane i po zadrugarskom starešini koji možda i nije direktan predak nekom ko je dobio prezime po njegovom imenu. Nastajala su prezimena i po raznim nadimcima, fizičkom izgledu, po zanimanjima kao na primer Kovačevići. Menjanje prezimena predstavljalo je veliki problem jer se znalo desiti da u jednoj kući imate živog dedu, sina i unuka. Deda nosi prezime po svom ocu, sin po svom, a unuk po svom, odnosno tri prezimena u tri generacije. Sve je zavisilo od toga šta će sveštenik zapisati. Još jednu zbrku predstavljao je i špicnamet ili porodični nadimak, pa je zbog toga u jednoj porodici moglo da bude i pet do deset različitih prezimena. Zbog toga smo morali da istražujemo i kuma, broj doma i tako neke odrednice da bismo otkrili ko je ko – objašnjava Radovan Sremac istoriju nastanaka srpskih prezimena.
Različita prezimena stvarala su velik problem u porodici
Kako naš sagovornik kaže, različita prezimena u porodici su postala toliki problem jer se teško određivalo i plaćanje poreza i zbog toga je austrijski dvor doneo naređenje oko 1795. godine da Srbi moraju da uzmu stalna prezimena i da se obustavi praksa menjanja prezimena.
– Naravno da narod kao narod, to nije baš odmah prihvatio, tako da recimo čuvena porodica Šumanović iz Šida iz koje potiče i čuveni slikar Sava Šumanović je negde tek početkom 19. veka uzela ovo prezime, a do tada su bili i Kostini i Vasilijevi i Popovićevi i Đakonovi – potkrepljuje Sremac svoje navode na primeru poznate šidske porodice.
Skup posao koji zahteva mnogo istraživanja
Viši kustos muzeja naivne umetnosti „Ilijanum“ iz Šida Radovan Sremac najčešće se u svojim istraživanjima bavi poreklom porodica, a što se konkretno Šida tiče objavio je popis kompletnog stanovništva Šida po veroispovestima: pravoslavce, Jevreje, rimokatolike, grko-katolike, evangelike, a posebno i pravoslavne Ruse.
– Dosta sam se bavio Jevrejima jer je Šid u 19. i 20. veku pripadao Iločkom rabinatu tako da mi je to bio povod da publikujem knjigu o jevrejskim porodicama u celom Iločkom rabinatu. Tu pripada ceo pogranični deo današnje Srbije i Hrvatske, pošto se malo upliće i Vukovarski rabinat. Izdavač ovog dela je Muzej grada Iloka pa je tamo bila i promocija. Sve je bilo uspešno. Sada dosta radim i o Jevrejima u Bačkoj. Matična struka mi je arheologija pa sam publikovao dosta i o arheologiji. Sveukupno sam objavio 27 monografija i oko 80 članaka. Kao što sam rekao, već sam započeo projekat o pravoslavnom stanovništvu Vukovara, a želim i da, u skladu sa mogućnostima i sredstvima, digitalizujem groblja u Sremu – priča Radovan o nekim od svojih publikacija.
Sremac kaže je ovo jedan prilično skup posao koji zahteva mnogo putovanja i istraživanja, ali i dizajn, pripremu i štampanje knjiga koje se kasnije prodaju po simboličkim cenama.
– Ljudi su kod nas u dosta teškoj finansijskoj situaciji pa knjige baš i nisu prioritet za kupovanje. Čim nešto treba da se kupi, odmah opadne i interesovanje. U svakom slučaju veći deo knjiga se uvek podeli zainteresovanima kolegama i koleginicama istraživačima. Svaka publikovana, a nepoznata građa koja je sistematizovana i lepo sređena je naravno od ogromnog značaja za daljne istraživanje. S druge strane, Srbi spadaju u narod koji baš i nije zainteresovan za svoju prošlost, osim naravno pojedinaca koje zanima rodoslov i poreklo. Ti pojedinci koji su u manjini su izuzetno zainteresovani za moja dela jer tu pronalaze svoje pretke i poreklo porodica koje je sveštenik zabeležio – nastavlja Radovan Sremac.
Ukoliko vas zanima, mnoga Radovanova dela, u kojima je možda zapisano i poreklo vaše porodice, možete da pronađete na njegovom profilu na sajtu Poreklo. Ako niste poreklom sa sremskom područja, pokušajte da nađete svoje prezime kod autora Jovana Erora koji je dosta pisao o Kordunu i Lici, a takođe ovaj sajt sadrži i popis nekoliko hiljada prezimena sa forumom u kojem možete da pronađete svoje rođake.
Jedna od zanimljivih kategorija na sajtu poreklo.rs jeste i digitalna biblioteka u kojoj, između ostalog sadržaja, možete da nađete i PDF verziju knjige „Iz prošlosti Vukovara: obzirom na tamošnje Srbe“ autora Riste Mihailovića izdanu 1890. godine u Novom Sadu.
The post Istraživanjem došao do popisa pravoslavnih prezimena sa istoka Hrvatske appeared first on srbi hr.
