U svetlu proslave 175. godišnjice osnivanja najviše naučne i umetničke ustanove u našoj zemlji, Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), na Univerzitetu u Nišu, u zdanju iz XIX veka smeštenom između drevne Tvrđave i mirne Nišave, priređena je konferencija na temu: Globalni i regionalni aspekti migrantske krize i društvene posledice odliva mozgova po razvoj Srbije i Balkana.
Petosatno izlaganje dvadesetak stručnih saopštenja istraživača iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije, Balkana i dijaspore, eminentnih intelektualaca sa domaćih i stranih univerziteta i instituta, profesora beogradske Vojne akademije, poslanika i poslenika Narodne skupštine Republike Srbije, ispunilo je očekivanja Programskog odbora skupa, pružilo odgovore, ali i otvorilo brojna pitanja. Diskusija je nastavljena i nakon zvaničnog dela konferencije gradnjom temelja budućeg susreta.
Predavanjem Disperzija intelektualnog kapitala u domenu makrosocijalne stratifikacije, doktoranda Filozofskog fakulteta u Nišu Ivana Kalauzovića, pripremljenim pod mentorstvom prof. dr Vladete Radovića, naglašena je povezanost problema u procesu globalizacije, pre svega vertikalnog društvenog raslojavanja, sa nemogućnostima akademskog usavršavanja i naučnog napredovanja svih ljudi u svim delovima sveta podjednako, što je prepoznato kao jedan od razloga rastućih intelektualnih migracija.
Prema rečima Kalauzovića, Republički zavod za statistiku ne nudi podatke o broju građana Srbije koji se školuju u rasejanju, dok Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), sa više hiljada članova i četrnaest lokalnih ogranaka širom sveta, ne raspolaže preciznim podacima, jer bi, kako tvrde iz te organizacije, realizacija istraživanja na ovu temu zahtevala velika sredstva, a rezultat bi bio polovičan zbog nepostojanja sveobuhvatne baze. Njihova slobodna procena je da studenata van zemlje ima oko 20.000.
„Neretko se pod maskom zaštite autorskih prava onemogućava širenje znanja, a ono, kao što znamo, vredi samo kada se deli. Nauka nije i ne sme biti u vlasništvu niti jedne nacije, države ili režima. Ona ne pripada nikome i pripada svakome. Naučne ideje i teze moraju biti po istim kriterijumima evaluirane, ma odakle dolazile. Obrazovanje je ključ slobode kojim se menja svet“, istakao je Kalauzović.
Broj srpskih časopisa referisanih u citatnom indeksu Web of Science i godišnjoj publikaciji Journal Citation Reports, prema aktuelnoj Kategorizaciji domaćih naučnih časopisa Ministarstva prosvete Republike Srbije je 23. Ne predstavlja kuriozitet da autori publikovanje svojih naučnih radova u prestižnim časopisima prilično plaćaju, iako srpski naučnici nisu solventni poput svojih kolega u inostranstvu.
Istraživanje internacionalne akademske onlajn platforme INOMICS sa sedištem u Berlinu, sprovedeno u periodu februar-april 2015, pruža uvid u prosečne zarade zaposlenih u visokom obrazovanju i nauci u različitim regionima i zemljama sveta. Rezultati, dobijeni na osnovu odgovora 834 anketiranih iz 92 zemlje, govore da doktorandi najviše zarađuju u Švajcarskoj, i to 55.000 američkih dolara godišnje, a postdoktorandi i profesori su najplaćeniji u SAD, sa 70.000, odnosno i do 186.000 dolara po godini. Po istom istraživanju, u Zapadnoj Evropi je zabeležen rast prosečne zarade od 28% za one sa godinama starosti u rasponu 36-45 i 46-55, dok je evidentirano da stručnjaci iz Istočne i Jugoistočne Evrope dobijaju veoma niske povišice plate u odnosu na svoje godine. Ovim istraživanjem Srbija nije posebno, već samo regionalno obuhvaćena.
Prema Republičkom zavodu za statistiku, u aprilu 2016. godine prosečna mesečna neto zarada zaposlenih u sektoru stručne, naučne i tehničke delatnosti u Srbiji bila je 103.244 dinara, a u sektoru obrazovanja 40.784 dinara. Treba napomenuti i da razlike u zaradama među regionima Srbije i te kako postoje i da nisu male.
„Iako se kontrola odliva i priliva mozgova, to jest emigracije i imigracije stanovništva, u slobodnom demokratskom društvu može shvatiti kao instrument baštinjen i zaostao od strane nekog prethodnog represivnog režima, sistemsko sagledavanje i strateško rešavanje problema je neophodno. Srbija, konkretno, mora poraditi na pospešivanju cirkulacije mozgova, tačnije na omogućavanju niza olakšica koje će ponuditi stručnjacima iz dijaspore i privući ih da sarađuju sa maticom“, zaključio je Ivan Kalauzović, čija je studijaKomunikacija kao determinanta kohezije matice i dijaspore, sa prošlogodišnjeg skupa SANU, ovom prilikom ujedno promovisana zbirnim izdanjem selektovanih naslova.
Kompletni radovi učesnika konferencije, koja je u subotu održana u Nišu, biće objavljeni u zborniku izabranih istraživanja do kraja 2016. godine, a pojedina će izlaganja blagovremeno emitovati Treći program Radio Beograda Radio-televizije Srbije.
