U jednom od svojih autorskih tekstova Ivan Stoiljković je napisao da nikada u istoriji nije bilo jednostavno biti građanin Makedonije, dodajući da je to danas surovo nezahvalna pozicija. „Ako je režim u Podgorici kriminalizovan i korumpiran radi čega je neko mogao da ucenjuje crnogorske vlasti da donesu odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova, u Makedoniji je situacija sasvim drugačija. Ovde je država, uslovno rečeno, nedoizgrađena, a prva nedoizgrađenost je odnos sa Albancima unutar države, kojih ima oko 25 odsto. Pošto Albanci u Makedoniji imaju veliki politički ucenjivački kapacitet prema državi, a međunarodna zajednica se podupire na Albance uvek kada su njihovi interesi u regionu u pitanju, onda taj politički ucenjivački kapacitet postaje još veći. Druga, koja je izuzetno bitna, jeste da su albanske partije proizašle iz njihovih vojnih, terorističkih organizacija. Pošto su SAD izabrale Albance kao svoje partnere preko kojih će ostvarivati svoje interese u regionu, onda Amerika, kao najmoćnija država u svetu, koristi taj vojni ucenjivački kapacitet Albanaca.“
• Šta bi bilo ako bi Makedonija odbila da uradi bilo šta što je od interesa za Ameriku?
– Amerika bi preko tog ucenjivačko – vojnog kapaciteta Albanaca mogla da destabilizuje Makedoniju. I treća, bitna činjenica je vezana za to što Makedonija ima identitetski problem zbog toga što je pre 15 godina pristala da sa Grčkom pregovara o svom ustavnom imenu. To je ta nezahvalna pozicija u kojoj se nalazi Makedonija i u kojoj ne možete očekivati da uvek donosi racionalne odluke zato što je i politička i ekonomska zavisnost vezana za neke druge stvari. I sada kada vagate, ne znam da li je bolje da kod donošenja odluka režim bude kriminalizovan i korumpiran, ili obična marioneta. To je ta surova pozicija Makedonije na koju sam mislio.
• Mislite da su dva faktora pritisnula vlasti u Makedoniji da priznaju nezavisnost Kosova – etnički Albanci kod kuće i SAD spolja?
– Ne, ne. Prvi su Albanci, drugi je identitetski problem, a oba ova faktora su pod senkom Sjedinjenih Američkih Država.
Upornost duga sedam godina
• Ivan Stoiljković je po obrazovanju diplomirani pravnik. Oženjen je i ima 18-godišnju kćerku. U rodnom Kumanovu odakle svakoga dana putuje u Skoplje, ima svoju firmu za građevinske materijale i špediciju, a u politiku je pre sedam godina ušao sa namerom da popravi lošu sliku o Srbima u Makedoniji. Kao vođa DPSM i poslanik u tome je prilično i uspeo.
• Da li sada Makedonija može očekivati da od SAD zauzvrat dobije podršku u rešavanju spora sa Grčkom?
– I vlada, i šef države i građani Makedonije, svi očekuju podršku i pomoć Amerike. Međutim, ta pomoć se nije realizovala na samitu NATO-a u Bukureštu, a ne verujem da će i sada Makedonija dobiti neku veću pomoć od SAD.
• Da li ste zbog glasa protiv „države Kosova“ imali problema, budući da se DPSM nalazi u koaliciji sa VMRO – DPMNE?
– Ja sam branio međunarodno pravo, UN, interese Makedonije. Pri tome sam, naravno, branio i interese Srba u Makedoniji i Srba uopšte zato što je KiM kolevka srpstva, identitetsko pitanje za Srbe ma gde oni živeli. Poprilično sam ljut zato što su i vlast i opozicija tu odluku doneli takoreći jednoglasno, samo su se nadmudrivali oko tajminga koji nije birala Makedonija, već neko moćniji i od Makedonije i Srbije, a to je Amerika.
• Izjavljivali ste da će DPSM napustiti sve institucije sistema u Makedoniji ukoliko dođe do priznavanja Kosova?
– Kada je krenuo proces proglašavanja nezavisnosti Kosova, mi smo koristili sve metode i sredstva kako bismo, ako ne sprečili, onda bar odugovlačili taj proces. čak smo i na izbore izašli u koaliciji sa VMRO – DPMNE da bismo dobili što više poslanika kako bismo smanjili politički kapacitet Albanaca po tom pitanju. Da nije bilo ubedljive pobede naše koalicije sa VMRO – DPMNE, odluka o priznanju Kosova bi bila doneta na prvoj sednici vlade posle izbora.
• Koji će biti vaši dalji potezi?
– Mi se nalazimo u nezahvalnoj poziciji zato što nam nijedna makedonska partija nije pružila ruku podrške. Pred nama su tri opcije: prva, da napustimo institucije sistema. Druga je da izađemo iz vlade i da ponovo ostanemo sami, jedan protiv 119 u Skupštini Makedonije, i treća, da nastavimo sa koalicionim partnerima realizaciju dogovorenih projekata značajnih za Srbe u Makedoniji. Za nas ni jedna opcija nije dobra. Prva iz razloga što ako nismo mogli da srušimo Vladu, onda nije dobro da sada rušimo Srbe u Makedoniji. Druga opcija nije dobra zato što ću ja u Skupštini biti kao Don Kihot, a Srbi u Makedoniji kao politička marioneta, a treće, dalji ostanak u vladi jeste pitanje morala.
Nedostatak hrabrosti
• Kakav je odnos Beograda prema Srbima u Makedoniji ?
– Mi imamo problem što država Srbija na svom evropskom putu, želeći da se dodvori briselskoj administraciji, sa jedne, a sa druge da zadrži dobre odnose sa susedima, nema hrabrosti da podrži sopstveni narod u državama u okruženju. Taj nedostatak hrabrosti države Srbije utiče na ovo o čemu sam govorio. Drugim rečima, naša pozicija u Makedoniji neće se bitnije razlikovati od pozicije Srba na Kosmetu. To nije pesimizam, to je realno stanje.
• Kako će se priznavanje Kosova odraziti na spor između Srpske i kanonski nepriznate Makedonske crkve ?
– Kada je donosila tu odluku Makedonija je trebala imati u vidu da je njena crkva ekskomunicirana i da će se, pošto je KiM postojbina Srpske pravoslavne crkve, to odraziti i na taj proces. Ne mogu da govorim u ime crkve, ali verujem da je crkva po ovom pitanju jedinstvenija i da ima malo tvrđe stavove od svih drugih institucija u Srbiji.
• Prema statistici, Srba u Makedoniji ima oko 36.000 ili 1,7 odsto. Osim u nekim selima gde uči oko 300 učenika, gotovo i nema đaka koji nastavu pohađaju na srpskom. Zbog čega je to tako?
– Ti podaci nisu tačni. Žalili smo se na ceo popisni proces zato što je on pre svega bio organizovan da bi se povećao broj Albanaca u Makedoniji u svetlu Ohridskog dogovora. Ja sam „nasledio“ 333 đaka kada sam postao predsednik partije, a i sada ih ima isto toliko. Suština je da mi bez obrazovanja na srpskom jeziku i bez crkve, koja će nas okupljati, nećemo moći da sačuvamo srpsko nacionalno biće u Makedoniji. To je tiha asimilacija, ali uz saučesništvo i partija Srba u Makedoniji zato što nisu napravile jedan nacionalni program koji bi imao za cilj da održi Srbe na prostorima Makedonije.
• Kakav je onda, generalno, položaj Srba u Makedoniji?
– Kada se 90-ih godina Makedonija odvajala od Jugoslavije, Srbi u Makedoniji su do kraja bili marginalizovani. Nakon 2001. ta situacija je postala malo drugačija, pa su tokom promena vezanih za Ohridski sporazum i Srbi u Ustavu dobili status konstitutivnog naroda, zahvaljujući delovanju DPSM. Sada je naše učešće u političkom životu znatno veće, imamo parlamentarni status, Zakon o državnim praznicima, Zakon o ljudskim i manjinskim pravima, a imamo obećanje vlade da ćemo dobiti i dva zagarantovana mesta u Parlamentu za pripadnike srpske zajednice na budućim izborima. Sve to govori da smo nešto radili da poboljšamo položaj Srba u Makedoniji.
• Razni eksperti pominju mogućnost federalizacije Makedonije?
– Srpska politika vekovima boluje od toga da bude ujedinitelj i usrećitelj nekog drugog. Politika prevashodno treba da se okrene prema Srbima, a posle prema drugima, tako da ja uopšte ne bi ulazio u to šta će se događati sa Makedoncima i Makedonijom. Sama Makedonija je birala ovaj put, a odluka o priznanju Kosova stavila ju je u drugačiju poziciju. Sada ima loše odnose sa Grčkom, zamrznute odnose sa Bugarskom i zaleđene odnose sa Srbijom. Makedonci moraju sami da se suoče sa posledicama ovakvog poteza.
