„Putovao sam za Atinu, vozom, tada se mogla dobiti viza za Jugoslaviju. U Beogradu sam morao da presedam i ostao sam nedelju dana“, započinje razgovor Per Jakobsen.
Samo jedna nedelja provedena u Beogradu promenila mu je život. Indeks medicine zamenio je indeksom slavistike kada postaje student srpsko-hrvatskog jezika.
„Pre tačno 60 godina sam se vratio u Beograd i ostao dve godine“, priseća se Danac.
Najteže mu je, kako kaže, u srpskom jeziku bilo da savlada glalolske oblike. Ipak, kao najbolji student po povratku u Dansku, u Kopenhagenu osniva katedru srpsko-hrvatskog jezika koju je vodio sve do odlaska u penziju. Nekada se na ovoj katedri tražilo mesto više, a danas…
„Prvo su spojili srpsko-hrvatski u Balkanistiku i sad će Balkanistika da se ukida“, sa tugom priča Per Jakobsen.
Travnička hronika našeg nobelovca Ive Andrića mu je promenila pogled na svet. Nažalost, nije imao priliku da ga lično upozna, ali je prvi koji je njegova dela preveo na danski jezik.
„Preveo sam jednu malu zbirku pesama i to je bila prva knjiga, a posle su došli romani i imao sam tu čast da budem prvi“, ponosno ističe Per Jakobsen.
Posle Andrića, na danski se prevodilo sve više naših pisaca.
Per Jakobsen 1988. godine postaje inostrani član Srpske akadmije nauka i umetnosti, kulturni ambasador koji i u devetoj deceniji života neumorno radi na produbljivanju skandinavsko- srpskih kulturnih odnosa.
