IZ MUP SRBIJE „VESTIMA“ POJAŠNJAVAJU ZAKON O DRŽAVLJANSTVU
UPUTSTVO SVE REGULIŠE
• LJudi koji su izbegli u inostranstvo sa prostora bivše SFRJ državljanstvo će sticati po članu 23, a ostali kao iseljenici
U Upravi za upravne poslove MUP-a Srbije demantuju da su pojedina diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije i Crne Gore vratila njihovo uputstvo o primeni novog Zakona o državljanstvu Srbije, zahtevajući dodatna razjašnjenja. čelnici ove Uprave za „Vesti“ objašnjavaju mnoge nedoumice koje su nastale u vezi sa novim zakonom.
– MUP Srbije je preko Ministarstva spoljnih poslova svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) dostavio uputstvo o primeni Zakona o državljanstvu sa obrascem izjave propisane pravilnikom da se Republika Srbija smatra svojom državom kao i obrascima za sticanje i prestanak državljanstva. Uputstvo nije vraćeno MUP-u Srbije niti je zatraženo njegovo pojašnjenje zato što Zakon, a ne uputstvo, propisuje način sticanja i prestanka državljanstva. Reč je samo o proceduri podnošenja zahteva i dokumentaciji koju je potrebno priložiti.
Toronto: Nevolje sa izbeglima
Nekoliko stotina porodica iz kanadskih provincija Ontario, Manitoba i Saskačevan (nadležnost generalnog konzulata SCG u Torontu) zainteresovano je da dobije državljanstvo Srbije, kaže za „Vesti“ Vesna Kolinović iz konzulata.
– Najveći problem je kada ljudima poreklom iz BiH i Hrvatske saopštim da, da bi dobili državljanstvo Srbije, moraju da podnesu uverenje o državljanstvu iz republike gde su živeli pre rata i to ne starije od šest meseci. Oni se neprijatno iznenade i odgovore da su pobegli odande i da im na pamet ne pada da traže to uverenje – kaže Mirjana Jeremić, ataše za konzularne poslove u ambasadi SCG u Otavi.
Da li je slučaju naših ljudi u dijaspori reč o sticanju državljanstva za strance, ili o prihvatu državljanstva?
– Zakon je propisao više pravnih osnova po kojima se može steći državljanstvo. Ako je reč o ljudima u dijaspori koji su izbegli sa prostora bivše SFRJ, oni će državljanstvo sticati po osnovu člana 23, stav 2 Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Osobe koje su se iselile državljanstvo će sticati kao iseljenici. U svakom slučaju neće sticati državljanstvo kao stranci, ali neće se ni prihvatiti u državljanstvo, jer je prihvatanje bilo osnov za sticanje državljanstva u zakonu o jugoslovenskom državljanstvu koji je prestao da važi danom početka primene Zakona o državljanstvu Republike Srbije.
Da li se u slučaju Srba poreklom iz Bosne i Hercegovine i onih iz drugih republika bivše Jugoslavije u pitanju dve različite procedure? Ako jesu, možete li da objasnite razlike?
– Procedura je za sve ista, s tim što napominjemo da je sa Bosnom i Hercegovinom zaključen i Ugovor o dvojnom državljanstvu. Tako državljani BiH pored ostalih pravnih osnova propisanih Zakonom o državljanstvu Republike Srbije, državljanstvo mogu sticati i po odredbama Ugovora. Srbi iz nekadašnjih republika SFRJ mogu doći do državljanstva Republike Srbije na osnovu člana 23, stav 1 Zakona o državljanstvu.
Stokholm: Stara tarifa
U konzularnom predstavništvu SCG u Stokholmu saznali smo da se zahtevi za dobijanje srpskog državljanstva primaju i da je taksa nepromenjena (1.020 švedskih kruna). U tu cenu nisu uračunate eventualne takse za overe drugih dokumenata koje su u nekim slučajevima potrebne za kompletiranje zahteva. Pošto je Zakon o državljanstvu nov još ga nisu primenjivali jer niko nije predao zahtev. U konzulatu kažu da će se javiti veći broj naših ljudi da traži povratak srpskog državljanstva koga su morali ranije da se odreknu. Misli se na naše iseljenike koji su počeli da dolaze još od 60-ih godina. Što se tiče građana iz drugih jugoslovenskih republika, oni su dobro došli i takođe ispunjavaju uslove za dobijanje srpskog državljanstva.
Po novom zakonu, osobe starije od 18 godina rođene u inostranstvu, čiji je jedan roditelj u trenutku njegovog rođenja državljanin Srbije, a drugi strani državljanin, stiče poreklom državljanstvo ako do navršene 23. godine podnese zahtev za upis u evidenciju. Šta se dešava sa osobama koje su starije ?
– Ukoliko to ni roditelj, a ni ta osoba do navršene 23. godine života ne učine, pretpostavka je da ne žele državljanstvo Republike Srbije iz ličnih razloga. Međutim, nakon navršene 23. godine života postoji mogućnost prijema u državljanstvo Republike Srbije po članu 23, stav 1 Zakona o državljanstvu Republike Srbije.
Frankfurt: čeka se cenovnik
Rajko Kolarov, generalni konzul u Frankfurtu, očekuje da će novi cenovnik taksi verovatno tokom ove nedelje biti prosleđen svim DKP. U ovom trenutku nije moguće dati precizne podatke u vezi sa taksama. Zahtev stranke za državljanstvo će biti primljen, ali će stranka biti naknadno obaveštena o toku procedure.
Možete li nešto više reći o taksama koje treba da se plate. Koliko će šta koštati naše ljude u EU i van nje?
– Ako se zahtev podnosi u policijskim stanicama po mestu prebivališta ili boravišta, takse koje se naplaćuju su u dinarima, a takse koje se naplaćuju u DKP u nadležnosti su Ministarstva spoljnih poslova.
Na koji način do državljanstva mogu doći ljudi koji su emigrirali iz zemlje u toku ili odmah posle Drugog svetskog rata?
– Najveći deo tih ljudi nije ni izgubio državljanstvo Republike Srbije, a ako jeste i želi da stekne državljanstvo, može biti primljen ako podnese izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Takse
Samim tim što su promenom Zakona uvedene nove kategorije građana koje mogu da apliciraju za srpsko državljanstvo, moraće da budu određene i nove administrativne takse. Novi Zakon o administrativnim taksama je u proceduri, a u MUP-u navode da će se do tada primenjivati stare. Što se tiče člana 23 Zakona, MUP je tražio od Ministarstva za nacionalne manjine pojašnjenje kategorije „drugi narod ili etnička zajednica“.
član 23 Zakona
U MUP-u najčešće navode član 23 novog Zakona. Prenosimo ga u celosti.
„Pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom“.
Pod uslovima iz stava 1 ovog člana, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike, ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije, ili je izbeglo u inostranstvo“.
Kako nam je razjašnjeno u MUP-u, ova kategorija se će aplicirati za državljanstvo kao i druge dve grupe, a ne kao stranci.
