Sa završenim fakultetom realnost i želja najvećeg broja studenata je da ode van zemlje i da tamo pokuša da “unovči” svoju diplomu, retki su slučajevi još od početka devedesetih i raspada SFRJ da su novonastale države uspele da vrate svoje najbolje studente kući, ali Jelena Kostić je odlučila da se vrati i pomogne u borbi protiv kornavirusa i ostane u svojoj zemlji.
Priča Jelene Kostić je drugačija i sa, po njenim rečima, srećnim krajem jer je nakon više od godinu dana rada u Nemačkoj jedan poziv promenio sve i vratio Jelenu kući svojim najbližima i KBC u Severnoj Mitrovici učinio snažnijim za još jednog lekara, piše Kosovo online.
Jelena kaže da je mnogo lakše odlučila da se vrati, odlazak je bio težak izbor.
“Bilo je teže da donesem odluku da odem u Nemačku, nisam imala posao i šest godina sam čekala iako sam završila Medicinski fakultet u roku, a za povratak sam se odlučila za pet minuta“, počinje svoju priču Jelena.
Iako kako kaže većina prijatelja kaže da će se pokajati, Jelena kaže da je srećna i da bi svoju odluku o povratku u Srbiju ponovo donela.
“Većina mojih prijatelja kaže da ću se pokajati i da je ovo greška, ali moja porodica je presrećna i ja sam srećna i kada bih trebala opet da donesem odluku o povratku opet bih izabrala da se vratim, bez razmišljanja“, kaže Jelena.
Doktorka Kostić kaže da uprkos tome što je sada na poslu teže nego inače zbog svih dodatnih mera, nošenja maski, rukavica, skafandera, ovde je srećna i kada se probudi i ode na posao i kada se sa posla vraća kući.
O Nemačkoj Jelena govori sa poštovanjem, ali ističe da ona nije jedini slučaj i da ima dosta onih koji bi se vratili i svoj posao nastavili da rade u Srbiji.
“Radila sam u Esenu to je veliki grad blizu Dortmunda sa 600.000 stanovnika i tamo nema baš mnogo Srba, upoznala sam doktorku koja tamo radi već 30 godina i ona se ne bi vratila, ali ima veliki broj njih koji bi se vratili kada bi plata bila malo veća, mada kako vreme odmiče i kako se ulaže u naš zdravstveni sistem ja verujem da će se većina njih vratiti u narednim godinama“, kaže Jelena.
O samom radu u Nemačkoj i da li će iskustvo moći da prenese u svom radu ovde ona kaže da se susretala sa intervencijama koje je tamo naučila i koje se ovde još ne primenjuju.
“Tamo sam videla stvari koje ovde nisam imala prilike da vidim, npr. infuziju subkutano ovde ranije nisam videla da neko primenjuje, ali odnos prema pacijentima je kod nas mnogo bolji. Nemci cene naše lekare zato što cene naše znanje, ali smo siromašni sa praksom i mislim da bi trebalo na praktičnom delu više da poradimo“, smatra ona.
Kada upoređuje probleme koje jedan lekar ima u Nemačkoj i u Srbiji ona kaže da su problemi potpuno različiti.
“U Nemačkoj ste uvek stranac, ako Nemac radi 100 odsto vi ćete raditi 200 odsto. Radilo se puno, 14 dana rada 1 dan odmora pa osam dana rada, tako da za mesec dana dobijete 4 ili 5 dana odmora, a to je puno posla. U Srbiji je borba sa koronavirusom najveći problem jer je nepoznanica celom svetu, ali mislim da se mi jako dobro snalazimo. Mi smo se isto organizovali kao i u Nemačkoj, razlika je jedino u svesti građana, Nemci se pridržavaju mera“, kaže ona.
Prema njenim rečima ima više razloga koji su uticali na povratak, ali su dva bila presudna.
“Ljubav prema Srbiji i prema domovini, Srbija me je školovala da lečim naš narod. Drugi razlog je moja porodica. Oni žive ovde u Mitrovici i nikakav novac na svetu ne može da kupi majčin zagrljaj i tu toplinu. Ja sam presrećna, ovo je moj grad, ovde sam završila fakultet i nadam se da ću svoju karijeru graditi ovde radeći sa srpskim narodom“, kaže Jelena ne skrivajući osmeh na licu.
Ona je mišljenja da ljudi treba da razmisle o svom povratku u domovinu jer su uslovi svakog dana bolji.
“Moj utisak je da su uslovi sve bolji i bolji. Nije isto sada i pre godinu dana, svakog dana se sve više ulaže u srpsko zdravstvo, plate su veće. Ljudi su vratili svest da cene lekare i da poštuju tako da nema baš mnogo razlika u odnosu na Nemačku. Ja bih pozvala sve moje kolege da se vrate. Ovde je sve drugačije naša kultura, naš narod, naša zemlja. Čim uđete u Srbiju vi se već lepše osećate“, ističe Kostić.
Kada je saznala da je ovde čeka posao Jelena je sve stvari iz stana poklonila jer je vlasnik stana zahtevao da se stan isprazni, a ona nije imala vremena da sve to prodaje već je sve poklonila kako bi se što pre vratila. Zahvalnost kaže duguje državi Srbiji i njenom rukovodstvu.
“Zahvaljujem predsedniku Vučiću i Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a posebno Slađani Marković koja me je kontaktirala u Nemačkoj. Svi oni zajedno su mi stvorili uslove da se vratim i da lečim srpski narod i da svoju karijeru gradim lečeći srpski narod“, zaključuje Jelena.
