U Cirihu je nedavno održan Curi fest, sa ove godine rekordnih 2,5 miliona posetilaca. Među brojnim šatorima koji su popunili prostor na kome se održavala višednevna manifestacija izdvojio se i jedan sa zastavom i grbom Srbije, šator KUD-a Sloga iz Ciriha. Bilo je je njihovo prvo, ali veoma zapaženo učešće na ovom festivalu. Članovi su, svako na svoj način, doprineli tome da šator Sloge, na kome se isticao i klupski grb, bude svih dana pun.
Miris pljeskavica i ćevapa mamio je posetioce, a gosti su mogli da uživaju i zvucima naše muzike uz orkestar Nikole Zarića. Kolo u šatoru i ispred njega bilo je neizbežno, a u njega su hvatali ne samo naši zemljaci nego i posetioci poreklom sa više kontinenata.
Jedan od onih koji su uživali u druženju sa članovma Sloge bio je Kejta Ginthard, fotograf i medijski profesionalac iz Njujorka.
– Jedinstvena atmosfera i veselje uz živu muziku i ljude koji igraju kolo na štandu Sloge privukli su moju pažnju da zastanem i posmatram… i ne samo moju – navodi Kejta koji nije želeo da se fotografiše, jer je, kako kaže, njegovo mesto s druge strane kamere.
I pre Curi festa, razgovarali smo sa Dušanom Maksimovićem koji je tada rekao:
– Švajcarci će imati priliku mnogo toga da vide, a nadam se da će videti vesele ljude koji znaju da uživaju. Organizacija festa nije bila laka morali smo mnoge propise da ispunimo tako da nije samo da dođemo tamo postavimo šator i to je to. Više meseci smo se pripremali da usavršimo svaki detalj.
Da je početna zamisao uspela, potvrdio je i Željko Petrović, predsednik udruženja.
– Mi smo u ova tri dana položili ispit kao porodica, pokazali smo se kao dobri domaćini, ko god je ušao u naš šator bio je dobro uslužen, svi su bili zadovoljni hranom i pićem. Uradili smo zaista domaćinski posao. Zahvaljujem svim članovima kluba koji su prolili mnogo znoja i koje posle ova tri dana bole leđa, ruke tabani…
Velika porodica
KUD Sloga su 1968. godine osnovali ljubitelji folklora sa prostora bivše Jugoslavije. Trenutno je u klubu oko 140 članova i 180 igrača od pet do 50 godina raspoređenih u pet grupa. Član se broji po domaćinstvu, dakle jedna porodica sa više dece je jedan član.
– Negujemo familijarne odnose jedni sa drugima i pored folklora se non-stop družimo, mi igrači kao i roditelji. Bitno nam je da ne zaboravimo naše korene i da održavamo sve to što nas odlikuje kao Srbe. Pored folklora mnogi naši članovi sviraju stare instrumente kao što so tapan (bubanj), frula, gusle. Vrlo nam je bitno da igrači ne znaju samo korake neke koreografije, nego da znaju odakle je i šta je karakteristika tog regiona. Ove godine smo bili u Beogradu na Evropskoj smotri, ali nažalost nismo nastupali, samo smo pratili nastupe drugih ansambala i družili se sa njima – kaže Dušan Maksimović.
Чланак Iz Njujorka u srpski šator се појављује прво на Vesti online.
