U ponedeljak (18. jun) konacno je postalo jasno da su medusobne optužbe policije Srbije i Vojske Jugoslavije o komandovanju i zlocinima na Kosmetu tokom agresija NATO-a na Jugoslaviju i bes i buka oko smenjivanja generala Ninoslava Krstica, komandanta Združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije, koje je Nebojša Covic, potpredsednik Vlade Srbije, proglasio napadom na DOS – tek prah i papeo u odnosu na požar koji je preteci tinjao vladajucom koalicijom Srbije i Jugoslavije.
Ono što su neki lideri DOS-a nazvali Pavkovicevim pucnjem u koaliciju, izgledalo je kao corak kada se konacno saznalo da crnogorski socijalisti definitivno nece glasati za Zakon o saradnji sa Hagom. Odmah je bilo izvesno da ce Zakon o saradnji sa Hagom biti povucen iz procedure; nikome nije trebalo da gleda kako on nece biti izglasan u Skupštini Jugoslavije. Zavesa je dignuta, pocela je drama – opstanak DOS-a, što ce reci i opstanak republicke i federalne vlasti, a možda i federalne države.
Šteta
A kada je u utorak uvece Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, napustio sastanak DOS-a nezadovoljan cinjenicom da nije dogovoren ni nacin donošenja Zakona o saradnji sa Hagom ni da ce on važiti za sve jednako – DOS-ova drama izgledala je još ozbiljnija.
Naravno, u trenutku kada ovaj tekst citate, ona ce možda vec imati srecan završetak, jer se u sredu uvece ili u cetvrtak ocekuje novi razgovor dos-ovaca kome bi za razliku od sastanka u utorak prisustvovao i predsednik SRJ Vojislav Koštunica.
Možda i zbog njegovog odsustva, nijedno od predloženih rešenja usvajanja Zakona nije bilo prihvaceno. Predstavnik DSS-a odbio jepredlog da savezna vlada donese uredbu o saradnji sa Tribunalom, odnosno da se pozove samo na Statut tribunala, kao i ideju da Zakon donese Skupština Srbije, ali da ga predloži ili podršku njemu garantuje i DSS, iako je, po izvorima NIN-a, Koštunica razmišljao o ovoj poslednjoj varijanti kao iznudenoj ali i mogucoj.
Takav rasplet ocigledno je ocekivala grupa saveznih ministara iz redova DOS-a pa je još u petak (15. jun), sluteci upornost koalicionih partnera iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore, Goran Svilanovic, savezni ministar spoljnih poslova, pitao da li se vracamo u vreme pre 23. septembra 2000. godine, a Zoran Živkovic, ministar policije, podsecao je premijera Zorana Žižica da je obecao borbu protiv kriminala u šta spadaju i ratni zlocini … Najradikalniji je, predosecajuci opasnost, bio Miroljub Labus koji je uprilicio konferenciju za novinare e da bi pozvao predsednika Koštunicu da u Skupštini Jugoslavije objasni poslanicima šta znaci neusvajanje Zakona. Da ne bi bilo nedoumica, Labus je pobrojao da Jugoslavija gubi 3,9 milijarde dolara od Donatorske konferencije, smanjuje za 25 milijardi dolara svoj društveni proizvod i lišava se mogucnosti da sopstveni dug inostranstvu sa 78 svede na 40 milijardi dolara. Dok trepneš, ode oko 70 milijardi dolara. (Polovina gradana Srbije smatra da sa Haškim tribunalom treba saradivati zbog mogucnosti dobijanja povoljnih kredita iz inostranstva.) Plus …ponovna izolacija zemlje! Plus… gubitak kredibiliteta nove vlasti, koja ce pogaziti svoje obecanje o saradnji sa Tribunalom.
Ocigledno, potpredsednik savezne vlade odgovarao je na ono što je predsednik savezne države dan ranije izgovorio na konferenciji za novinare. A Koštunica je rekao da je šteta od bombardovanja 30 milijardi, dok se od Donatorske konferencije može ocekivati najviše cetiri milijarde dolara. „Ta sredstva su nam potrebna, ali ne smemo podleci iluziji da je izrucenje optuženih Hagu carobni štapic koji rešava problem“, govorio je Koštunica i zakljucio da greše oni koji smatraju da bi nam saradnjom sa Haškim sudom, koja podrazumeva izrucenje Slobodana Miloševica, potekli med i mleko. U tom trenutku (cetvrtak, 14. jun), Koštunica je potpuni optimista povodom usvajanja Zakona o saradnji sa Hagom.
Ostalo je posle Koštunicine konferencije za štampu nejasno, pod jedan, da li se od Jugoslavije ocekuje da odmah, po usvajanju Zakona, Miloševica deportuje u Hag i pod dva, da li je vaskoliki DOS pristao na to da jednog dana, ako se drugacije nikako ne može, Miloševica iz zatvora u beogradskoj Bacvanskoj ulici prebaci u Ševeningen, doskora poznat jedino po džez festivalu, a sada po zatvoru Haškog tribunala.
Izrucenje
Izvori iz okruženja predsednika Koštunice tvrde da u razgovorima sa najvažnijim predstavnicima medunarodne zajednice nikada nije receno da je neophodan uslov saradnje da Miloševic u roku „od odmah“ bude isporucen Hagu. Štaviše, smatra se da bi uredno sudenje u Beogradu, takav njegov put odložilo za vecnost.
U Vladi Srbije misle da je donošenje Zakona dovoljan uslov za pun uspeh Donatorske konferencije i da bi uz zapocinjanje ozbiljnog sudenja u Beogradu bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije, cak i dosadno uporna Karla del Ponte sve rede i rede izgovarala svoju omiljenu mantru „Slobodan Miloševic mora u Hag“.
Odgovor na drugo pitanje ce biti sasvim okolišan, ali – nadamo se – i dovoljno razumljiv. Elem, izjašnjavanje DOS-a o izrucenju Miloševica u slucaju nužde nikada nije upriliceno u obliku glasanja, ali je bilo izjašnjavanja na sastancima vladajuce koalicije. Osim Koštunice, svi lideri DOS-a su javno i izricito rekli da ce, ukoliko bude potrebno, pristati na izrucenje Miloševica.
Stav Koštunice se može izvesti iz njegove izjave da saradnja sa Hagom podrazumeva i izrucenje Miloševica i njegovog zalaganja da se saradnja reguliše zakonom. S obzirom na ono što piše u Predlogu zakona, predsednik Jugoslavije ne bi bio onaj koji bi morao da donese tu nepopularnu odluku koju do kraja godine ocekuje oko 44 odsto gradana Srbije, protiv koje je – ma koliko to koštalo zemlju – oko 20 odsto stanovnika Srbije, a za koju je bez ikakvih uslova oko 27 odsto (62,5 je za saradnju sa Hagom uz sudenje na domacem terenu, 34,6 za saradnju bez izrucenja). Konacno, da bi sve bilo izvesnije, evo izjave Milorada Jovanovica, portparola Demokratske stranke Srbije podgorickom listu „Dan“: „DSS ne bi licno nikoga isporucila Haškom sudu, ali više nije u pitanju da li to odgovara nekoj stranci, vec se radi o opstanku zajednicke države.“
Poverenje
Dakle, DOS je jedinstven po pitanju saradnje sa Tribunalom ukljucujuci i izrucenje, razlika je samo u nacinu saradnje/izrucenja i ko to treba da uradi. Medutim, ovo „samo“ iz prethodne recenice je do ogromnosti veliko. Vec u petak je politickom caršijom krenula dvostruka prica: ako nema Zakona DOS-ovi ministri napuštaju saveznu vladu, Koštunica ostaje da lebdi u vazduhu… ali, moguce je da se onda dovede u pitanje i opstanak Vlade Srbije, može se glasati o njenom poverenju.
Niko u DOS-u nece javno da govori o mogucnostima rušenja ili blokiranja dve DOS-ovske vlade i dve DOS-ovske države, ali se uz, vec poslovicno, pominjanje novih saveznih izbora, sada nagoveštavaju i republicki. Tako Aleksandar Popovic, clan DSS-a, prema „Blicu“, kaže da bi „možda i raspisivanje novih izbora“ doprinelo da se u Skupštinu Srbije vrati normalan rad. Žarko Korac, potpredsednik Vlade Srbije kaže za NIN, da u Koštunicinom okruženju ima ljudi koji ga, svesni njegove ogromne popularnosti, podsticu na izbore u Srbiji, ali da je upravo predsednik Jugoslavije onaj koji te predloge odbija.
Korac još kaže da on ne vidi krizu u DOS-u. „Ovo je izvorna kriza Vojislava Koštunice koji se dva puta stavio na gubitnicku stranu. On je svoju dramu odlucivanja preneo na nas. Ucinio je proceduru usvajanja Zakona o Hagu nerešivo komplikovanom i nepotrebno je potpisao smenu generala Krstica“, kaže za NIN Korac. Medutim, on nije pesimista, jer veruje da predsednik Jugoslavije jeste covek koji izuzetno teško donosi odluke, ali da, ipak, ume da ih donese i da ume da napravi pravi izbor.
Ali, Korac kaže i ovo: „Duboko me zabrinjava što ce, možda, general Pavkovic na kraju kompromitovati i samog Koštunicu“. I tu se vracamo na, kako su okarakterisali lideri DOS-a, generalov napad na DOS.
Od 6. oktobra, nacelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije jeste seme razdora izmedu Vojislava Koštunice i ostatka DOS-a. Taj sukob je oživeo Pavkovicevim predlogom da Ninoslav Krstic više ne bude komandant Združenih snaga bezbednosti u Kopnenoj zoni na jugu Srbije, sa kojim se saglasio Koštunica.
Borba
Krstic je prvo rekao da je moguce da postoji „njegov (Pavkovicev) i moj sukob, a ne moj i njegov sukob“, ali je, potom, odluku nacelnika prihvatio kao normalnu. Nebojša Covic, šef Koordinacionog tela dve vlade za jug Srbije, odluku je i dalje shvatao kao nenormalnu i kao pokušaj Pavkovica da posvada DOS. U tome ga je podržala i Vlada Srbije tvrdnjom da Krstic još nije završio posao na jugu Srbije i da ona ima pravo da iznese u ovom sporu svoje mišljenje jednostavno zato što upravo ona i obezbeduje sav novac za vojni budžet, pošto u tom poslu druga federalna jedinica odavno ne ucestvuje. U delu DOS-a tvrde da je Pavkovic smenom Krstica, ali i generala Jovicica i Cekovica, direktora VMA i SDPR, uklonio sve svoje potencijalne protivnike i tom homogenizacijom pokazao da propada svako ko ga u potpunosti ne podržava. Uz to idu Coviceve optužbe da Pavkoviceve tajne službe dezinformišu Koštunicu i time ga izoluju od DOS-a.
Pavkovic u razgovoru za NIN odbija sve te optužbe, kao i one da sa Velimirom Ilicem, priprema nekakvu pobunu. Ne napada i ne razbija DOS, radi svoj posao u okviru Ustava i zakona i siguran je da je covek koji inicira modernizaciju vojske. Coviceva zaštita Krstica za njega je samo nastavak postpetooktobarskih pokušaja „lidera DOS-a da svako od njih nade svog generala i svoj deo vojske“. Inace, vojni vrh uopšte ne deli uverenje da je na jugu Srbije obavljen veliki posao, naprotiv misli da je stanje pogoršano, jer Kfor sada ima više nadležnosti, a vojska ce morati da napusti Preševo i Bujanovac.
Bilo kako bilo, u utorak uvece lideri DOS-a još jednom su zatražili od Koštunice da smeni Pavkovica, iako je ovaj takvu mogucnost nedavno odbio, rekavši da o tome odlucuje Vrhovni savet odbrane, a ne DOS.
Dakle, DOS je izbegao unutrašnji rat, ali – borba se nastavlja.
