Citam razne dopise nasi ljudi o predizbornoj kampanji u Srbiji, i za cudo gledam da se sve fokalizuje na pojedine licnosti, tj; candidate a ne na ono bitno, sta ce biti sa nacijom. To je , barem po mome misljenju pokazatelj da nam pupcana vrpca jos nije odsecena od titoisticko-milosevicevskog ideoloskog ucenija. Prvo licnost pa nacija. I odmah dolazi do teskih reci i reagovanja, neke podele na novecetnike ipartizane, nacrvene iplave. Naucili sun as da postoje samodozivotni predsednici i da su demokratski izbori nesto zastrasujuce. Svako ima svog kandidata, i ako on ne pobedi propasce ako ne Srbija onda oni koji su za njega glasali.
Osvesti se Srbijo. Vecina ce izabrati jednog kandidata ciji ce mandat biti 4 godine, pa ako ne bude valjao biracemo drugog, treceg i tako dalje. Cini mi se da smo mi naucili da ratujemo dabranimo svako svoje, toliko imamao poverenja u druge.
Tacno je da postoje mnogi kandidati, bolji medju dobrima, Vojislav Kostunica, Miroljub Labus, za neke Pelevic i Seselj, za druge Velja Ilic sad avec navijac Vojislava Kostunice. Izbori su unutrasnja stvar Srbije, ali osoba koja ce predstavljati drzavu ne moze i ne sme vise da bude PRETSEDNIK, nego pretsednik u okviru jedne nacije i normi svog okruzenja, naroda , komsija, Evrope i sveta.
U predizbornoj igri, izdvajaju se , to je ocigledno, dva kandidata, dok su ostali autsajderi. Vojislav Kostunica i Miroljub Labus. Drugi krug izbora bice njihov. Vojislav Kostunica ima svoje adute, koje cine iskrenost, i zakon kao i nacionalna svest. Miroljub Labus isto tako iskrenost, i struku, i, kao stop smo mogli videti veliki deo strucnjaka na svojoj strain. Ako se uzme francuski primer izbora, bilo koji o dove dvojice da pobedi, morace da bude u koaliciji s drugim, sto ni u jednom slucaju ne moze, barem u nasim uslovima da bude lose i barem za sada.
Oni koji vec danas i pre izbora vade pistolje da bi branilisvoje candidate grese, jer u periodu tranzicije gde jos nista nije stabilno, takve reakcije nisu na svom mestu. Ne zaboravimo da tzv ; medjunarodna zajednica ceka konkretne mere, da bi ozbiljno stupila u investiranju u nasu zemlju i finansirala on osto mi ne mozemo.
Isto tako treba priznati da je nasa demokratizacija pocela od kraja a ne od pocetka. Prvo je trebalo doneti nov Ustav, Himnu, zastavu, sto obelezava identitet nacije, a zatim resavati problem redefinisanja odnosa s Djukanovicevom Crnom Gorom. Stvoriti uslove i norme, zakone tj ; strukture drzave pa onda traziti ulaz u EU, reorganizaovati drzavne sluzbe i postaviti nove i mlade kadrove Moglo bi se jos dosta toga nabrojati U glavnom, vecina ce izabrati jednog kandidata, i zato tu nema mesta za vodjenje ratova. Oni koji budu izgubili, morace da se zamisle gde su pogresili i sta treba da ucine da bi dobili poverenje vecine. To je demokratija.
Samo je Velja Ilic resio svoj problem na veoma srpski nacin, oterao je sve po srpski tamo negde, povukao svoju kandidaturu i prisio se Vojislavu Kostunici. « Alal mu vera, on je pravi Srbin « . ( ne daj Boze da nas neko takav predstavlja ).
Citam razne dopise nasi ljudi o predizbornoj kampanji u Srbiji, i za cudo gledam da se sve fokalizuje na pojedine licnosti, tj; candidate a ne na ono bitno, sta ce biti sa nacijom. To je , barem po mome misljenju pokazatelj da nam pupcana vrpca jos nije odsecena od titoisticko-milosevicevskog ideoloskog ucenija. Prvo licnost pa nacija. I odmah dolazi do teskih reci i reagovanja, neke podele na novecetnike ipartizane, nacrvene iplave. Naucili sun as da postoje samodozivotni predsednici i da su demokratski izbori nesto zastrasujuce. Svako ima svog kandidata, i ako on ne pobedi propasce ako ne Srbija onda oni koji su za njega glasali.
Osvesti se Srbijo. Vecina ce izabrati jednog kandidata ciji ce mandat biti 4 godine, pa ako ne bude valjao biracemo drugog, treceg i tako dalje. Cini mi se da smo mi naucili da ratujemo dabranimo svako svoje, toliko imamao poverenja u druge.
Tacno je da postoje mnogi kandidati, bolji medju dobrima, Vojislav Kostunica, Miroljub Labus, za neke Pelevic i Seselj, za druge Velja Ilic sad avec navijac Vojislava Kostunice. Izbori su unutrasnja stvar Srbije, ali osoba koja ce predstavljati drzavu ne moze i ne sme vise da bude PRETSEDNIK, nego pretsednik u okviru jedne nacije i normi svog okruzenja, naroda , komsija, Evrope i sveta.
U predizbornoj igri, izdvajaju se , to je ocigledno, dva kandidata, dok su ostali autsajderi. Vojislav Kostunica i Miroljub Labus. Drugi krug izbora bice njihov. Vojislav Kostunica ima svoje adute, koje cine iskrenost, i zakon kao i nacionalna svest. Miroljub Labus isto tako iskrenost, i struku, i, kao stop smo mogli videti veliki deo strucnjaka na svojoj strain. Ako se uzme francuski primer izbora, bilo koji o dove dvojice da pobedi, morace da bude u koaliciji s drugim, sto ni u jednom slucaju ne moze, barem u nasim uslovima da bude lose i barem za sada.
Oni koji vec danas i pre izbora vade pistolje da bi branilisvoje candidate grese, jer u periodu tranzicije gde jos nista nije stabilno, takve reakcije nisu na svom mestu. Ne zaboravimo da tzv ; medjunarodna zajednica ceka konkretne mere, da bi ozbiljno stupila u investiranju u nasu zemlju i finansirala on osto mi ne mozemo.
Isto tako treba priznati da je nasa demokratizacija pocela od kraja a ne od pocetka. Prvo je trebalo doneti nov Ustav, Himnu, zastavu, sto obelezava identitet nacije, a zatim resavati problem redefinisanja odnosa s Djukanovicevom Crnom Gorom. Stvoriti uslove i norme, zakone tj ; strukture drzave pa onda traziti ulaz u EU, reorganizaovati drzavne sluzbe i postaviti nove i mlade kadrove Moglo bi se jos dosta toga nabrojati U glavnom, vecina ce izabrati jednog kandidata, i zato tu nema mesta za vodjenje ratova. Oni koji budu izgubili, morace da se zamisle gde su pogresili i sta treba da ucine da bi dobili poverenje vecine. To je demokratija.
Samo je Velja Ilic resio svoj problem na veoma srpski nacin, oterao je sve po srpski tamo negde, povukao svoju kandidaturu i prisio se Vojislavu Kostunici. « Alal mu vera, on je pravi Srbin « . ( ne daj Boze da nas neko takav predstavlja ).
