Drugi krug izbora u Francuskoj se zavrsio pobedom, ne jednog coveka, nego nacije, sloge i zajednickih interesa svih Francuza, pobedom demokratije i Republike. Dans je svaki Francuz ponosan sto je svojim glasom doprineo toj pobedi. Zast je to mozda znacajno i za nas? Radi toga sto smo mogli videti da je za samo dve male nedelje, jedna nacija od 66 miliona stanovnika u najvecoj slozi nasal zajednicki glas protiv zla, protiv pogresne politike, protiv jedne pokvarene demagogije. Neko ce reci da sve nije bas tako idealno, sto je mozda tacno za nesto sto nije od velike vaznosti u krizi koja se najavljivala. Vazno je da su postojali dovoljno jaki razlozi da se dve dijametralno suprotne partije sloze u jednom jedinom cilju i sprece katastrofu.
To bi nam moglo posluziti kao primer, da uvidimo da samo slozni kao nacija mozemo postici mnogo. Medjutim kod nas je jos uvek sve suprotno i u znaku individualizma, ( ne incitiram neki novi kolektivizam onaj socijalisticki), nego slogu i prevazilazenje svih politckih klivaza. To je demokratija. No mi smo pasivni, nezainteresovani, nepromisljeni, pa cak nismo ni nacionalisti. Od 1945 pa na ovamo kada smo imali predsednicke izbore svakih pedeset godina, i onda smo bili i pasivni i nezainteresovani, pa pre jedanćst godina su izabrali predsednika, pa smo bili pasivni i nezainteresovani, i sada nam krojenovu zajednicku drzavu, i tu ostajemo pasivni i nezainteresovani.
Francuska je bez zveckanja oruzja izabrala ono sto je upisano u njenoj istoriji,Liberte , egalite, fraternite.
Plasim se da mi nikada necemo biti kao Francuska.
Dragan Rakic
Strasbourg
France
