IZBORNA SKUPŠTINA SRPSKE ZAJEDNICE FRANCUSKE
SLAVICI I DRUGI MANDAT
• Posle uspešnog dvogodišnjeg rada, Slavica Loran iz dalekog pariskog predgrađa Taverni ponovo je izabrana za čelnicu organizacije koja okuplja naše zemljake
Uspešna delatnost tokom prvog dvogodišnjeg mandata, omogućila je Slavici Loran iz dalekog pariskog predgrađa Taverni da i po drugi put bude izabrana za čelnicu Sverpske zajednice Francuske (SZF), kojoj je po novom Statutu promenjeno ime u Srpsku zajednicu Francuske. Izborna skupština održana je u Parizu, u školskom centru „Jelena Anžujska“, a prisustvovali su joj ambasador Srbije Predrag Simić, poverenik Ministarstva dijaspore Mića Aleksić, te predsednik Skupštine dijaspore pariskog regiona Miloš Janković. Veliki put od dalekog Anemasa sa granice sa Švajcarskom prevalio je aktivista Spasoje Krivokapić (za kojeg je rečeno da je „Crnogorac koji nikad nije pristao da se delimo“). Bio je tu i najstariji član SZF-a Ivan Niklanović (82), pored njega je sedeo veteran Aleksandar Tešić, uprkos žestokim bolovima zbog išijasa sa udaljenosti od 100 kilometara došao je Petar Milić…
Skup je počeo intoniranjem himne „Bože pravde“, potom promovisanjem radnog predsedništva na čijem se čelu nalazio počasni predsednik SZF-a Ivan Janković, te podnošenjem izveštaja. Kao prvi, sa „Hristos vaskrse“ prisutnima se obratio generalni sekretar Vladimir Vukmirović koji je dao sažet prikaz petnaestogodišnjeg truda i rezultata SZF-a, istakao borbu za istinu i pravdu, pogotovo u teškim periodima kada je svet Srbiji okretao leđa.
Na to je, putokaz Skupštini, naglašavajući da je SZF vanstranačka organizacija, dao Ivan Janković rečima:
Neuništivo bratstvo
Bez obzira na razvoj događaja, Spasoje Krivokapić je i dalje predsednik „Pokreta za očuvanje Srbije i Crne Gore“. On osuđuje one koji nas razdvajaju i propagira neuništivo bratstvo. Ovom prilikom govorio je o tome, pročitao i svoju epsku pesmu o „srpskom ogledalu“ i istakao potrebu i obavezu da se reaktiviraju uspavani predstavnici SZF-a na Lionskom i Strazburskom konzularnom području.
– Zaboravimo stajanje na žuljeve, ponovo budimo braća sa celim svetom, a Srbi pre svega.
Blagajnički izveštaj koji je podnela Ruža Be nije doneo zanimljivosti, u kasi nema novca (samo 266 evra), a kad se nešto plaća, to obično direktno ide iz džepova članova.
Ambasada bez komesara
Ambasador Predrag Simić se prisutnima obratio sa mnogo naklonosti.
– Radili ste mnogo i sa puno srca. Prisustvovali ste mitinzima za očuvanje Kosova i važno je da se zajedno pojavljujemo. Važno je i da naša deca idu u srpske dopunske škole, da ti mališani koji kotrljaju „r“ nauče svoj jezik. Svima nam je želja da se što više otvaramo mladim generacija, da oni budu aktivisti, pa i naši predvodnici. I borimo se za očuvanje naše zemlje, njenog imena, jezika, a poštovaćemo svakoga. Dodao bih: kod nas je u Ambasadi ukinuto radno mesto „političkog komesara“, to znači da smo otvoreni za sve vas, da smo vaša kuća, da ćemo prihvatiti sve što je korisno za našu zajednicu i zemlju i prilagođavaćemo se vama, bićemo uz vas. Teška je situacija sa Kosovom, sa naše strane moramo još puno posla da učinimo, a vas molimo da gde god možete – pomognete, patriotizmom i punim srcem.
Petar Milić je podsetio da mora da se vodi briga o grobljima naših solunskih ratnika, da se moraju obeležavati datumi i evocirati uspomene, što je potvrdio i Petar Petrović uz predlog da se u Parizu osnuje Udruženje starih ratnika. Na to je Momčilo Ceković ponovo razbudio ideju o kupovini zemlje za gradnju Srpske kuće. U nastavku, diskusije su bile podeljene na argumentovane i korisne, ali i na potpuno neefiksane, zbog čega je, da se strasti smire, došlo i do neplanirane pauze.
U završnici se glasalo. Predsednica SZF-a je i dalje Slavica Loran, potpredsednica Rade Rabrenović, generalni sekretar Vladimir Vukmirović, blagajnici su Ruža Be i Momčilo Ceković. Svi oni su pozdravljeni aplauzima, isto kao i dobitnici zahvalnica: Mića Aleksić, Ivan Janković, Petar Milić, Fernan Loran i Milan Jakovljević.
Kao što uvek biva sa našim ljudima kada je sastanak završen usledila je mala gozba i to ne radi pića i ića, već u svrhu druženja.
