Tri neuspešna pokušaja
Predsednički izbori 16. novembra sedmi su po redu od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine, a treći od smene režima Slobodana Miloševića 2000. godine. Tri puta izbori nisu uspeli “ u dva kruga 21. septembra i 5. oktobra 1997. godine Srbija nije dobila predsednika, a isto se dogodilo i nakon dva ciklusa prošle godine. Albanci na Kosovu i Metohiji bojkotovali su sve dosadašnje izbore.
Na dosadašnjih šest predsedničkih odmeravanja najuporniji je bio lider radikala Vojislav Šešelj, koji se samo 1992. godine nije kandidovao. U stopu ga prati predsednik SPO-a Vuk Drašković sa četiri pokušaja da postane predsednik Srbije (izostao je 1992. i decembra 2002. godine), tri puta je predsednički kandidat bio šef Socijaldemokratije Vuk Obradović, a Slobodan Milošević, kao što je poznato “ dva puta, i oba uspešno. Dva puta su se kandidovali i Sulejman Ugljanin, Milan Paroški, Borislav Pelević, Miodrag Vidojković…
Najviše predsedničkih kandidata imali smo na prvim višestranačkim predsedničkim izborima 9. decembra 1990. godine “ čak 32.
NA PRETHODNIM PREDSEDNIčKIM IZBORIMA
Odziv birača sve manji
Od prvih višestranačkih predsedničkih izbora pre 13 godina odziv birača se praktično stalno smanjivao. Te 1990. od upisanih 7.033.610 birača na izbore je izašlo njih 71,50 odsto. Na prevremenim izborima posle dve godine pojavilo se 69,7 odsto biračkog tela, a u prvom krugu neuspelih izbora 1997. godine “ 57,47 odsto od ukupno upisanih 7.105.366 birača. Na ponovljene izbore, dva meseca kasnije, 7. decembra, izašlo je 52,75 odsto birača od ukupno 7.234.769 upisanih.
Predsednika Srbije 29. septembra 2002. godine (u prvom krugu) biralo je 55,5 odsto od ukupno 6.553.042 upisanih birača, a na ponovljenom glasanju, 8. decembra, na birališta je izašlo 45,17 odsto glasača.
Ubedljivo najviše glasova za ovih 13 godina osvojio je Slobodan Milošević “ 3.285.799 (65,34 odsto) na izborima 9. decembra 1990. godine. Na poslednjem merenju popularnosti predsedničkih kandidata, 8. decembra prošle godine, najviše glasova birača dobio je Vojislav Koštunica “ 1.699.098, ili 57,66 odsto glasova onih koji su izašli na birališta.
KOLIKO JE BIRAčKO TELO SRBIJE
Na prošlim izborima 6.525.760 birača
U nove predsedničke izbore Srbija ulazi se sa nesređenim biračkim spiskovima. Ministarstvo za lokalnu samoupravu je proteklih meseci kontrolisalo oko deset odsto ovih spiskova, ili pola miliona glasača, ali to je samo deo posla koji predstoji da bismo dobili potpuno sređenu evidenciju glasača.
U biračke spiskove u Srbiji je na prošlim predsedničkim izborima, u decembru 2002. godine, bilo je, inače, upisano 6.525.760 lica sa pravom glasa, tako da je za uspeh izbora bio potreban izlazak 3.262.881 glasača. Srbija je, istovremeno, na prošlogodišnjem popisu imala ukupno 7,5 miliona stanovnika u zemlji i oko četiri stotina hiljada u inostranstvu.
Naši punoletni državljani u inostranstvu imaju pravo glasa i ulaze u sastav biračkog tela, ali da bi glasali moraju da se pojave na biračkom mestu u Srbiji, gde su evidentirani.
CENA IZBORA
„Olakšavanje“ budžeta
Tek kada statistika obradi podatke o avgustovskim zaradama u privredi i utvrdi koliki je neto prosek plata za taj mesec, znaćemo precizno (uvećavajući tu cifru hiljadu puta) koliko će novca iz budžeta biti opredeljeno za kampanje predsedničkih kandidata.
To, međutim, neće biti jedini izdatak iz republičke kase namenjen izborima za predsednika “ republički ministar finansija Božidar đelić ističe da je za dva neuspela ciklusa predsedničkih izbora prošle godine potrošeno oko 770 miliona dinara ukupno.
Protivnici upravo raspisanih predsedničkih izbora kao jedan od glavnih argumenata ističu da jedan krug glasanja košta oko pet miliona evra, te da će to, ovog puta, značiti bacanje para, budući da su mali izgledi da izbori uspeju.
đelić je izjavio da u ovogodišnjem budžetu nije projektovana stavka za predsedničke izbore, ali je istakao da se mora naći prostor za to, pošto je reč o višoj, zakonskoj sili.
