– Prvo nam je obecavao Tito, pa Miloševic, a sada i nova vlast. Naši ljudi su odavde u svet otišli i goli i bosi. Od otadžbine nisu ništa dobili, ali iskreno hoce da pomognu.
S kolikim oprezom i nepoverenjem naši ljudi u rasejanju docekuju sve što se ovde cini ili najavljuje na približavanju dijaspore i matice svedoce i ove reci Boška Tešanovica, verovatno najpoznatijeg medu 250 hiljada Srba u Australiji. Uprkos podatku da je daleko od rodne grude proveo 40 godina, iškolovao se, skucio, osnovao porodicu, izrodio sinove i docekao unucice, ovaj nesumnjivi patriota i neskriveni antikomunista svoja razmišljanja iznosi direktno, bez obzira „kome orilo, kome gorilo“, i to na cistom srpskom jeziku. Govori onim bosanskim naglaskom koji se još može cuti u Kocicevom Zmijanju odakle je krenuo gladan da traži srecu 1958. godine. Odaje ga poneka engleska rec koja se povremeno zadesi u tom cudnom bosanskom okruženju.
– Ne moramo ništa da izmišljamo. Cilj je da se vecina našeg življa vrati da ovde živi, a sa sobom ce doneti i novac i sve drugo što treba. Ako se donese dobar zakon, procenjujem da bi se dve trecine prekomorskih Srba vratilo. Telo je tamo, a duša ovde – svedoci covek koji je u Australiji medu najpoznatijim strucnjacima za poreze u zemljama anglosaksonskog jezickog podrucja, prvi doseljenik koji je izabran u lokalne organe tamošnjih vlasti i Srbin koji nikada nije zaboravio odakle je stigao i kome pripada.
Od prosjaka do vlasnika ergele
– Kada sam došao u Australiju, nije bilo nijedne naše crkve. Danas ih je 36 i cetiri manastira, što je više nego u citavoj Evropi, izuzimajuci srpske zemlje – veli s ponosom, buduci da je u takvom ktitorskom i graditeljskom poduhvatu australijskih Srba izuzetno ucešce Tešanovica, kuma Crkve svetog Jovana Krstitelja tamo i velikog darodavca ovde za pravoslavnu svetinju na Vracaru.
Za sto hiljada dolara namenjenih Hramu Svetog Save dobio je u znak zahvalnosti istoimeni orden prvog stepena. Bio je i predsednik Srpskog centra u Sidneju, a doživotni je pocasni clan zadužbine za srpski jezik Makvori univerziteta, na kome naš jezik ne uce samo potomci iseljenika vec i pripadnici nekih od 148 nacija, koliko ih živi u Australiji.
Životni put Boška Tešanovica sadrži neke elemente price o „australijskom snu“. Od nadnicara u uzrastu kada je ni dete ni mladic, koji je cak morao da prosi koru hleba po selima Backe, u Australiji je izrastao u poslovnog coveka sa diplomom ekonomije, gradevine i turizma, a do toga se uspeo promenivši više od 70 poslova – od rada u železari, preko secenja trske, do vožnje kamiona i dizalica.
Danas je bogat i priznat strucnjak za finansije kroz ciji biro u Sidneju godišnje prode oko 20 hiljada ljudi, od kojih su dobar deo našeg roda. Ilustracija njegovog statusa svakako je i nedavno rasprodata šampionska ergela konja, galopera i kasaca, od kojih su neki na trkama pobedivali mnogo skuplje protivnike ciji je vlasnik bio i jedan Aga Kan, koji je grla placao milionima dolara.
Džaba zaraduješ, ako ne pomažeš
Živeo je i sticao domacinski, kao što na isti nacin govori o potrebi da se što brže menjaju stvari u matici:
– Ne želim da pametujem, ali izdaleka se nekad više vidi, kao što se izbliza bolje oseca. Znacajan deo srpskog naroda je rasteran po svetu. Treba što pre rešiti to pitanje državljanstva da bismo se što pre okupili i pomogli svojoj zemlji. Australijsko državljanstvo dobio sam posle dve godine boravka tamo, a ovde? Ne treba nam da budemo prosjaci, ili da rasprodajemo ovo malo sirotinje. Domacin ne prodaje imanje. Neka se samo vrati naš narod u otadžbinu i obnovicemo je. A na vlasti su nam potrebni zdravi ljudi koji nisu gladni para – radikalan je Tešanovic, koji poziva Srbe na sabornost, a na osnovu licnog moralnog kredibiliteta.
Kad je poceo rat u Bosni, obreo se u otadžbini sa lekovima, hranom i cigaretama. Cim su uvedene sankcije, iz Sidneja je odaslat kontejner sa lekovima u vrednosti od milion dolara.
– Džaba zaraduješ, ako ti nije od Boga blagoslov, ako ne pomažeš – veli.
Prvi put vratio se u otadžbinu posle 23 godine pošto je umro Tito.
– Saslušavali su me 16 sati, a onda je neki islednik utvrdio da sam pošten covek – priseca se ne bez gorcine tih dana.
Poslednjih godina više je ovde nego tamo. „Milosrdno andeosko“ bombardovanje docekao je u svom srpskom boravištu na obodu Beograda. Zapoceo je i solidan biznis sa lekovitim australijskim travama u birou na popularnoj beogradskoj „štrafti“.
– Sami sebi možemo najviše da pomognemo. Samo moramo da se uzdamo „u se i u svoje kljuse“ – porucuje na kraju.
