Prodje zima i dodje prolece,oblaci se rasturili.po nebu,a sa mog prozora gledam kako sunce polako izlazi iza bregova da svojim zracima obasja dolinu,a ona zelena pa rosa po njoj rasirila se kao tepih,posuto drvece na sve strane,krave i konji bezbrizno pasu zelenu travu ili trce unaokolo radujuci se novom danu.Okolna suma puna zivosti,ptice se raspevale nemaju briga ne boje se ,dolazi novi dan! novi zivot! a Sunce kao da zna onako svetlo i veselo,evoga vec na pola puta do njegove tacke,odakle ce svojom toplotom,da zagreje dole ispod sebe ovu napacenu zemlju. NAROD a staje sa NARODOM ?taj narod isto kao i ja gleda sa radoscu radjenje novog dana,a koliko u njemu ima radosti,bola i patnje?A ne nisam u pravu! ne raduju se svi kao ja ne osecaju svi isto Mnogi od njih nemaju vremena za radost,i veselje jednostavno u njihovim napacenim i izmucenim telima nestao je svaki trag radosti, sa njihovih lica nestao je osmeh,i pored mladosti izgledaju umorni i stari,za njih je sunce kao mesec ,a mesec kao sunce osmeh na licu vise osmeh radosti,to je osmeh zalosti osmeh tuge i bola,osmeh koji izrazava svu tezinu zivota kroz koji prolazi ili kojim je prosao osmeh ZA IZGUBLJENIM VREMENOM.Pitamo se sta se to desava sa narodom,odgovor nije jednostavan,jer od pamtiveka,taj narod je bio podlozan,retko dobrim zivotom uvek ga je iza ledja pratilo zlo,teror,ratovi razaranja,prirodne i neprirodne nepogode,radost se pretvarala u zalost i mrznju,teror je postao grom koji ubija unistava,NAROD je postao drvo bez ploda,osusena trava,novi dan izgledao je kao vece,umesto sunca gledao je svetlost,svetlost koja ubija,gledao je svoju katastrofu bez da mu bilo ko pomogne,pa umesto radosti.stvarala se zalost,umesto glasnog i veselog smeha sluso je muziku,muziku bombi,i muziku zavijajucih sirena,U NARODU se stvorila gorcina stvorila se zalost,zalost za izgubljenim,za onim sto se nikada vratiti nece zalost za IZGUBLJENIM VREMENOM, Mnogo vam se zahvaljujem na strpljenju,SA BOGOM u VERI ZIKA ZILE ZEMUNAC
