Dijaspora će sama birati koordinatore za Skupštinu dijaspore
Javna rasprava pokazala je ogromno interesovanje rasejanja za usvajanje prvog Zakona o dijaspori koji će biti temelj dugoročne i na partnerskim odnosima zasnovane politike od koje koristi treba da ima i država Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo. Ovim zakonom pripadnicima dijaspore pružamo podršku da se integrišu i budu lojalni građani u državama u kojima žive, jer će tako na posredan način raditi i na poboljšanju imidža Srbije u svetu. Sa druge strane, želimo da inteziviramo i kvalitativno unapredimo ekonomske, kulturne i političke odnose i da im pomognemo da sačuvaju svoj identitet negovanjem bliskih odnosa sa maticom.
Naš cilj je da ovaj Zakon bude novi početak, i zato želimo da bude usvojen konsenzusom države Srbije i srpske dijaspore. Imali smo najširu moguću demokratsku javnu raspravu koja je trajala puna dva meseca i u okviru koje je održano nekoliko stotina javnih tribina i okruglih stolova širom sveta a radnu verziju Zakona poslali smo na 2400 adresa naših organizacija, udruženja i uglednih pojedinaca, sa pozivom da se kroz konkretne predloge neposredno uključe u kreiranje Zakona.
Ministarstvo za dijasporu prihvatilo je sve predloge dijaspore koji su u duhu Zakona, u skladu sa pravnim sistemom Srbije i preporukama Evropske unije. Pristiglo je više od pet stotina konkretnih predloga od kojih su mnogi postali sastavni deo nacrta Zakona i mi zvog toga izražavamo veliko zadovoljstvo.
Najznačajnije novine u odnosu na prvu radnu verziju zakona usaglašene su sa predlozima udruženja i organizacija iz dijaspore a odnose se na sastav i način funkcionisanja Skupšine dijaspore koja će po prvi put institucionalno povezati maticu i rasejanje. Skupštinu dijaspore činiće 42 koordinatora dijaspore sa svih pet kontinenata koje će predlagati i birati udruženja i organizacije iz rasejanja a u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Srbije, predsednik Vlade, resorno zaduženi ministri i predstavnici Srpske pravoslavne crkve , Srpske akademije nauka i umetnosti, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije opština i gradova i Javnog servisa. Zakonom je predviđeno da Skupština dijaspore za kontinuirano praćenje i rešavanje konkretnih problema formira Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta.
Zakonom je precizirano da u skladu sa namerom države Srbije da štiti svoje državne interese i nacionalni identitet, dijasporu čine svi državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu i pripadnici srpskog naroda koji žive u inostranstvu, a nisu državljani Srbije, nezavisno od toga da li su državljani neke druge države ili su apatridi, a državu Srbiju smatraju za svoju maticu.
Zakon je dobio pozitivno mišljenje Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji i u potpunosti je usaglašen sa svim međunarodnim principima i standardima, a sprovođenje ovog Zakona podrazumeva uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i pravnih poredaka drugih država, u kojima žive pripadnici naše dijaspore.Ovim Zakonom Ministarstvo za dijasporu se obavezuje da će oblikovati politiku Vlade prema dijaspori, da će pripremiti strategiju razvoja odnosa sa maticom i pratiti realizaciju i koordinirati aktivnosti svih državnih organa na sprovođenju ove strategije.
Zakonom je precizno predviđena konkursna procedura za dodelu sredstava iz budžeta Republike Srbije za projekte i programe koji svojim kvalitetom doprinose jačanju veza dijaspore i matice. Zakonom je utvrđen i Dan dijaspore, koji će se proslavljati svake godine 28. juna, na Vidovdan.
U cilju inteziviranja ekonomske saradnje i privlačenje investitcija naših poslovnih ljudi iz rasejanja Zakonom je predviđeno da se pri opštinama i gradovima formiraju kancelarije za dijasporu u onim područjima Srbije iz kojih potiče veliki broj ljudi iz dijaspore.
S obzirom na istorijski , civilizacijski i kulturološki značaj u očuvanju našeg identiteta, Zakonom će biti ustanovljeno pravo na učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma u matici kao i pravo konkurisanja za stipendije za visoko obrazovanje u matici.
Zakonom su utvrđena i priznanja za izuzetan doprinos i zasluge u oblasti razvoja i jačanja veza matice i dijaspore: Majka Srbija kao glavna nagrada, Car Dušan iz oblasti politike ( za istaknute pripadnike dijaspore koji su članovi parlamenta, kongresmeni, senatori, ministri, guverneri, premijeri ili predsednici držva) , Nikola Tesla iz oblasti naučnih i tehnoloških dostignuća, Dositej Obradović iz oblasti akademskog obrazovanja i spajanja akademskih institucija, Mihajlo Pupin za dostignuća na opštim novoima i dobitnike međunarodnih priѕnanja i nagrada, Vuk Karadžić za posebne zasluge u očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, Arsenije čarnojević i Stiv Tešić za književnost.
Očekujem da Vlada Srbije do kraja februara usvoji Nacrt prvog zakona o dijaspori a nakon toga će se zakon vrlo brzo naći i na dnevnom redu Skupštine Srbije. Verujem da će početak primene Zakona označiti i suštinski zaokret u politici prema dijaspori koja će dobiti priliku da se aktivnije uključi u dešavanja u Srbiji ali će i iz Srbije dobiti podršku koja je decenijama izostajala.
