Izložbu je otvorio Frank Kristof, nemački pozorišni reditelj koji je dosta sarađivao sa Denićem.
U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i uz podršku Fondacije Saša Marčeta, nakon dve godine planiranja i pripremnih radova, konačno je realizovana kompleksna postavka koja je iz Berlina donela kompletno scenografsko rešenje Brehtovog „Galileja“, makete i modele, fotografije, pripremne skice i crteže koji do detalja razrađuju tok Denićevih ideja.
„Denić nije samo stvaralac scenskog sveta već i koreditelj. Njegove scenografije ujedno su i umetnička dela za sebe, često neverovatne materijalne raskoši i jednake mašte u istraživanju istorijskih dokumenata, komercijalnih artefakata i artefakata pop-kulture i njima svojstvenih strategija masovne kulture. Utemeljene u svojevrsnoj matriks-metodi za kulturne znakove i čitave sisteme znakova filma, reklame, arhitekture, vizuelne umetnosti i u mnogo čemu više“, navodi dramaturg Tomas Irmer u predgovoru kataloga za izložbu.
Aleksandar Denić (Beograd, 1963) je diplomirao scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Režiser Srđan Karanović ga je još tokom studija angažovao kao scenografa za film „Za sada bez dobrog naslova“ (1988).
Denić će od tada realizovati brojne scenografije za filmove, među kojima se izdvajaju „Jednog lepog dana“ (1988), „Mi nismo anđeli“ (1992), „Vizantijsko plavo“ (1993), „Rane“ (1988), „Cut Run“ (2009), i autor je opreme za film „Podzemlje“ (1993/95).
U oblasti pozorišne scenografije ističu su scenografije za „Hitler & Hitler“ (Atelje 212, 2007), „Talenti i obožavaoci“ (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), „Moć sudbine“ (Narodno pozorisste u Beogradu, 2009), „Put oko sveta“ (Krussevaccko pozorisste, 2010), „Heda Gabler“ (Narodno pozorište u Beogradu, 2011), „Protuve piju čaj“ (Šabačko pozorisste, 2011), „Adio kauboju“ (HNK, Split, 2012).
