четвртак, 17.08.2023, 16:11 -> 16:23
Изложба о историји српског стрипа „Од Невена до Бетмена…“ од данас у Паризу
Једна од најзначајнијих националних изложби „Од Невена до Бетмена: Светски оквири српског стрипа и визуелног приповедања“, премијерно приказана у Новом Саду као Европској престоници културе, од данас ће гостовати у Паризу, у Културном центру Србије.
Изложба „Од Невена до Бетмена“, једна је од најзначајнијих у историји европског стрипа биће прилика је да се француска публика до 30. августа упозна са 150 година модерног стрипа у Србији и свим појавама које су му претходиле или га пратиле, саопштили су организатори.
„Кроз богату и динамичну историју српског стрипа, изложба води од корена визуелног приповедања у српској култури до модерног облика. Ова историја је представљена кроз рад угледних и надарених твораца, кроз теме у распону од хумористичнокарикатуралних до прича већих од живота“, навели су организаотори.
Изложба је, како су навели, посвецхена развоју српског стрипа у европском и светском контексту и тематски покрива историју кроз одељке: Протострипови (праисторија и рана историја); Визуелно приповедање средњег века (секуларно и сакрално); Платинасто доба (18601931); Златно доба (19321941); Мрачно доба (19411951); Сребрно доба (19521970); Бронзано доба (19711990); Гвоздено доба (19912011); Силицијумско доба (данас) и Нови Сад престоница стрипа.
„Не само уметничка, већ и културолошкоинформативна изложба, Од Невена до Бетмена била је једна од најобимнијих и најкомплекснијих поставки у историји визуелног приповедања Источне и Средње Европе“, навели су организатори и додали да је изложбу, која је одржана од 21. октобра до 21. новембра у Новом Саду, само у првој недељи видело 6.000 људи из десетак земаља.
Изложба и другим бројкама показује своју монументалност. У Новом Саду је у ццетири галерије на осам нивоа било изложено 706 великих репродукција табли стрипова од преко 1.000 цртача, сценариста, уредника, калиграфа, колориста и других стваралаца; 1.229 репродукција илустрација, цртежа и сегмената домаћих стрипова; 114 анимација произашлих из српских стрипова (од чега 14 направљених за потребе изложбе); 628 виртуелно генерисаних слика у комбинацији са призорима домаћих стрипова.
Иницијатор пројекта и концепта је Ненад Савин, а аутор пројекта и научноистраживачке методологије и главни кустос Зоран Стефановић. Уметнички директор, ликовни кустос и главни продуцент је Ђула Шанта. Специјални консултант је Бранко Ђукић.
Изложба је показала и развоје омиљених ззанрова и уметниццких ниша: од епске поезије и народних прича, преко научне фантастике, страве и ужаса, суперјунака, мелодраме, биографских романа, историјских догађаја, комедије, све до апстрактног, филозофског и експерименталног стрипа.
Паралелно је у Београду на француском и српском објављена књига Зорана Стефановића уз учешће библиографа Владимира Тополовачког: Слобода! Једнакост! Стрип!: Српско-француски односи у уметности визуелног приповедања /Стефановић, Зоран; Тополовачки, Владимир (2022) Liberté! Égalité! Bande dessinée! : les relations serbo-françaises dans l’art de la narration visuelle. Belgrade : Institut pour l’étude du développement culturel/.
У књизи су први пут историји културе на једном месту обелодањени целовити подаци о српским и јужнословенским уметницима на француском језику.
Али се тек на изложби Од Невена до Бетмена, први пут у пуној мери показало колико је српска компонента у француском стрипу обимна и вишезначна, а и колико је француски израз директно утицао на Србе и Југословене.
Уз то, француски истраживацци културе и уредници ће тек на овој изложби, увидом у националне опусе уметника које познају по француским серијама, увидети њихове пуне уметничке капацитете.
Стручнонаучни тим је организовао Центар за уметност стрипа и музеја у оснивању „Здравко Зупан“ Удружења стрипских уметника. Стручни и научни сарадници су била истакнута имена стрипске сцене: Жика Богдановић, Лазо Средановић, Владимир Тополовачки, Ирина Антанасијевић, Момчило Рајин, Растко Ћирић, Зоран Туцић, Раде Товладијац, Бобан Кнежевић, Радован Поповић, Драгана Купрессанин, Ненад Петровић, Марија Ристић, Филип Станковић, Предраг Иконић, Горан Дујаковић, Симон Вучковицћ, Слободан Ивков, Небојсса Весовицх, Лазар Бодрожа, Зоран Николић, Марко Стојановић, Кристијан Релић, Игор Марковић, Горан Лакићевић…
