Salaše obično zamišljamo kao idilična mesta sa ukusnom domaćom hranom i mirnim porodičnim životom, ali istina je daleko od toga. Bar su tako pokazala istraživanja na terenu kustosa iz Novog Sada i Pančeva.
Na izložbi u Pančevu može se videti da je to bio težak i usamljenički život, i da su danas ti salaši nestali.
"Na nestanak salaša najviše je uticalo oduzimanje zemljišta, jer su se onda oni osipali, ljudi su se selili u gradove, tražili lakši život", ističe Vesna Nedeljković Angelovska iz Muzeja grada Novog Sada. "Nije im bilo lako."
Fotografije Feđe Kiseličkog snimane su u Bačkom Petrovom Selu poslednji trideset godina, a etno predmeti dočaravaju kakav je bio život na salašima, objašnjava Aleksandra Jakovljević, kustoskinja iz Pančeva:
"Izloženi su predmeti za predenje vune, jer su domaćice odeću plele same. Tu su alatke za poljoprivredu, korpe i slično."
Ono što je bila osnovna karakteristika salaša – manufakturna proizvodnja, danas više ne postoji. Umesto toga imamo napuštene zgrade, moderne farme ili etno restorane, da nas podsećaju na prošla vremena.
rts.pancevo@rts.rs
