Živeo je i stvarao u prvoj polovini 19. veka, jedan je od prvih školovanih srpskih slikara na Bečkoj akademiji, portretista, pisac, začetnik karikature i likovne kritike u Srbiji. Reč je o Dimitriju Avramoviću, jednom od najobrazovanijih slikara svog vremena. Sećanja na ovog vrsnog umetnika osvežavaju nam kustosi Narodnog muzeja Evgenija Blanuša i Petar Petrović reprezentativnom izložbom u Konaku kneginje Ljubice.
„Najveći deo zaostavštine Dimitrija Avramovića nalazi se u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu i za ovu priliku napravljen je izbor od 77 radova koji čine 38 ulja na platnu i 39 crteža“, kaže Evgenija Blanuša.
Najznačajnija Dimitrijeva slika je Apoteoza Lukijana Mušickog koju je uradio 1840. godine u Beču.
„Tema Apoteoze Lukijana Mušickog izvesno vreme je okupirala Dimitrija Avramovića po čemu svedoče pripremne skice kao uvodna razmatranja za finalnu verziju slike. Apoteoza je ukazivanje izuzetnih počasti liku i idejama jedne ličnosti, odnosno uzdizanje u Božanstvo. U ovom slučaju je to Lukijan Mušicki, čuveni klasicistički pesnik, starešina manastira Šišatovac, književnik…“, kaže Blanuša.
Da nije bilo Dimitrijevog talenta i slikarske kičice mi bismo danas bili uskraćeni za znamenite portrete Vuka Karadžića, Joakima Vujića, Sime Milutinovića Sarajlije, Dositeja Obradovića…
Kada uđete u Sabornu crkvu u Beogradu, obratite pažnju na osamnaest velikih, zidnih kompozicija i blizu 50 ikona za ikonostas. To je pre 170 godina oslikao naš Dimitrije Avramović.
„Dimitrije Avramović je bio jako zainteresovan za proučavanje srpskog srednjovekovnog nasleđa, putuje u Svetu Goru, istražuje srpske srodnjovekovne spomenike i po povratku u Srbiju objavljuje dve knjige. Koliko su ova dela bila značajna i njegov istraživački rad na Svetoj Gori, svedoči i činjenica da ga je Društvo srpske slovesnosti, današnja Akademija srpskih nauka i umetnosti izabrala za svog dopisnog člana te 1847.“, kaže Evgenija Blanuša.
Dimitrije Avramović je živeo u doba Miloša i Mihajla Obrenovića. Srbin, rođen 1815. u Šajkašu, pored Titela. Umro je 1855. u Novom Sadu. Živeo je kratko, samo 40 godina, a ostavio mnogo.
