Nekoliko parlamentarnih stranaka, što vladajućih što opozicionih, traži promenu Ustava Republike Srbije zbog, kako navode, smanjenja broja poslanika i regionalizacije Srbije. S druge strane, DSS i radikali smatraju da bi promene odredbe o poslanicima bila samo maska da se ukine preambula, jedini garant odbrane Kosova i Metohije
Ustav Republike Srbije tek što je navršio četiri godine postojanja, a sve su glasnije najave da ga treba promeniti.
Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose – USTAV REPUBLIKE SRBIJE, ovo je preambula Ustava Republike Srbije, donetog na Mitrovdan 8. novembra 2006. godine.
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Tako glasi član 1 Ustava Republike Srbije.
Suvišno je navoditi razloge zbog kojih svaki građanin mora da poštuje Ustav svoje države.
RUŠIOCI USTAVA
Međutim, pojedinim političkim strukturama, kako u vlasti tako i u opoziciji, očigledno ne odgovara Ustav. Naravno, nijedan od predstavnika vodećih stranaka u vladajućoj koaliciji koji je za promenu Ustava, kao i predstavnici opozicionih stranaka koji traže promene najvišeg pravnog akta u državi, ne navode da to rade kako bi se odrekli Kosova i Metohije, ali je sasvim jasno da su predstavnici EU prvi tražili promenu Ustava Srbije, čija je većina članica upravo za priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije. Iz navedenog izuzimamo izjave lidera LDP-a i SPO-a, zbog toga što su se oni odrekli Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Interesantno je reći da sve ono što je sredinom novembra javno zatražio predstavnik Instituta regiona Evrope Franc Šausberger, a tiče se promene Ustava, domaći političari sprovode u delo.
Naime, Franc Šausberger je rekao da osim reforme ili potpune promene Ustava, Srbija mora i da formira nove regione, ukine postojeće okruge, smanji broj poslanika parlamenta sa 250 na 200 i znatno uveća broj opština.
Odmah posle Šausbergera oglasili su se lideri G17 Plus Mlađan Dinkić (koji je i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja) i SPO Vuk Drašković.
Dinkićev navodni razlog promene Ustava je upravo vezan za formiranje novih regiona, dok su Draškovićevi razlozi druge vrste.
Drašković je prošle nedelje istakao, gostujući na Javnom servisu Srbije, da dok god je preambula Ustava Srbije na snazi neće biti ni rešenja kosovskog problema. Tom preambulom se, prema rečima Draškovića, negira realnost i stvara lažni utisak da Srbija ima nekakav suverenitet nad Kosovom.
Šta će nam ta preambula. Da li nam je potrebna preambula da bi Srbi znali gde je Kosovo i šta je njima Kosovo. Kosovo je za srpski narod bio njegov Jerusalim i onda kada je bilo kratko u sastavu države Srbije, i svih onih vekova kada nije bilo u sastavu države Srbije, i kada, čak, nije bilo ni države Srbije, rekao je Drašković.
O Draškovićevim suludim i antidržavnim i antinacionalnim izjavama ne bi nam bilo dovoljno nekoliko izdanja Pečata.
NAPREDNJAčKI POTPISI
O razlozima lidera G17 Plus i SPO da menjaju Ustav zna svako ko čita Pečat, ali pored njih promenu najvišeg pravnog akta zatražio je i deo opozicije, tačnije Srpske napredne stranke (SNS).
članovi SNS-a na čelu sa njenim liderima, predsednikom i njegovim zamenikom Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, počeli su ove nedelje da skupljaju potpise za promenu Ustava. SNS je ušla u prikupljanje potpisa za smanjenje broja poslanika u Skupštini – na 125 sa sadašnjih 250. Oni predlažu i smanjenje broja ministarstava u Vladi.
Inicijativu za promenu Ustava Srbije pored navedenih stranaka podržale su uglavnom skoro sve parlamentarne stranke, sem opozicionih Demokratske stranke Srbije (DSS) i Srpske radikalne stranke (SRS), jer su one izričito protiv menjanja Ustava Srbije.
DSS i radikali navode da se Ustav ne sme menjati ni po koju cenu.
Svaka politička stranka koja podržava ideju o promeni Ustava ima svoje razloge – od smanjenja broja poslanika do regionalizacije.
Predsednik naprednjaka Tomislav Nikolić poziva stranke da ih podrže ili da kažu građanima zašto su protiv.
Mi sakupljamo potpise, 150.000 potpisa za smanjenje broja narodnih poslanika, za smanjenje troškova Narodne Skupštine. Predaćemo dva predloga zakona u proceduru – o Vladi i ministarstvima. Želimo da prepolovimo sve državne troškove. Onaj ko ima istu takvu želju neka nam se priključi, a onaj ko nema, neka nas odbije. Baš me interesuje koji razlog postoji da ostale političke stranke ne pomognu građanima da prebrode ovu tešku krizu, rekao je lider naprednjaka.
U vladajućoj koaliciji smatraju da je ideja naprednjaka dobra, ali ne i originalna.
TADIćEVA IDEJA, NIKOLIćEVA AKCIJA
Potpredsednik DS-a i ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da mu je drago što su naprednjaci prihvatili ideje predsednika Srbije Borisa Tadića.
Mislim da je dobro danas što i opozicione stranke prate našeg predsednika Borisa Tadića. On je još pre nekoliko meseci rekao da je Srbiji potreban manji, kompaktniji parlament i manja Vlada. Mislim da moramo ići na promenu Ustava ne samo iz tog razloga, već ima i drugih pitanja koja bi mogla da se definišu za Srbiju u 21. veku, naveo je Šutanovac.
I LDP je podržao menjanje Ustava, ali ne žele da to rade zajedno sa naprednjacima.
Reč je o političkoj inicijativi onih koji su direktno pisali sadašnji Ustav, u njemu ima mnogo drugih delova kojima treba promena, pre svega preambula i to deo gde se govori o evropskim integracijama. Međutim, postoji čitav niz odredbi i to nas sprečava da budemo efikasniji u tome. Naprednjaci danas o tome ćute. Ne možemo da podržimo inicijativu stranke koja se polako pretvara u profesionalne skupljače potpisa, saopštio je LDP.
Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić je istakao da je ta stranka protiv bilo kakve promene Ustava. On inicijative za izmenu najvišeg pravnog akta države tumači kao posledicu pritiska iz inostranstva zbog ustavne preambule o Kosovu. Samardžić smatra da Ustav Srbije, koherentan državotvorni dokument, na moderan i demokratski način daje obeležje državnosti i uređenja Srbije.
Mnoge države koje su priznale nezavisnost Kosova prosto žulja preambula o Južnoj srpskoj pokrajini, tako da su odredbe o Kosovu target, odnosno centar inicijativa za promenu Ustava Srbije. Promena broja poslanika Skupštine Srbije, što kroz promenu Ustava traže naprednjaci, nije važno društveno i ekonomsko i političko pitanje. Strahujemo da je to deo opšte kampanje za promenu Ustava Srbije, rekao je Samardžić i dodao da je SNS potegla pitanje broja poslanika kao da je Srbija jedna od najnaprednijih država EU.
I radikali poput DSS smatraju da bi promene odredbe o poslanicima bila samo maska da se ukine preambula, jedini garant odbrane Kosova.
Podsećanja radi, 30. septembra 2006. godine uz prisustvo predsednika i premijera – Borisa Tadića i tada Vojislava Koštunice, u Skupštini je usvojen predlog novog Ustava. Ustav je tada usvojen jednoglasno, sa 242 glasa prisutnih poslanika. Podržale su ga sve tadašnje vladajuće i opozicione partije.
Krajem oktobra, na dvodnevnom referendumu, Ustav je dobio nešto više od 53 odsto podrške građana Srbije. Donet je na Mitrovdan 8. novembra 2006. godine.
Inače, u Skupštini Srbije Ustav se menja dvotrećinskom većinom. Do sada niko nije napravio ozbiljniji iskorak u nameri da obezbedi toliku podršku za njegovu izmenu.
Potrebno je napomenuti da ukoliko se krene sa promenom Ustava na predlog SNS-a, onda će u skupštinskoj raspravi biti predlagani mnogi amandmani od strane LDP-a, G17 Plus i SPO, koji će prihvatiti DS i SPS, a tiču se između ostalog i promene preambule Ustava i svih bitnih članova u vezi očuvanja državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Pri tom ako se smanji broj poslanika na 150, Srbija će biti među zemljama u Evropi sa najmanjim brojem poslanika u odnosu na broj stanovnika, što nije dobro za jednu parlamentarnu državu.
