U takvoj vazalnoj misiji srpski ratnici nisu bili od 15. veka, odnosno pada u tursko ropstvo
o Parirajući naraslom uticaju Borisa Tadića kod Amerikanaca, Živković odlučno pristao da ponudi srpske živote na kandaharskoj pijaci smrti
o „Njujork tajms“: „Te jedinice moraju biti pripremljene i sposobne da podnesu žrtve“
Kontroverzna odluka Vlade o slanju naših vojnih snaga u okupacionu misiju u Avganistanu, možda i u Iraku i Liberiji, ne prestaje da izaziva oštre reakcije u javnosti. Medijski manipulanti, stalno angažovani od Vlade i njenih bočnih servisa, nastoje da pitanja u vezi sa ovom odlukom zamagle i relativiziju, najzad i „zgrnu pod tepih“. O nizu bitnih aspekata jednog ovakvog čina, bez presedana u istoriji moderne srpske države, za „Ogledalo“ govori Milovan Drecun, poznati vojno-politički analitičar.
o čija je ideja da se Srbi bore na američkoj strani u Avganistanu?
– Početna ideja je američka. Americi treba pokriće za čistu agresiju koja se sada naziva „borbom protiv terorizma“ i „obaranjem korumpiranog režima“. Njima treba što veći broj država u akciji da bi okupaciju zamaskirali i legalizovali. Posle toga je usledio predlog Zorana Živkovića, koji je osluškivao te američke signale i zahteve. Kada je došlo do oštrog sukoba između njega i Tadića u vezi sa preuzimanjem Demokratske stranke, Živković je shvatio da se Tadić tzv. reformom, bolje reći razgradnjom Vojske, izvođenom po američkom uputstvu, nametnuo Amerikancima do te mere da može dobiti njihovu podršku za preuzimanje Demokratske stranke. Tada Živković, idući u susret američkim željama, povlači taj potez. Pokazuje Amerikancima da je on u Srbiji broj 1, da Amerikanci na njega treba da igraju, i nudi im 1000 naših vojnika.
o Da li su naši vojnici obučeni za takvu vrstu borbe, za borbu na takvom terenu i mogu li oni zamišljeni zadatak ispuniti?
– Prvo, treba videti karakter misije. U Avganistanu ne postoji mirovna misija. Postojeće borbene jedinice koje su angažovane u Avganistanu nemaju mandat UN. U Ustavu bivše SRJ napisano je da naša vojska može da ide samo u mirovne misije OUN-a. U Ustavnoj povelji SCG piše da je jedini zadatak Vojske SCG da brani Srbiju i Crnu Goru. U Povelji nema govora o odlasku naših vojnika u nekakvu misiju van naše države. Takva odluka apsolutno je nelegalna i nezakonita. U Liberiji je drugačija situacija i angažovanje naših vojnika u tamošnjoj mirovnoj misiji ima uporište u zakonu, ali u Avganistanu to nije slučaj. Tamo nema mirovne misije, Amerika vodi svoj rat. SCG nisu članice ni Partnerstva za mir ni NATO-a, a tamo su angažovane NATO snage. Znači, nema zakonskog osnova za slanje naših vojnika u Avganistan.
„PSI RATA“, A NE MIROVNjACI
o Kakva je misija u kojoj bi bili naši vojnici?
– Po informacijama koje dolaze iz SAD-a, njima je očigledno potrebno, ali bukvalno, topovsko meso. Tamo američki vojnici strahovito ginu, ali to se prikriva. Posebno imaju velikih problema u Kandaharu. To je oblast Avganistana na granici prema Pakistanu, gde talibani imaju najveću podršku domaćeg stanovništva. E baš tu su potrebne naše jedinice. To ne bi bile jedinice u nekakvoj posmatračkoj misiji ili lako naoružani mirovnjaci. Amerika traži da to budu pešadijske jedinice koje će učestvovati u najžešćim borbama. Kako piše „Njujork tajms“ – te jedinice moraju biti „pripremljene i sposobne da podnesu žrtve“.
o Da li, dakle, znajući sve to, imamo adekvatno pripremljene ljude?
Imamo iskusne ljude i u vojsci i u policiji, ali to nije nikakva garancija. Amerikanci takođe imaju dobro obučene vojnike, ali svakodnevno ginu. To će i za naše vojnike biti izuzetno težak sukob. Njima će sigurno nedostajati motiv za borbu. Naši vojnici tamo ne bi bili mirovnjaci, nego klasični plaćenici. To su tzv. „psi rata“, s platom oko 2.500-3.000 američkih dolara mesečno.
o Ko će to finansirati?
– Ne verujem da će naši vojnici imati tolike plate, pogotovu ako mi finansiramo misiju, a sve ukazuje na to. Amerikanci su spremni da finansiraju do 250 vojnika. Ako će ih biti 500, 600 ili 1000, mi bismo znači 750 vojnika sami finansirali. Angažovanjem 500 ljudi samo za period od 6 meseci, ta misija bi koštala najmanje 50 miliona dolara.
o Koji je interes Srbije da šalje svoje vojnike za račun Amerike?
– Vlast u Srbiji hoće da se pokaže kao odani poslušnik, koji bezuslovno ispunjava američke želje, sprovodi američke interese, radeći pri tom protiv svojih nacionalnih interesa. Jačanje naše međunarodne pozicije, pozicije u NATO-u, odlaskom u Avganistan – to je priča za malu decu. Mi ćemo ovom akcijom samo pretrpeti štetu. Gubimo ljudske živote, veći deo toga sami finansiramo, čim naši vojnici odu u Avganistan bićemo stavljeni i na listu prioritetnih ciljeva Al-Kaide. Uz to, definitivno ćemo se sami odreći prava na povratak naše vojske na Kosovo i Metohiju.
RAT KAO UPOŠLjAVANjE NARODA
o Zašto?
– Mi, dakle, idemo u Avganistan mimo UN. Kako onda možemo da tražimo da se naša vojska, u skladu sa Rezolucijom OUN, vrati na Kosovo? Odlaskom u Avganistan bez mandata OUN, u privatnu američku misiju?
o Šta može ovu zamisao da spreči?
– Samo promena režima, koja mora da se desi i koja će sigurno uslediti. Kad? SAD-u ne odgovaraju prevremeni izbori. Marionetski DOS treba još puno stvari za njih da uradi, uključujući i dolazak njihovih trupa u Srbiju. Izbori su rizik za Amerikance, jer postoji mogućnost da na vlast dođu snage koje ih ne bi slušale i koje oni ne bi mogli ovako ponižavajuće da kontrolišu. Postoji i opasnost od velike obmane javnosti na parlamentarnim izborima. Umesto potpuno kompromitovanog DOS-a priprema se, uz simuliranje velikog sukoba, preuzimanje vlasti od strane prikrivenog DOS-a (G17 i DSS-a). Ako oni dođu na vlast, onda neće biti promene u našoj politici. I na DOS i GSS i DSS Amerikanci imaju presudan uticaj.
