Neke od starinskih jabuka- petrovače, budimke, kolačare, kožare, krstovke i šumatovke – mogu se i danas naći na nekoj od beogradskih zelenih pijaca, a Dušica Ivanović toplo preporučuje da se u cegerima nađe i zbirka „Jabuka u srpskoj poeziji".
Ne samo zato što se priređivanje ovakve panorame srpskog pesništva graniči sa podvigom nego i za podsećanje i učenje. Jer, zbirka obuhvata velika imena srpskog pesništva (Stevan Raičković, Vasko Popa, Dobrica Erić…), ali i savremene pisce među kojima se našlo i nekoliko imena iz srpskog rasejanja u Kanadi. Ova knjiga je mali podsetnik na narodnu epsku i lirsku poeziju u kojima se pominje jabuka, mitološka i religiozna (jabuka iz Raja) značenja pa je tako i zbornik naše kulturne baštine, običaja i verovanja.
Jer, jabuka se daruje uz želju za dobro zdravlje, ali i kao zalog ljubavi. Otud se jabuka često spominje u svatovskim pesmama i obredima…"Gađa kroz prsten jabuku", zelena jabuka je metafora za nezrelu devojku, a zlatna za osobu neprocenjive vrednosti.
Predstavljanje knjige i program u Generalnom konzulatu Srbije vodila je Dušica Ivanović i zajedno sa Draganom Živić Ilić čitala stihove iz zbirke. Podsećanje na delove naše kulturne baštine izazvalo je osmehe na licima prisutnih. A kako i ne bi. „Jabuko moja", govorile su iz milošte naše bake, „rodila sina ko jabuku", „lepa ko rumena jabuka"…
Pod pokroviteljstvom Udruženja književnika Srbije, za polovinu oktobra i uoči Sajma knjiga, najavljeno je predstavljanje knjige Gordane Simeunović i u Beogradu.
Do tada-darujte jabuku dragom biću i oslušnite neku od pesama rok grupe „Crvena jabuka". I oni pevaju o ljubavi.
