Ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subotak i nedeljak – tako je nabrajao mali Emil iz Stokholma dane u nedelji na maternjem jeziku. A da učenje dana u nedelji može biti mnogo zabavniji posao, postarala se Jasminka Petrović.
Poznati srpski dečji pisac iz Beograda je, u saradnji s izdavačkom kućom „Kreativni centar“, objavila dve knjige za decu koja žive van Srbije i koji će im omogućiti da na lak i njima prihvatljiv način nauče i održe maternji jezik. U ediciji „Prozor u srpski jezik“ pojavile su se nedavno dve knjige „Dani u nedelji“ i „Moja rodbina“, a u pripremi je i treća. Prateći zabavne situacije iz svakodnevnog života junaka Ane i Miloša deca uče da govore, čitaju i pišu na maternjem. Jasminka je dosad izdala 11 knjiga, a „Seks za početnike“ preveden je na 23 jezika i osvanuo je čak i na kineskom. Ideja da se posveti deci u dijaspori potekla je još 2006. godine kad je Jasminka bila gost Internacionalne biblioteke u Švedskoj sa dečjim piscima iz celog sveta.
Nagradni fond
Šveđani su osnovali nagradni fond za najboljeg pisca dečje knjige iz celog sveta, a nagrada iznosi 540.000 evra.
– To je kao Nobelova nagrada za dečju književnost, a visina nagrade pokazuje koliko je Šveđanima važna literatura za decu – kaže Jasminka čija je jedna knjiga prevedena na švedski jezik.
– Svako od nas je imao susrete sa decom koja potiču iz njegove zemlje, a sve je organizovala država Švedska, u kojoj živi mnogo stranaca. Šveđani smatraju da treba održati kulturu, tradiciju i jezik drugih naroda. Otad sam se često družila sa našom decom iz Švedske želeći da im pomognem da lakše savladaju maternji jezik koji uglavnom slabo poznaju. NJihovi roditelji ga zovu „kuhinjskim jezikom“ jer na srpskom obično pričaju za vreme večere kad su svi na okupu.
Tanja Savić i Ana Šćebešćen, profesorke srpskog jezika iz Švedske, dale su Jasminki ideju da napiše knjigu koja će pomoći deci iz dijaspore jer su im ove postojeće teške i komplikovane.
Let iznad grada
– Kroz muzej žive knjige Junibaken prolazi i vozić koji, u stvari, putuje kroz priču. U jednom trenutku se on diže i vidiš ceo Stokholm kao na dlanu jer glavni junak svake noći leti iznad grada. Kad to doživiš, možeš samo da se rasplačeš od ganuća. Zato sam rešila da radim na tome i u Beogradu otvorim muzej dečje knjige.
– Otad sam bila čest gost u Švedskoj, sedela na časovima i gledala kako rade. Teško je za njih napisati knjigu, jer u istoj učionici sede predškolska deca sa sedmacima i osmacima, a predškolac često bolje zna jezik od 12-godišnjaka. Kažu da maternji jezik najbolje nauče ona deca sa kojima žive i baba i deda, a da su očevi manje zainteresovani od majki da im dete zna jezik otadžbine – priča Jasminka koja preporučuje da sa decom samo treba što više razgovarati i biti istrajan.
Jasminka, poznata po duhovitim i visprenim knjigama („Bonton“, „Seks za početnike“, „Kaži teti dobar dan“, „Škola“, „Kako postati i ostati glup“ – s Anom Pešikan), priznaje da joj ništa teže nije bilo u životu, ali je uspela da napravi knjige koje deca mogu i sama čitaju i rešavaju kreativne zadatke (recimo, po čemu su slični tvoja tetka i Spajdermen).
Na kolenima po muzeju
Kada su Šveđani ponudili čuvenoj spisateljici Astrid Lindgren, autorki „Pipi Duge čarape“, da joj otvore muzej, ona je pristala pod uslovom da bude posvećen svim skandinavskim piscima. Muzej živih knjiga Junibaken nalazi se na samoj obali mora u Stokholmu. Kad se otvorio, direktor je svim zaposlenima kupio štitnike za kolena i naložio da ceo muzej prođu klečeći da bi sve procenili iz ugla deteta. Na centralnom Trgu knjige svako delo za decu je predstavljeno kao kuća, tako deca ulaze u priču kao u kuću i tu ih čekaju svi likovi, kompletan nameštaj, posuđe, a sve sme da se dira.
– Naši nastavnici u dijaspori su kao Dositej Obradović, tabanaju po gradovima, od jedne škole do druge, negde ih čekaju dva đaka, negde 15, a nekad se ne pojavi nijedno dete. I taj nastavnik je njima i vaspitač, i duhovnik, i animator. Dosad su sami vukli knjige iz Srbije po autobusima, slali su im pakete, a sve ih je to koštalo kao svetog Petra kajgana. Zato je sad Ministarstvo za dijasporu otkupilo izvestan broj mojih priručnika, koja su dobila deca u Evropi – objašnjava Jasminka.
Ona je izdala i neke zvučne knjige za decu na CD-u ( „Kaži teti dobar dan“, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“) a sada će biti dostupne i deci u dijaspori, pošto je njima lakše da slušaju nego da čitaju.
– U Švedskoj skoro svaka knjiga ima i zvučno izdanje, čak i knjige za odrasle. Dok se pegla ili voze kola obavezno se sluša – knjiga. Takva dela namenjena su slabovidoj deci, onoj koja putuju i mališanima iz dijaspore, jer je njima još teško da čitaju. Ma sve što sam maštala da bi jednog dana moglo da postoji kod nas, to već postoji u Švedskoj. Školovanje je stvarno besplatno jer su knjige džabe, đaci se stalno bave istraživačkim radom i uglavnom ne sede u učionici. Ono što kod nas rade pojedinci entuzijaste, tamo je sistem.
Naša deca u Švedskoj vole školu jer se manje uči i zanimljivija je, zato im treba ponuditi nešto novo i drugačije. A Jasminka veruje da menjaš svet jedino ako radiš za decu.
