Tri srpska veka „stala“ su u samo trista eksponata hladnog i vatrenog oružja skovanog na prostorima Balkana. No, dovoljno da se upecatljivo objasni istorija i bitisanje naroda kroz vekove na nemirnom podrucju Balkana. Preko njih odslikani su nacini življenja, vecite težnje ka slobodi, bune, ratovi, uzvišena osecanja prema otadžbini. Objašnjen je i kult oružja, licni, porodicni i plemenski ponos koji se merio kolicinom i izgledom oružja spremnog na svaki poziv za boj da se upotrebi protiv zavojevaca.
Izložba „Zanatsko oružje 17. do 19. veka“, autora Andelije Radovic, višeg kustosa Vojnog muzeja u Beogradu, prva je te vrste u nas, a brojni eksponati od svog nastajanja prvi put su izloženi. Sablje, jatagani, pištolji, kubure, puške kremenjace i toke koje su pripadali znamenitim srpskim vojskovodama, politicarima i diplomatama zasijali su punim sjajem. I još interesantnije, to oružje koje je bilo sastavni deo nošnje i privilegija, kovano je u zanatskim radnjama: Peci, đakovice, Prizrena, Gore, Tetova, Skoplja, Užica, Kotora, Herceg Novog, Fojnice, Srbinja, Trebinja, Sarajeva…
Fišeklije Maša Vrbice
Ništa manje interesantni nisu ni jatagani i fišeklije crnogorskog vojskovode i državnika Maša Vrbice. U onim bitkama protiv Turaka u 1877. predvodio je cuveni „Leteci kor“, koji je sejao strah medu neprijateljske vojnike. Kao zaslužni i priznati komandant bio je jedno vreme i predstavnik crnogorske vojske u srpskoj armiji. Odlikovao se visprenošcu i neustrašivošcu, pa ga je kralj Nikola Petrovic i zbog nepopustljivosti i nepotkupljivosti 1888. postavio za ministra unutrašnjih dela Crne Gore.
A pripadalo je legendarnim srpskim junacima, vojskovodama, diplomatama: Tanasku Rajicu, Stevanu Petrovicu Knicaninu, Milisavu Zdravkovicu Resavcu, Miloju Todorovicu, Iliji Bircaninu, Luki Lazarevicu, Hajduk Veljku, Mašu Vrbici, Jakovu Nenadovicu i Iliji Garašaninu.
– Predivnih eksponata imamo i ekskluzivno ih ovom prilikom prikazujemo. Posebno se dicimo sabljom Ilije Bircanina, koji je pogubljen u onoj seci knezova. Bio je voda i ugledni knez valjevske Podgorine, a na prevaru je uhvacen i ubijen u Valjevu 23. februara 1804. godine. NJegova sablja je potpuno drugacija. Secivo joj je valovito i kad se upotrebljava uvek je obuhvataju varnice i liže plamen – prica kustos Andelija Radovic.
Izložen je i jatagan Tanaska Rajica koji je braneci svoj rov na LJubicu poginuo, a izložena je i njegova gravura na kojoj se vidi upravo jatagan, pa sablja vojvode Prvog i Drugog srpskog ustanka Luke Lazarevica. Izloženo je ne samo oružje vec i portreti i nošnje znamenitih Srba toga doba.
Pokazana je cela zbirka oružja Hajduk Veljka Petrovica (sablje, kubure i puška kremenjaca), kao i citava kolekcija vojvode Milisava Zdravkovic Resavca. Ovaj srpski junak još za života sve zidove svoje kuce „okitio“ je otetim oružjem od Turaka. Na jednom mestu vise sablje, jatagani, pištolji, kubure, puške kremenjace, portreti, uniforme i nošnje. Odmah do ove kolekcije nalazi se usamljena sablja „šaška“ koja ne pripada takozvanom balkanskom stilu. Okicen zlatnim vezom i raznim reljefima blista i izaziva posebna osecanja džeferdar Jakova Nenadovica. Provocira radoznale poglede i sablja Stevana Petrovica Knicanina branioca Banatske banovine (1848.) i njegova kubura filigranskog veza, poklon smederevskog upravitelja, pa sablje dinastije Petrovica izložene pored toka knjaza Danila Petrovica, puška kremenjaca Ilije Garašanina… I još mnogo toga, dovoljno ne samo da se podsetimo na slavna vremena vojevanja vec se i bliže preko oružja upoznajemo sa shvatanjima i odnosima naših predaka prema slobodi domovini i patriotizmu.
