Serđo đenki je savetnik srpske ministarke saobraćaja Marije Rašete-Vukosavljević. Tako, makar, crno na belo, piše na vizitkarti ovog Italijana, vizitkarti identičnoj svim ostalima odštampanim za službenike ovog ministarstva. Grb Srbije, adresa u Nemanjinoj ulici 22-26, telefon i faks u kancelariji na 11. spratu. Ispod imena, na engleskom,Advisor to the Minister. No, izgleda da stvar baš i nije tako jednostavna…
Jer, NIN-ovo raspitivanje u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija o tome šta to tamo đenki savetuje, naišlo je na neočekivan odgovor. Odgovorio je đorđe Mišić, pi-ar ministarstva:Serđo đenki ne radi u našem ministarstvu, niti je ikada u njemu radio.?!Da, tako mi je rečeno. Proverio sam u Sekretarijatu Ministarstva i u kadrovskoj službi, kazao je Mišić.
Tek na primedbu NIN-a da posedujemo đenkijevu vizitkartu koja govori suprotno, Mišić priznaje da je dotičnog gospodinavideo samo jednom u životu, ali bilo je to odavno. Objašnjava:Problem je sa savetnicima, bilo ih je puno, a vizitkarte štampane su naširoko.
Mnogi savetnici su volontirali, ili ih je plaćao neko drugi, kao tehničku pomoć, mada sumnjam da je đenki i tako bio angažovan. Da li je, možda, on radio po ugovoru o delu?Ne znam, odgovara PR Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija. Možemo li sami to da proverimo u kadrovskoj službi? Pauza, Mišić traži broj telefona, a onda kaže:Znate, mi baš i ne smemo da dajemo informacije o našim zaposlenima, pogotovo ne novinarima.
Ipak, Miodrag Jocić, zamenik ministarke Marije Rašete-Vukosavljević, u sredu pre podne, telefonom, potvrđuje za NIN da je Serđo đenki (bio?) angažovan u Ministarstvu,kao savetnik ili konsultant.Ja sam ovde oko godinu i po dana, on je bio tu i pre mene. Direktno nismo sarađivali, on dolazi s vremena na vreme. Ja ga nisam video već neko vreme, i često sam na terenu. Koja su đenkijeva zaduženja?
“Ne znam tačno, to zna samo ministarka, kazao nam je Jocić, a zatim nas zamolio da pozovemo malo kasnije, dok proveri ono što nas zanima. A onda:Trenutno ne radi kod nas. Ono što vam je rekao Mišić, to je to.
Ali u Ministarstvu su nam, kada smo pozvali telefonom iste srede ujutru i tražili gospodina đenkija, kazali daon obično sedi u kabinetu, ali trenutno nije tu. Probajte sutra.
Da, đenki je u Beogradu, odseo je u Interkontinentalu (potvrdili su na recepciji ovog hotela), a potvrdio nam je to i on sam kada smo ga pozvali. Hoće, kaže u sredu ujutru, da razgovara i o svom angažmanu u srpskom ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija. Takav (angažman), znači, postoji. Samo, kaže da je trenutno zauzet, pa da pozovemo kasnije. A kasnije, nije više bio dostupan.
Ko je, dakle, Serđo đenki? Zašto ono što je napisano crno na belo na njegovoj vizitkarti, u stvari nije baš toliko jasno? Zbog čega ga se Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija odriče?
Ime Serđa đenkija u ovdašnjoj se javnosti, inače, prvi put spominje u Tanjugovoj vesti od 7. novembra 1997. godine, kada je potpisan protokol o osnivanju preduzeća Beofinest, čiji je direktor postao upravo đenki. Reč je o preduzeću koje su fifti-fifti osnovale Beobanka i Finest,finansijska institucija za promociju ekonomske saradnje sa istočnoevropskim zemljama koju je osnovana italijanska vlada. Osnovni cilj preduzeća, u koje je ukupno uloženo pola miliona dolara, bio je dadomaća preduzeća dobiju inostrani kapital i pristup svetskom tržištu. Zlatan Peručić, tadašnji predsednik tadašnje Beobanke, Beofinest je opisao kaoprofitnu organizaciju.
Protokol su potpisali Peručić, predsednik Finesta Leonardo Simoneli i zamenik direktoraTrieste Bank-SL Paolo Zaneti.
đenkijevo ime ponovo se spominje sredinom aprila 1999. godine kad je, tokom bombardovanja, bio uhapšen sa italijanskom novinarkom Lucijom Anuncijatom. ZagrebačkiVjesnik od 17. aprila:Anuncijata i njen pratitelj, biznismen Serđo đenki, bili su zaustavljeni na jugoslovensko-hrvatskoj granici, pretreseni do gola, privremeno su im bili zaplenjeni svi dokumenti i aparati, te odvedeni u Beograd, okovani lisicama s rukama na leđima. Posle višečasovnog ispitivanja, proterani su iz Jugoslavije.
A Serđo đenki se u Srbiju vratio posle petooktobarskih promena. Sledeće, 2001. godine, koje je Vlada Srbije i formirana, počeo je da radi kao savetnik u ministarstvu koje sada, zvanično, ne želi da ga prizna. Ovakvo nevešto odricanje od đenkija, dobijeno kao odgovor na jednostavna pitanja ko je on i šta tamo radi, samo pojačava sumnju u savete koje je davao ovaj biznismen-konsultant. Problem, naravno, nije toliko u samom đenkiju, koliko u ovom delu izvršne vlasti – finansirane, da podsetimo, iz budžeta. Od našeg novca, dakle. A NIN će nastaviti da istražuje…
