Drugačije rečeno; ne može se dobru i dobroti nadati a zlo činiti
Један Бог једна религија једна истина! Jedan Bog jedna religija, jedna istina!
Ako verujemo u jednog jedinog Boga onda moramo verovati i u jednu jedinu zajedničku veru, religiju. Ne može se verovati u jednoga Boga a širiti različite priče o tvorcu nas i svega a pri tome ostati i verodostojan. Pošto smo svi delo samo jednoga jedinog nam Boga, jedne polazne, sveobuhvatne, svemoćne, beskonačne i bezgranične sile što stvori univerzum i sve u njemu pa i život i nas po zakonima od večne važnosti u prostoru večnosti onda se moramo i medjusobno poštovati kao što se poštuje delo Božije. Kao dela istoga Boga moramo se u životu i u skladu sa Božijim zakonima i ponašati a nikako se medjusobno uništavati samo zato što nam je podario sposobnost da odlučujemo po svojoj sobstvenoj volji. Tim svojim odlukama, ma kave one bile, ne možemo ugroziti ni univerzum ni Boga već samoga sebe i svoje okruženje.
Ta svemoćna sila, koju neko naziva Bog a neko priroda, nije ništa stvorila nit potrebu imala da to svoje čedo, svoje delo, uništi jer čemu nešto stvarati da bi se uništilo. Drugim rečima sve ima svoju svrhu i zadatak da bude u službi svemoćne Božije sile a stim i Boga ili ako hoćete prirode. Zakoni Božji, te sile što stvori sve, idu neumoljivo svojim tokom. Zato smo dobili razum da po svojoj volji donosimo svoje odluke. A da bi te odluke mogli donositi u pravom pravcu i smislu, dobili smo „nauku“ kao Božiji jezik istine koji nam omogućuje da razumelmo i sebe i Boga kako bi mogli po Božjim zakonima upravljati sobom i onim što nas okružuje, Božjim blagodetima.
Da se ratovi dešavaju pogotovo iz religioznih razloga ukazuje samo na to da su već odavno mnoge starešine religioznih grupa, hramova i masa od sebe učinili despote nad narodom šireći u ime Boga svoju a ne pravu i čistu Božiju reč. Proteravši nauku kao istinski jezig Božji, dočepali su se vlasti i materijalnog blaga na zemlji a izgubili svaku vezu sa nebom, čovekom u sebi i Bogom. Ne može se Bogu služiti a njegova dela zatirati, ne spoznati hteti šta nam to Bog kroz nauku govori. Ne može se Bogu moliti a djavolu služiti kao što se ne može ni vodom vatra podpirivati. Ili drugačije rečeno; ne može se zlo činiti a dobroti i dobru se nadati. Ne može se nasilje obožavati a ljubav očekivati nit se može plemenitim biti a u tudjoj boli i muci ne saosećati.
Vere, religije, dogme moraju se vratiti u školske klupe nauke. Bez poznavanja nauke, kao istinskog Božjeg jezika, ne može se ispravno govoriti ni o Bogu ni o Božjoj volji.
Nauka će nam po Božjoj volji samo toliko doztvoliti da saznamo, o tajnama koje nas intuitivno intresuju pa i obsedaju koliko nam to bude i potrebno na našem životnom putu. Kao što je Bog gospodar nad univerzumom i svega u njemu isto tako je i gospodar nad tim što možemo a šta ne možemo naukom saznatu, što ne znači da će nam odgovori i po pitanju najbitnijih tajni ostati nedokučivi.
Verodostojnost se može samo iskrenim odgovorima pridobiti i održavati a u iskrenost spada reći da na mnoga pitanja nemamo verodostojnih odgovora i da ih ne će biti sve dok ne naučimo jezik nauke. A naučiti ga nećemo moći sve dok nauku ne prihvatimo pravim, istinskim Božijim jezikom koji nas uči šta možemo, šta smemo a šta ne smemo. Kako je ono Vladika Nikolaj rekao: Nestrpljenje je najveći izvorni greh iz kojeg svi ostali grehovi Proističu. Na sve će mo dobiti odgovore ukoliko budemo nauku kao jezik istine prihvatili te sa strpljenjem, taj jezik istine, učili као универзални језик свих вера, религија.
Душан Нонковић-Теодоровић
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Vesti
