Jelena Jankovic: „Ponosim se sto sam Srpkinja“
Uželela sam se bakine gibanice
„Ponosim se što sam Srpkinja i što o meni, kao uspešnom sportisti, pišu najprestižnije američke i engleske novine. Mada, strani novinari razgovaraju sa mnom sa mnogo više poštovanja nego neki naši”, kaže naša najbolja teniserka
Jelena Janković ponovo u Beogradu – čim je ostvarila svoj san i dospela među prvih deset teniserki sveta, prvim avionom doletela je u rodni grad kako bi radost i uspeh podelila sa porodicom i svojim narodom. Iako naporno trenira, putuje avionom i po dvadeset sati, tragovi umora se ne primećuju na licu uvek nasmejane i raspoložene teniserke Jelene Janković. Nažalost, obaveze joj ne dozvoljavaju da dugo ostane u Beogradu. čak i svoj dvadeset drugi rođendan 28. februara neće proslaviti kod kuće već hiljadama kilometara daleko, u Dohi, gde će učestvovati na jednom od teniskih turnira. Ali, sve je to život profesionalnog i vrhunskog sportiste, a Jelena se odavno pomirila sa svim odricanjima koja on donosi. Jer, radost nakon svakog dobijenog meča ne može ničim da se meri.
– Po sletanju na beogradski aerodrom otišla sam pravo kući. Zaista sam bila nestrpljiva da vidim oca, braću i baku koja me uvek dočeka sa kolačima i srpskim specijalitetima. Ovog puta je napravila svoju čuvenu gibanicu – priča Jelena u jednom dahu. – Više od mesec dana nisam bila tu i svega sam bila željna.
Hotelski život
Već duže vreme majka Snežana je prati na putovanjima, dok muški deo porodice, otac Veselin i braća Marko i Stefan, navijaju iz fotelje ispred televizora.
– Marko je šest godina stariji od mene, a Stefan dve godine mlađi. Kao devojčica sam uvek bila povlašćena jer sam žensko dete. U to vreme smo mlađi brat i ja bili najveći rivali, uvek smo se takmičili, a često smo znali i da se potučemo. Tada bi nas stariji brat razdvajao i bio naš mirotvorac. A pored toga, bila sam i lukavija i zahvaljujući tome uvek kod mame i tate bolje prolazila.
U početku njene karijere na putovanjima i turnirima su je pratili gotovo svi članovi porodice. Neretko su se smenjivali, mama, tata, stariji brat. Ipak, u poslednje vreme, mama Snežana se potpuno posvetila Jeleni i njenim obavezama.
– Kud god da idem, pored sebe moram da imam nekog od članova porodice i najviše bih volela kada bi svi mogli da krenu sa mnom ali je to nemoguće jer svako od njih ima svoje obaveze. Mama mi je glavna podrška na turnirima, navikla sam da putujem sa njom, najbolji mi je prijatelj, i sa njom mogu da podelim dobro i loše. Tata se dobro snašao u svemu tome, navikao je, zna i da kuva, a i baka mu puno pomaže. Ranije je i on putovao, ali smo se vremenom drugačije podelili. Znam da i mami teško padaju putovanja i da bi volela da bude duže kod kuće.
Život koji vodi ova vrhunska teniserka nije nimalo lak, a poseban napor predstavljaju putovanja s jednog kraja sveta na drugi i spavanje i život u hotelima.
– Posle određenog vremena se umoriš od svega, dođe do zasićenja ali smo mama i ja naučile da se suočimo sa tim na naš način. Radujemo se svakom povratku kući, ali nikada ne želimo da pričamo o negativnim i lošim stvarima, pogotovo na turniru kada treba da budem koncentrisana na igru i rasterećena.
Život u hotelima je posebna priča. Jelena će, između ostalog, i po tome pamtiti poslednji boravak u Tokiju.
– Non stop menjamo krevete i svaki je drugačiji, jedni su nam previše mekani, drugi previše tvrdi. U Japanu mi je trebalo i po nekoliko sati da zaspim jer su kreveti tvrdi kao kamen. Imala sam utisak da spavam na dasci.
Idol maloj Japanki
Kada je reč o hrani, Jelena nije probirljiva i priznaje da su joj najveća slabost palačinke. Obožava italijansku i srpsku kuhinju, dok u Aziji redovno izgubi po nekoliko kilograma.
– Ne volim njihovu hranu, pogotovo zato što uglavnom ne znam šta jedem. To se naročito odnosi na Kinu. Kinezi jedu i golubove, pse, mačke, pacove, zmije… Imala sam priliku da probam zmiju nakon insistiranja moje dubl partnerke Kineskinje. Bila je pržena, u komadu, izgledala je kao da je živa. čula sam da je zmijsko meso dobro jesti zbog kože, tena… Ali, ne bih više da je vidim u svom tanjiru.
Susreti sa obožavaocima kojih je sve više širom planete raduju našu poznatu teniserku, ali ju je u Japanu do suza dirnulo pismo koje je dobila od devojčice kojoj je Jelena idol.
– Poslala mi je na recepciju hotela paket u kojem su bili moja karikatura koju je sama nacrtala i pismo. Dok sam ga čitala nisam mogla da prestanem da plačem. Ta Japanka je četrnaestogodišnja devojčica obolela od leukemije. Napisala je da je trenutno u bolnici, i da je dok se nije razbolela stalno gledala moje mečeve. Moj je veliki fan i napisala je i da sam joj ja inspiracija, da je motivišem da prebrodi bolest i ostane jaka. Želi da se bori kao što se ja borim na terenu. Zamolila me je da joj pošaljem bilo šta od moje opreme i ja sam to uradila. Slaba sam na takve stvari i ubuduće su se više posvetiti humanitarnom radu i osnovati svoju fondaciju koja će pomagati bolesnoj deci.
Jelena Janković je Srpkinja i to s ponosom ističe. Kao i svi mi, i ona mora da podnosi zahtev za dobijanje vize kud god da putuje.
– Imam četiri pasoša koji su zaheftani jedan za drugi i svaki je ispunjen vizama, pa me carinici pitaju koliko osoba putuje sa mnom. Kada shvate da su to moji važeći pasoši ispunjeni vizama, traže od mene da sama pronađem vizu za njihovu zemlju jer oni za to ne bi imali vremena i živaca. Ono što je dobro je da sam dobila američku, australijsku i englesku vizu na pet godina. To su profesionalne vize za zemlje koje mi najviše trebaju. Iako su mi nekoliko puta nudili državljanstva drugih zemalja nikada nisam ni pomislila da to prihvatim. Jednostavno, ne želim to ni za kakve pare, ja sam Srpkinja i ponosim se time.
Porodica Janković slavi Svetog Nikolu i posebno im je bilo teško što Jelena i mama Snežana za taj dan nisu mogle da budu sa porodicom zbog Jeleninih obaveza.
– Teško nam je kada u vreme Božića, Uskrsa, slave nismo zajedno. Mi kao porodica obeležavamo te praznike ali zbog mojih obaveza nismo često ni tada na okupu. Eto i rođendan 28. februara neću proslaviti sa svojima.
Ljubav na daljinu
Kao i njene vršnjakinje i Jelena ima „pravo” da se zaljubi, ima dečka, pa i da raskine sa njim. A novinari i tabloidi uživaju da zaviruju u taj deo njenog života što ponekad ume da je povredi.
– Neki novinari su često zloupotrebljavali moju iskrenost i manipulisali mojim izjavama. Ne želim da pričam o svojoj intimi, a oni su pisali raznorazne tračeve i neistine, javno polemisali o tome da li sam raskinula ili se pomirila sa dečkom. I što je najgore, ljudi veruju onome što neke novine objavljuju. Imam svog pi-ara i ona mi javi kada u novinama izađe nešto tog tipa. Tada sam ljuta, ali sam i na drugom kontinentu. Ipak, znam da moram da se naviknem i na to.
Dok razgovaramo pred nama su novinski isečci. Jedan do drugog, članci sa kontradiktornim naslovima „Nisam zaljubljena”i „Pomirila se s dečkom”, oba objavljena u istom danu.
– A najzanimljivije od svega je što ništa od toga nisam izjavila – dodaje Jelena. – Jedino što ću reći na tu temu je da sam slobodna, koncentrisana samo na tenis. Želim da budem emotivno sređena kao i moj emotivni život. Sve mora da bude u redu kako bih se koncentrisala na posao. Ostvarila sam cilj, ulazak u prvih deset igračica sveta i želim da nastavim ovim tempom. L?ubav je pokretač svega ali sada želim da se koncentrišem na nešto drugo.
Ipak, zajednički zaključujemo da joj je dok god igra tenis „ljubav na daljinu” suđena.
– Ta putovanja su veliki problem sportista. Ja sam mlada, imam svoje obaveze kao i moji vršnjaci. Ne mogu da očekujem da moj dečko ide sa mnom na moje turnire. Teško je održavati tu vezu na daljinu. Ali, ja želim da verujem da u ljubavi nema nepremostivih prepreka.
Jelenina mama Snežana ima drugarski odnos sa ćerkom tako da je upućena i u njene ljubavne probleme. Zajednički ih rešavaju ako Jelena to traži od nje.
– Među nama nema nikakvih tajni – priča mama Snežana.- Sve umemo da podelimo jedna sa drugom. Uvek sam tu da pomognem. Imam troje dece, mnogo ih volim i nikada mi nije bilo teško da nešto za njih uradim. Verujem da sam od njih napravila dobre ljude i da zajedno možemo mnogo toga. Svaki problem je lakši kada se podeli sa nekim. I lepe stvari umemo da proslavimo, podelimo sa prijateljima. Jako sam vezana za decu i kada bih mogla sve da ih stavim u džep i svuda vodim sa sobom bila bih najsrećnija majka na svetu. Moj muž i ja smo u potpunosti podređeni njima, a oni nisu ljubomorni jedni na druge jer su zdravo vaspitani. Dišemo jedni za druge. Naši telefonski računi su nenormalno visoki jer smo non stop smo na vezi, a braća šalju Jeleni poruke pred mečeve. To su male stvari koje puno znače. Ta povezanost je nešto najlepše.
Kad mami srce zatreperi
Gotovo sa suzama u očima Snežana Janković nam priča i o trenutku kada joj je zbog Jelene „srce zatreperelo i umalo stalo”:
– To je bilo na Vimbldonu prošle godine kada je pobedila Venus Vilijams, jednu od najboljih igračica svih vremena na travi. Taj meč je bio izuzetan i ostaće mi u pamćenju za ceo život. Jelena je imala tri meč lopte i to uzbuđenje je, čini mi se, trajalo kao večnost. Ovacije koje je doživela od hladnih Engleza su bile fascinantne. Od treme nisam mogla da dođem do svog deteta. To se rečima ne može opisati.
Svetska štampa naširoko piše o našoj najbolje rangiranoj teniserki i Jelena kad god dođe kući donese hrpu uglednih i visoko tiražnih novina i časopisa u kojima je velikim slovima ispisano njeno ime.
– Neverovatno je koliko u svetu cene uspeh sportista – priča teniska zvezda. – Iako sam Srpkinja, ja sam i na naslovnoj i na dve stranice unutra. O meni pišu najprestižnije novine u Americi, Engleskoj i sa mnogo više poštovanja novinari tamo razgovaraju sa mnom nego neki ovde. U svetu su oduševljeni time jer me doživljavaju kao drugačiju devojku, imam svoj stil, imix, volim da se šalim, smejem, probam neke druge stvari i oni to vole. Ne dopadaju im se namrgođeni, nadobudni ljudi.
Na putovanja Jelena stalno nosi gomilu naših knjiga, našu muziku, časopise. U Australiji je nedavno izašla u jedan od srpskih klubova u Melburnu i đuskala uz domaće hitove. Pred meč sluša brzu muziku koja će da je „probudi”. Nema strah od letenja a do sada je imala samo jedan „opasan” let.
– Leteli smo ka Cirihu i umesto dva sata leteli smo sat vremena duže i sleteli u Nemačku. Tokom leta sam slušala muziku i sa slušalicama na ušima nisam imala pojma šta se dešava u avionu. Sa mnom je bio moj tadašnji trener koji mi namerno ništa nije rekao da se ne bih nervirala. Kada smo sleteli svi putnici su aplaudirali i bili srećni a ja sam se čudila, govorila da je pilot katastrofalno vozio avion.
Od kad niže uzastopne uspehe na svetskim turnirima Jelena je postala i svetski poznata faca. Sada gotovo da i ne postoji aerodrom na kojem je ne zaustavljaju i ne traže autogram.
– Po povratku iz Australije sam se u avionu potpisala kuvaru na svoju kartu. Kada je mama pitala stjuardesu da li zna gde joj je ćerka ona je odgovorila: „Jelena vam je tamo”. U Beogradu me zaustavljaju i uglavnom me pitaju kako sam mogla da izgubim i pričaju kako ustaju noću da gledaju moje mečeve.
