Na čelu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od septembra 2012. do septembra 2013. godine, biće ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić koji je dobio 99 glasova. Ambasador Litvanije pri UN Dalijus čekuolis dobio je 85 glasova .
Za predsedavajućeg narednog, 67. zasedanja Generalne skupštine UN, biće izabran kandidat koji dobije većinu glasova prisutnih delegata.
Glasanje je tajno. Prethodni put predsedavajući je na taj način biran 1991. godine, kada Azijska grupa nije postigla saglasnost ni oko jednog od tri kandidata.
Jeremić i čekuolis su kandidati koji dolaze iz grupe Istočnih zemalja. Ambasadori država članica UN su na papirima pisali ime kandidata kojeg podržavaju, a potom ih ubacivali u šest drvenih glasačkih kutija.
Jeremić je nedavno izjavio da je, posle izbora u Srbiji, veoma teško predvideti kakvu će podršku Srbija imati za kandidaturu za predsednika Generalne skupštine UN, ali da on i dalje veruje da je to moguće.
„Izbor za novog predsednika Generalne skupštine UN biće težak“, rekao je Jeremić i podsetio da je glasanje tajno i da je teško prognozirati rezultat.
Sagovornik iz vrha UN ocenio je u nedavnoj izjavi za Tanjug da „Srbija i dalje ima veće šanse da pobedi na glasanju“.
On ističe da postoji više razloga zbog kojih se Srbija bolje kotira od Litvanije – a najvažniji su „previše funkcija“ za koje se ta zemlja kandiduje u svetskoj organizaciji i kontroverzne izjave litvanskog kandidata, zbog kojih je izgubio podršku Rusije.
„Litvanija je do nedavno predvodila Savet za ekonomska i socijalna pitanja UN, koji predstavlja važno telo UN, sada želi mesto predsedavajućeg Generalne skupštine, a za januar sledeće godine su najavili kandidaturu za nestalnu članicu Saveta bezbednosti. Po nepisanim pravilima UN, to je previše za jednu malu zemlju“, rekao je taj izvor Tanjuga.
Otežavajuća okolnost za Litvaniju je i što je Ccekulis poznat po kontroverznom stavu o izjednačavanju nacističke Nemačke i SSSR.
On je pre godinu dana, prilikom obeležavanja 65 godina od završetka Drugog svetskog rata, rekao u sedištu UN da kraj rata njegovoj zemlji „nije doneo slobodu“ i da je Litvanija tada postala žrtva novog totalitarnog režima komunističkog SSSR-a.
Zbog tog stava, on sigurno neće dobiti glas Rusije, niti njoj bliskih država, koje poštuju žrtve koje su sovjetski vojnici podneli za oslobodjenje Evrope od nacizma i fašizma.
Tanjugov izvor dodao je tada i da, prema glasovima koji se čuju medju ambasadorima zemalja EU u UN, Srbija može da računa na najmanje osam sigurnih glasova, dok se deo zemalja Unije još nije opredelio.
Uz Litvanca iz EU su za sada otvoreno Nemačka i Austrija, dok su za Jeremića Kipar i Italija.
Što se tiče regiona, Jeremića podržava Crna Gora, dok su Hrvatska i Albanija stale na stranu Litvanije.
Smetnju za kandidaturu Litvanije predstavljaće i arapske zemlje koje – prema saznanjima Tanjuga – ne žele da podrže kandidata Litvanije, jer ta zemlja nije glasala za članstvo Palestine u UNESKO.
Srbija bi mogla da računa i na veliki deo glasova afričkih i azijskih zemalja, koje su prošle godine učestvovale na obeležavanju 50 godina od prvog Samita nesvrstanih u Beogradu.
Uoči glasanja u Njujorku, Jeremić je zatražio podršku u Singapuru, na Novom Zelandu, a potom u Ccileu, Argentini, Peruu i Boliviji.
Domaći analitičari smatraju da bi Jeremićeva pobeda povećala prestiž Srbije.
Urednik „Izazovi evropskih integracija“ Nikola Jovanović rekao je za Tanjug, da će pobeda Jeremića, iako je mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN mesto gde se gradi konsenzus na nivou cele planete, baciti dodatno svetlo na našu spoljnu politiku i poboljšati percepciju Srbije u svetu.
„Možemo reći da će to, definitivno, povećati, ne samo prestiž i ugled Srbije, već i njen uticaj, s obzirom da će svaka država koja bude pregovarala i saradjivala sa Srbijom, znati da ona, izmedju ostalog, drži i tako važno mesto u medjunarodnim odnosima“, istakao je Jovanović.
Prema njegovoj oceni, glasanje će biti teško, a ko god pobedi razlika neće biti velika.
„Mi ćemo imati sigurno blizu polovine glasova, u najgorem slučaju“, smatra on.
Bivši ambasador u Srbiji Predrag Simić u izjavi za srpske medije ističe da će pobeda Jeremića biti veliki uspeh za Srbiju i potvrda da je on dobro radio kao ministar spoljnih poslova.
On je takođe dodao da je čekoulis imao slabu kampanju i znatno manju podršku za izbor u UN.
Biografija Vuka Jeremića
Vuk Jeremić rođen je 1975. u Beogradu, a na dužnost ministra spoljnih poslova Srbije stupio je 15. maja 2007. Jeremić je, tokom studentskih dana i početka radne karijere u Engleskoj, bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, gde je rukovodio informativnom kampanjom i uspostavljao kontakte za demokratsku opoziciju. Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija. Bio je angažovan kao finansijski analitičar u Deutsche Bank, zatim Dresdner Kleinwort Benson Bank u Londonu, dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu.
Posle magistarskih studija iz oblasti državne administracije na Univerzitetu Harvard i demokratskih promena u Srbiji oktobra 2000, postavljen je za savetnika ministra telekomunikacija SR Jugoslavije. Od juna 2003. bio je savetnik za evroatlantska pitanja ministra odbrane Državne zajednice SCG. U februaru 2004. izabran je za predsednika Odbora DS za međunarodne odnose, a u februaru 2006. i za člana Glavnog odbora. Od jula 2004. do maja 2007. je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije.
Oženjen, govori engleski i nemački jezik.
