"Na mestu gde je hodočastio Sveti Sava razgovaramo o narodima koji su u ime slobode i pravde bili spremni da pate i žrtvuju se", rekao je prof. dr Darko Tanasković, podsetivši da je Srbija prva država na svetu potpisnik Balfurove deklaracije 1917, kojom je Jevrejima priznato pravo na nacionalnu nezavisnost, i koja je nazvala državu Izrael tim imenom.
"Duboka povezanost Izraela i Srbije bazirana je na jednakom poimanju vrednosti, Izrael nije priznao nezavisnost Kosova. Kolektivna krivica ne postoji ni u jednom pravnom sistemu, kao pravni pojam je besmislena, jer je pojam krivice individualan čak i kada je reč o kriminalnoj grupi", istakao je prof. dr Dragan Simeunović, govoreći o sličnosti srpskog i jevrejskog naroda po "kolektivnoj krivici".
"Ipak, u svetu je politika koletkivne krivice i uopšte okrivljavanja celog naroda za neki "greh" stara i rasprostranjena praksa. Ovaj relikt totalitarne političke svesti protezao se kroz istoriju političke svesti svih kontinenata, ali se naročito utemeljio u Evropi, o čemu svedoči istorija progona celih kolektiviteta bilo da je reč o religiji, naciji ili klasnim razlikama kroz protekle vekove.
Prve žrtve optužbe za kolektivni greh bili su Jevreji, potom su došli verski progoni i ratovi između katolika i protestanata, uprkos tome što je Evropa mnogoreligijski kontinent.
Onda je došla na red kolektivna krivica poraženih, o čemu svedoči sudbina Nemaca posle Drugog svetskog rata.
Danas su Srbi ušli u krug kolektivnig krivaca zbog izražene neprijateljske propaganda 90-tih, započetih i izgubljenih ratova i lošeg političke slike o sebi koji su stvarali mediji svojim kampanjama u korist onih koji su se otcepili od ondašnje Jugoslavije.
Ipak, ima nade za kolektivne krivce. Ako su Jevreji uspeli da postanu takoreći nedodirljivi, buržoazija ponovo vlada svetom, a Nemci su ponovo najjači u Evropi, onda i za Srbe postoji put oslobođenja terete kolektivne krivice", istakao je Simeunović.
Prof. dr Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo je rekla da je Izrael možda mala zemlja, ali su veliki narod. Naši preci su stradali zajedno, mi ćemo živeti zajedno i učiti jedni od drugih.
"Izrael ima pozdrav "Dogodine u Jerusalimu" koji simboliše borbu za povratak u Izrael, i koja je nama lekcija i metod šta nam je činiti pozdravom "Dogodine u Prizrenu". Pozdrav „Vidimo se sledeće godine u Jerusalimu" i čitava borba za povratak u Izrael je i nama sada lekcija i metod šta možemo pozdravom „Vidimo se u Prizrenu"", rekla je Zirojević.
Na drugom panelu koji je za temu imao zajedničku sudbinu stradanja Srba i Jevreja, Markus Golbah, advokat iz Nemačke svedočio je o svom poslovnom angažmanu i zastupanju preživelih Jevraja iz koncentracionih logora. Kazao je da ništa nije znao o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata, kao ni o Jasenovcu. O ovom logoru smrti i svirepim metodama ubijanja prvi put je čuo od profesora Gideona Grajfa, istraživača Holokausta.
Preživeli iz dečijih logora Jastrebarsko, Smilja Tišma, Gojko Rončević Mraović i Jelena Radojčić Buhač, pričali su o svojim sećanjima na te strašne dane. Jelena Buhač i danas traga za bratom Ilijom, za kojeg ima saznanja da je živ. Ona se zapitala i kako je moguće da se u tišini postavi spomen-ploča Alojziju Stepincu u Jerusalimu, ako se zna za njegovu saradnju sa Antom Pavelićem.
Istoričar Antun Miletić od 1976. Istražuje logor Jasenovac, posebno Gradinu koja je bila zloglasno stratište i za koju smatra da je tu pokopano oko 350 hiljada logoraša iz Jasenovca. Do sada nije istraženo više od 20 posto te se zato spekuliše brojkama od 43 hiljade do million i po ljudi.
"Napisao sam 10 knjiga o Jasenovcu, pregledao blizu 400000 ustaških dokumenata i preko milion nemačkih. Nisam istraživao broj ubistava, ali u dokumentima koja sam objavio – a samo sam dokumenta objavljivao i u njima pronašao imena ubijenih logoraša i popisao ih ta brojka se kreće oko 83 hiljade", istakao je Miletić.
Grofica Džin Viskonti, novinarka, rekla je kako je za Jasenovac prvi put čula tek 1993, kada je radila intervju sa Simonom Vizentalom. To je zainteresovalo da počne da istražuje italijanske arhive, te tako dobro upozna lik i delo "nadbiskupa genocida" Alojzija Stepinca.
Veoma je važno tragati i boriti se za istinu o Jasenovcu, posebno u ovo vreme dok još uvek ima onih koji su preživeli dečje logore.
Lia Ganor, direktorka Centra za holokaust "Mashmaut" iz Izraela pročitala je memoare Ervina Milera, zatočenika logora smrti Jasenovac i tako odlučila da se bori za istinu i da govori u ime žrtava i onih koji pate, nezavisno od toga jesu li Jevreji ili nisu.
Prof. dr Robert Mekormik sa Univerziteta Južna Karolina, autor je knjige "Ante Pavelić i pacovski kanali". On je govorio o bekstvu dvojice ustaša Krunoslava Draganovića Dinama i Andrije Artukovića u SAD, ističići na tim primerima izuzetnu sposobnost ustaških zločinaca da izbegnu hapšenja, izručenje i suđenje.
Istoričar iz Nemačke Vladimir Umeljić, citirao je delove dnevnika Diane Budisavljević u kojima se govori o Stepincu, a parafrazirajući Šekspira poručio je da smo svi svedoci da je zlo nacizma, ustaštva i fašizma još živo – daj da ga se rešimo već jednom.
Na panelu su o značaju i ulozi medija u očuvanju kulture sećanja i sprečavanju revizije istorije govorili i novinari Miroslav Karlica iz Programa za dijasporu RTS-a, Slobodan Kljakić, Biljana Đorović i Marija Zarić.
