Sudeci prema izjavama naših ljudi u dijaspori, a koji su ostali vezani za maticu, utisak je da svi kao svoju želju i obavezu smatraju dobijanje dozvole da glasaju tamo gde žive, kao i da na njih poput poniženja deluje ponovno odbijanje takve mogucnosti.
– Smatram da bi za lokalne izbore cin glasanja trebalo obavljati u opštinama odakle poticemo, jer je to, ipak, od neposrednog znacaja za meštane. Ali, u predsednicke izbore moramo svi da se uuljcimo, zato što sam ja i bilo ko drugi sa mestom življenja u inostranstvu, u toj zemlji – ambasador! Sve dobro i loše iz moje zemlje prelama se na našoj glavi. Da bismo glasali ovde gde živimo, mi moramo da smo veoma dobro upoznati sa predsednickim kandidatima i njihovim programima – kaže Mirjana Prlja, Beogradanka, koja 28 godina živi u Parizu.
Raniji pokušaji > Ona smatra da bi pred glasanje predstavnici stranaka morali da dodu u zemlje gde žive naši gradani i u mesta gde je koncentracija stanovništva veca, tu organizuju sastanke, razdele propagandni materijal i pre svega iznesu programe.
– Za dobru organizaciju postoje mediji, ambasade, konzulati. Svakome od nas mnogo je važno ko ce doci na vlast i kakvi su njegovi programi. Ja živim daleko od matice, ali se nisam odrekla svoje zemlje – primecuje gospoda Prlja. Novopazarcanin Jašar Sadula Mitrovic je u Francuskoj 36 godina:
– Zaista je krajnje vreme da nam omoguce glasanje tamo gde živimo. Neka se svako od nas prijavi ambasadi i konzulatu i znace se koliko nas je i kome je stalo do matice. Ja smatram da mi iz rasejanja imamo pravo da znamo ko ce nas predstavljati i voditi, a i da o tome odlucujemo.
Strahovi politicara
– Dolazio je svojevremeno u Pariz, prica nam Aleksandar Markovic, savezni poslanik Milan Komnenic, pa smo ga na našem sastanku zainteresovano upitali zašto ne daju dijaspori da glasa tamo gde živi. Ovako je odgovorio: „Vladajuca garnitura se plaši se cete glasati za opoziciju, a opozicija se boji da ce joj oni na vlasti pokrasti glasove. I, tako, nikome ne odgovarate.“
Racunovodu Danijelu Stojanovic pronašli smo u lionskom konzularnom podrucju, u Karpantrasu. Odmah je izrazila zadovoljstvo zbog pokretanja zahteva „sa mrtve tacke“, ali i razocarana što je ponovo „izigrana“.
– Ima mnogo ljudi koji vode „dupli život“, odnosno koji ne mogu bez svoje bivše i nove zemlje i takvi ce sigurno glasati. Naravno da ima i nezainteresovanih. Neka glasa ko želi. Smatram da nam iz matice moraju posredstvom klubova i udruženja dostaviti spiskove kandidata i njihove programe, samo se tako možemo pošteno izjasniti. Mi koji živimo u inostranstvu sastavni smo deo svoje zemlje, privrženi smo joj i sigurno necemo birati pogrešne ljude, necemo svom narodu „podmetati nogu“.
Jedan od najvecih zagovaraca glasanja u dijaspori je Aleksandar Markovic, danas pocasni predsednik Zajednice srpskih i jugoslovenskih udruženja Francuske.
Slaba komunikacija
Beclija Lazar Bilanovic smatra da na lokalnim izborima dijaspori nije potrebno da glasa. – Nama u rasejanju nije omoguceno da se detaljno informišemo o programima svih partija u zemlji. Medutim, ako se neko interesuje za ovu temu, on može doci do informacija. Mišljenja sam da su informacije o programima stranaka slabe, a da je komunikacija sa partijama u domovini još slabija – dodao je Bilanovic.
– Još za vreme stare Jugoslavije, dok se nismo podelili, pokojni Miloš Nestorovic, njegov sin Cedomir, danas predsednik našeg Saveta dijaspore sveta, i ja išli smo u Jugoslaviju noseci prevedeni zakon o glasanju Francuza u dijaspori. Sve smo to predali na odgovarajuce mesto, a odgovorili su: „Odlicno, samo da prode skupštinsku proceduru“. I, „pojeo vuk magarca“.
Gospodin Markovic dodaje da je zaista previše da plati 1.000 evra za sebe i suprugu kako bi u Jugoslaviju otišao na glasanje. Što se tice spiska glasaca u rasejanju, on kaže:
– Svaka opština u Jugoslaviji ima tacnu evidenciju o nama koji živimo u inostranstvu i nije nikakav problem da taj spisak pošalju u neki sabirni centar ili ambasadu i konzulat u doticnoj zemlji.
Predstavljanje programa
Dijaspora želi da aktivno ucestvuje u politickom životu u domovini, glavni je zakljucak državljana SRJ koji žive u Austriji. – Dijaspora je trebalo odavno da ima pravo glasa i smatram da je iluzorno da se mi borimo za nešto što nam pripada – ocenio je predsednik Srpskog udruženja kulturno-sportskih klubova u Becu Dušan Petrovic. – Tek ako budemo dobili pravo glasa, to ce biti pravo povezivanje sa maticom, jer cemo tada uživati sva prava, ali i obaveze koje iz toga proisticu. Kada ta ravnoteža bude uspostavljena doci ce do pravog odnosa izmedu dijaspore i matice.
– Ja sam se uvek zalagao da se dijaspori da pravo glasa, što cinim i dan-danas. Od svih struktura u zemlji zahtevam da se dijaspori pruži mogucnost da ravnopravno ucestvuje sa svim gradanima u zemlji u izboru vlasti – istakao je Veljko Maraš iz Badena.
Maraš, koji dolazi iz Crne Gore, smatra da je dovoljno dobro informisan i upoznat o politickim programima svih stranaka u domovini. On je naglasio da se preko medija informiše o zalaganjima i ciljevima politickih partija u njegovom mestu, te da zbog toga smatra da dovoljno poznaje i programe ljudi koji se kandiduju i na lokalnom nivou.
– Pravo glasa za dijasporu jedna je o najvažnijih tacaka naših zahteva matici. Smatram da dijaspora treba dobiti pravo glasa za predsednicke i parlamentarne izbore – ocenio je potpredsednik Zajednice srpskih klubova u Becu Lazar Bilanovic. Mališa Ilic, predsednik Zajednice srpskih klubova u Donjoj Austriji i Burgenlandu, „priznaje“ da nema dovoljno informacija o politickim programima stranaka.
– Dijaspora nije dovoljno informisana o politickim programima partija u otadžbini. O nekim partijama znamo više, a o drugim manje. Zbog toga smatram da bi stranke trebalo da ucine nešto više na informisanju glasaca van matice. Svakastranka trebalo bi da u inostranstvu ima svog predstavnika, koji bi predstavljao gradanima politicki program. Potom glasaci sami treba da odluce kome ce dati svoj glas – zakljucio je Ilic.
Dušan Danicic iz Minhena je tri decenije u Nemackoj i rado bi iskoristio svoje biracko pravo u ovoj zemlji, jer bi mu to, kako rece, predstavljalo zadovoljstvo.
– Treba koristiti dobra iskustva drugih zemalja na ovom planu. Na primer, Italijani i Grci su obavezni da se registruju za izbore i da glasaju, a ako to ne ucine povlace odredene konsekvence. Glasanje na izborima za savezni i republicki nivo vlasti se podrazumeva i za dijasporu, dok na lokalnom nivou, u opštinama, to je malo teže s obzirom na to da tamo poznajem vrlo malo ljudi koji se bave politikom i smatram da nema mnogo smisla organizovati glasanje u dijaspori za lokalne organe vlasti – kaže Dušan Danicic.
Ucešce dijaspore na lokalnim izborima u Srbiji ne bi trebalo biti veliki problem, objašnjava Duško Colakovic iz Erlangena. On smatra da se naši ljudi mogu ukljuciti u izbore i na republickom, ali i lokalnom nivou.
– Mislim da sam dobro obavešten o svemu što se dogada i na tom lokalnom nivou i da mi ne bi bio nikakav problem da izadem i glasam u inostranstvu za opštinske organe vlasti. Ja mislim da mi moramo da naucimo da glasamo, pogotovo u matici, ali i mi u dijaspori. Što se tice parlamentarnih i predsednickih izbora, nema nikakvih prepreka da dijaspora ne glasa, jer to bi sigurno pomoglo i napretku zemlje, a sa druge strane kandidati bi morali više da misle i na dijasporu. Do sada ta briga politicara u matici nije bila baš velika – smatra Colakovic.
Ni promena izbornog zakona nije problem ako postoji iskrena volja da se dijaspori omoguci da glasa, a da putuje u Srbiju.
Pitanje kontrole
– Smatram da ni tehnicki ne bi bilo suviše teško to sve organizovati. Možda bi za pocetak moglo da se glasa poštom. Bez obzira kako ce se sve to dalje odvijati, ja smatram da ipak ne bi trebalo tu stvar „lomiti preko kolena“. Jer, pokazalo se – da je dijaspora ucestvovala na predsednickim izborima u Srbiji, oni ne bi propali – zakljucuje Duško Colakovic iz Erlangena.
Za Igora Jovanovica iz Gagenaua pitanje ucešca dijaspore na lokalnim izborima je malo problematicnije, jer malo ljudi poznaje lokalne politicare, partije i njihove programe.
– Glasanje u dijaspori na predsednickim i parlamentarnim izborima moglo bi se organizovati tako da mi svoje glasacke listice i odluke šaljemo konzulatima, a da oni to šalju u zemlju. Ako bi se organizovalo glasanje u konzulatima, mislim da bi to koštalo mnogo para, pocev od kontrole glasanja do posmatraca. Što se tice naše obaveštenosti o situaciji u otadžbini, mislim da mi uz „Vesti“ i druge naše medije imamo sasvim dovoljno informacija o svemu što se tamo dešava – kaže Igor Jovanovic i dodaje da smatra da ocena da predsednicki izbori u Srbiji ne bi propali da je glasala dijaspora nije na mestu. On misli da izlazak na izbore mora biti prvenstveni interes ljudi koji žive tamo.
