U ovoj kući, u jednoj od centralnih šabačkih ulica živeo je i radio dr Alfred Bata Koen. Medicinu je završio u Lavovu a u svom rodnom gradu, 1928. godine, dobio je dozvolu da otvori privatnu ordinaciju.
"Dr Bata Koen je po opredeljenju bio levičar i uoči Drugog svetskog rata, sklonio se u vilu Mila Petrovića u Vranjskoj da bi se sačuvao. Međutim, neko ga je izdao. Tako je dr Alfred Bata Koen, dobar čovek i sjajan lekar, dermatolog, postao prva fašistička žrtva među šabačkim Jevrejima", kaže Živana Vojinović, autorka knjige "Avramova deca".
Sećanja, zapisi i fotografije, od zakupca skele iz 16. veka, ekonomskog i kulturnog razvoja grada, do Kladovskog transporta i žutih traka, posle višegodišnjeg istraživanja Živane Vojinović, našli su svoje mesto u knjizi Avramova deca.
"Kapitalno delo srpske istoriografije. Ovo je knjiga o toleranciji, empatiji i zaista bi trebalo da je pročita svako ko želi da ostane na tragu sećanja", kaže Jelena Podgorac Jovanovič, Biblioteka šabačka.
Knjiga čuva sećanje na trgovce, zanatlije, menjače novca i sve one koji su voleli i stvarali grad na obali Save. Između ostalog, autorka potseća i na muzički značaj Josifa Šlezingera, dostignuća i izuzetnost dr Avrama i Stanislava Vinavera, stvaralaštvo Oskara Daviča.
"Kada je Šabac prestao da bude pogranični grad, Jevreji su počeli masovno da se povlače i odlaze u Beograd, a u Šapcu je do početka Drugog svetskog rata, ostala nekolicina, i Drugi svetski rat je dočekalo samo 16 porodica", kaže Živana Vojinović, autorka knjige "Avramova deca".
Poslednja jevrejska porodica iz Šapca se otselila 1992. godine. Nekadašnja sinagoga, uskoro bi trebalo da postane muzej sećanja. Opštinskom odlukom jevrejsko groblje u Šapcu, pre 2 i po decenije, proglašena je za spomenik kulture.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
