Vest da je dvoje učenika nastavnice Slavice Stojković iz viktorijanske škola jezika u Melburnu osvojilo preko 40 bodova na VCE testu u 2020. iz srpskog jezika, zvuči kao istinski kuriozitet u vremenu kada sve više mladih, ali i starijih pripadnika srpske zajednice, na okupljanjima govore uglavnom engleski, čak i u pravoslavnim crkvama.
Stoga se postavlja pitanje: kako da očuvamo srpski jezik u dijaspori?
U pokušaju da pronađemo odgovor, “Vesti” su kontaktirale roditelje, učitelje, crkvu i medije. Većina se složila, i to je opšti zaključak, da sve kreće iz porodice.
Otac Aleksandar Savić, starešina Crkve Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou mišljenja je da su za očuvanje jezika najvažniji porodica, kuća i domaća atmosfera.
– Imamo sjajnih primera, gde se roditelji nisu uplašili da im deca neće naučiti engleski jezik i nisu ga ni forsirali do školskog uzrasta. Jer engleski će deca lako da savladaju kada krenu u školu, ali srpski ako ne nauče u najmlađem uzrastu, kasnije je sve teže – kaže otac Aleksandar.
‘
Tako su roditelji mlade Katarine Nikolić (25), rođene u Melburnu insistirali da im dete u kući govori isključivo srpski. Danas je Katarina diplomirani politikolog, koja radi u Vladi Viktorije, i odlično govori i piše srpski.
– Dete od rođenja prima zvukove i sve upija, već sa tri ili četiri godine može da primi i četiri jezika. Upravo time smo se rukovodili u Katarininom vaspitanju i obrazovanju. Znali smo da će engleski svakako naučiti. Roditelji u Australiji često uz decu uče engleski, a zaboravljaju da će im naslednici biti zahvalni kad odrastu, ukoliko govore bar dva jezika – ističe Katarinina majka Sonja.
‘
S druge strane, Nenad Petrović, otac studentkinje Tare (22), rođene u Beogradu, priznaje da njegova ćerka razume osnovne stvari na srpskom, ali da ga ne govori.
– Imala je dve godine kada smo stigli. U prvim godinama to je bila borba za opstanak, čuvali smo svaki dolar. Nismo imali bake i deke da je čuvaju i s njom razgovaraju na srpskom, tako da je Tara išla u vrtić – priča Nenad i priznaje da njegova ćerka danas ne može da prati bržu konverzaciju na srpskom, i da najčešće razgovaraju tako što on priča na maternjem, a ona odgovara na engleskom.
Biljana Ristić, izvrši producent programa na srpskom SBS radija, naglašava da je očuvanje jezika u dijaspori jedno od pitanja na koje niko ne može da ponudi pravi odgovor.
– Svaka porodica živi u drugačijim okolnostima, a svako dete ima jedinstvene osobine i talente. Poznajem porodice čiji mališani imaju potpuno različite nivoe znanja srpskog jezika, iako žive u potpuno istim uslovima, imaju isto vaspitanje, kao i isti pristup roditelja svakom od njih. Neka deca jednostavno imaju i volju i talenat za učenje jezika, a neka prosto rečeno ne vide interes u tome, koliko god da se roditelji i učitelji trude – objašnjava Biljana.
S ovim se slaže i koordinator za srpski jezik u Viktorijanskoj školi jezika Lana Stevanović, lingvista po struci.
– Za znanje jezika nije presudno da li ga deca govore u kući. Za našu decu je to luksuz koji imaju, ali srpski može da se nauči kao i bilo koji strani jezik. Najmlađi u Australiji nekada misle da govore srpski, a kada sam učenicima dala zadatak da zabeleže reči i rečenice koje koriste u porodici, to je bilo svega od 50 do 70 reči u dnevnoj komunikaciji. Da bi neko položio VCE na srpskom treba da ima u rečniku od četiri do pet hiljada reči. Rad je presudan, kao i u svemu drugom – naglašava nastavnica Lana.
Neophodnost rada, ali i spremnost deteta da uči, dokazuje i mlada Katarina Nikolić, koja je prema rečima njene majke Sonje, po polasku u Srpsku etničku školu “Vuk Karadžić” u Sent Albansu za nedelju dan savladala ćirilicu.
Biljana Ristić ističe primer mlade novinarke SBS radija Sofije Petrović, čijim je nivoom jezika i voljom za dalje usavršavanje bila prijatno iznenađena. Međutim, Sofija, prema njenom mišljenju, spada u mali procenat mladih ljudi koji svojom voljom i svešću uspevaju da zadrže znanje jezika.
– Australija je zemlja koja pridaje veliki značaj negovanju raznih kultura i jezika i izdašno finansira jezičke škole. Samo u Melburnu imamo nekoliko akreditovanih škola srpskog jezika koje finansira država. To je divan način da deca provedu vreme s drugarima koji neguju istu kulturu i jezik – naglašava Biljana Ristić.
Upravo značaj srpskih škola, kao i organizovane srpske zajednice i crkve u očuvanju jezika u dijaspori ističe i otac Aleksandar.
– Možda ranije generacije, koje su stigle u Australiju, nisu imale prilike da uče jezik, jer su se borile za golu egzistenciju. Sada je već situacija drugačija. Danas su porodice u boljoj situaciji, a i daleko više toga nam je na raspolaganju. Kako Australija podržava multikulturalnost i višejezičnost, a izgradili smo materijalnu osnovu, sada je zadatak da se pozabavimo drugim stvarima kao što su jezik, kultura, duhovnost. I upravo crkveno-školske opštine u tome pomažu – ističe otac Aleksandar.
SBS radio, kao državni javni servis, takođe daje veliki doprinos negovanju različitih jezika.
– SBS radio je 2016. u saradnji sa organizacijom Community Languages Australia (CLA) pokrenuo Nacionalno jezičko takmičenje, kako bi podstakli želju za učenjem različitih jezika u Australiji, pošto podaci Nacionalnog biroa za statistiku pokazuju da skoro jedan od pet Ozija govori u kući neki drugi jezik osim engleskog, ali da ipak broj onih koji uče strane jezike opada – objašnjava Biljana Ristić.
Pored porodice, škole i zajednice, otac Aleksandar ističe i treću stavku u očuvanju jezika u dijaspori.
– To je lična svest o neophodnosti očuvanja identiteta, a jezik je preko potreban kako bismo identitet očuvali i negovali – naglašava otac Aleksandar i dodaje. – Srbi upravo treba da doprinesu multikulturalnoj različitosti australijskog kontinenta. Mi smo jedan cvet u toj šarenolikoj bašti različitih naroda, jezika, kultura i religija. Nemamo čega da se stidimo. Narod smo bogate istorije, kao ni jedan drugi, sa bezbroj poznatih ličnosti. Sve to treba da nam služi na ponos da se dodatno afirmišemo među drugim narodima, a jezik treba da nas sačuva.
U Australiji 76.000 Srba
Prema poslednjim podacima, u Australiji živi oko 76.000 Srba, a širom sveta, ne računajući maticu, oko četiri miliona. Za sada, broj dece koja pohađaju škole na srpskom jeziku, prema nedavnim podacima sa upisa, ujednačen je kao i prethodnih godina.
Istina, nakon poslednjeg talasa iseljenika od 1990. na ovamo, bilo je više dece. Tada je Viktorijanska škola jezika imala 12 odeljenja. Poslednjih deset godina broj dece je između 100 i 120, koji se raspoređuje u četiri do pet odeljenja. Slično je i drugim školama.
Pet razloga za učenje jezika
Tokom poslednjeg jezičkog takmičenja SBS radio je naveo pet prednosti učenja i poznavanja dva različita jezika. Kao prvo, to utiče na zdravlje mozga, zatim pruža znatnu akademsku prednost, otvara veće mogućnosti za zapošljavanje, što više uz engleski razumete i učite maternji jezik, veće su mogućnosti da ćete savladati i treći jezik, i na kraju učenje jezika daje vam pristup kulturnom nasleđu naroda koji govori tim jezikom.
Pomozite deci da budu bogatija
Otac Alekandar iz Crkve Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou kaže da je najlakše naučiti jezik u najranijem uzrastu.
– Bilo bi dobro da deca idu u vrtiće i škole u kojima se govori srpski. Ukoliko mi, kao roditelji to prepustimo slučaju, imaćemo poražavajuće rezultate. Roditelji često kažu da ne žele decu da opterete ili stresiraju, ali to nije tako. Sem toga, novim jezikom deca obogaćuju svoj profil, i kao osobe su sposobniji za kompleksnije stvari. Neophodno je ukazati im da je znanje još jednog jezika kvalitet.
Чланак Jezik je čuvar našeg identiteta се појављује прво на Vesti online.
