U najvećoj ulici najvećeg grada u Južnoj Africi nalazi se pravoslavna crkva sveti Toma, na čijem ulazu dominira natpis Kosovo je srce Srbije“. Tu je i škola Sveti Sava“. Naši ljudi svake nedelje dolaze u crkvu, a na Badnje veče i Vaskrs okupi se nekoliko hiljada
‘Da, znam gde je Srpska pravoslavna crkva’. Ovim rečima reporterima Pressa obratio se taksista Džeri, elegantno popunjeni žitelj Pretorije koji vožnjama po Johanesburgu pokušava da namiri veliku porodicu.
Nije nam bio potrebniji bolji dokaz da su Srbi i na kraju sveta, udaljeni više od sedam hiljada kilometara od rodne grude pustili korenje, ne dozvolivši da duhom budu odvojeni od matice. Prema zvaničnim podacima, na tlu najvećeg grada u Južnoj Africi živi više od 20.000 Srba, koji svake nedelje u velikom broju odlaze na dobro poznatu adresu.
Na kraju Rivonja rouda, najveće ulice u Johanesburgu, smeštene na 2,5 hektara šljakste zemlje nalazi se srpska pravoslavna crkva sveti Toma. Sagrađena još davne 1978. godine kao investicija ktitora Mileta Stojakovića, predstavlja jedinu sličnu instituciju na tlu cele Afrike.
Iako su reporteri Pressa nabasali na zatvorena vrata jer je jeromonah Pantelejmon Jovanović na odmoru u Srbiji, nije nam bilo potrebno mnogo vremena da shvatimo zašto pomenuto mesto predstavlja oazu za sve naše zemljake koji godinama žive i rade u Južnoj Africi. Na ulazu u crkvu dominira natpis Kosovo je srce Srbije“, a odmah pored nalazi si i naša škola Sveti Sava“, zvanično otvorena 11. aprila (na Vrbicu) prošle godine.
– Možda ste došli u nevreme, jer biste imali mnogo toga lepog da vidite da ste posetili crkvu sveti Toma pre dve nedelje. Tada je jeromonah Pantelejmon bio ovde i on bi imao mnogo toga da vam kaže. Ovde je naročito živo na Badnje veče i Vaskrs kada se okupi nekoliko hiljada ljudi. Vidite i sami da je ovo veliki prostor, da deca imaju gde da se igraju. Otuda svako nedeljno jutro za Srbe u Johanesburgu počinje odlaskom u crkvu sveti Toma – rekao nam je Dejan iz Trstenika.
Pomenuti natpis Kosovo je srce Srbije“ već nekoliko godina dominira na ulazu ispred crkve sveti Toma. Zidovi škole Sveti Sava“ izlepljeni su radovima srpskih učenika, a pismeni sastav Tamare i Mirka Gankulovskog posebno je obradovao fudbalske reprezentativce naše zemlje, Vladimira Stojkovića i Marka Pantelića, koji su uoči duela sa Nemačkom bili gosti jeromonaha Pantelejmona.
– Nikada nećemo da zaboravimo gostovanje naše reprezentacije u Južnoj Africi, avgusta prošle godine. Tada smo se okupili ispred crkve sveti Toma, odeveni u naše nacionalne boje i otišli u Pretoriju da bodrimo orlove“. Pobedili smo sa 3:1. To je bio naš najradosniji dan u životu – napisali su između ostalog Tamara i Mirko.
Inače, već krajem pretprošlog veka južni region afričkog kontinenta postao je atraktivan kako za zapadne zemlje tako i za Kraljevinu Srbiju u to vreme, a naročito za prve porodice Srba koje počinju da se doseljavaju, žive i rade na ovom delu afričkog kontinenta. Razlog naseljavanja je otkriće dijamanata u Kimberliju, a kasnije i zlata u Johanesburgu.
Veći deo emigracije dolazi oko 1880. godine, a za njima ubrzo stiže još nekoliko porodica. Svi oni praktično zasnivaju prvu srpsku koloniju u Južnoj Africi. Kasnije se kolonija uvećava dolaskom Srba iz Amerike koji su bili kopači zlata. Dolaze i nove porodice za vreme balkanskih ratova 1912-1914, Prvog svetskog rata 1914-1918, ali u neznatnom broju.
DOSELJAVANJE SRBA
Prema zvaničnim podacima, u Johanesburgu sada živi više od 20.000 Srba. Doseljavanje je počelo još u 19. veku, kada je afrički kontinent postao atraktivan zbog otkrića dijamanata u Kimberliju, a kasnije i zlata u Johanesburgu
Jedan od prvih koji je stigao u Južnu Afriku bio je Ilija Anteljević koji je došao iz Boke Kotorske. Postao je veliki bogataš i ugledan čovek. Oni koji se sećaju priča iz tih vremena pamte da nije bilo odvajanja po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, i po tome ko je mali“ a ko veliki“ Srbin. Zna se da je pre Prvog svetskog rata osnovano i organizovano radilo društvo Slovenska zora“ koje je okupljalo sve Slovene u ovoj zemlji. Ovo društvo će nastaviti sa radom sve do početka Drugog svetskog rata.
Veliki broj Srba emigrirao je u Južnu Afriku pred sam početak Drugog svetskog rata. To su bili pretežno mladi i neoženjeni muškarci. Vrlo teško su se odlučivali na ženidbu sa strankinjama, a srpskih devojaka za udaju bilo je malo. Mnogi od njih su prvi put videli zavičaj tek posle 40 godina.
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata iz Kaira dolazi vojna misija Jugoslavije koju predvodi major Dušan Babić, a kasnije za njima u Johanesburg dolazi veća grupa jugoslovenske kraljevske vojske. Druga grupa dolazi iz Južne Amerike i zajedno pohađaju razne kurseve koji su ovde bili organizovani. U Bargvani, gde i danas postoji bolnica za siromašne, postojao je sanatorijum za lečenje savezničkih vojnika obolelih od tuberkuloze. Među njima je bilo i Srba.
