Nema budalaštine i političkog eksperimenta kojeg građani Srbije nisu osetili na sopstvenoj grbači. Srbija je najbogatija zemlja na svetu jer samo tako može da se objasni količina novca i nepokretnosti ukradenih u Srbiji i broj srpskih milijardera, sa istovremenim opstajanjem Srbije kao države.
Sve ovo je izvedeno uz čvrstu saradnju lopova na jednoj i državnih funkcionera, policije i sudstva na drugoj strani. Upravo to je neki dan na Kopaoniku rekao predsednik Srbije Boris Tadić i najavio „oštar obračun“ sa kriminalom i korupcijom.
Po mom računu ovo je deveta Tadićeva najava tog i takvog obračuna, za ovih pet godina koliko je predsednik Srbije. I sve se do sada završavalo na rečima ili spektakularnim hapšenjima sitnih švercera, secikesa, lopova srednjeg kalibra, utajivača poreza… One koji su stvarno opljačkali Srbiju Tadić ne sme ni krivo da pogleda. A takvih je, gore na Kopaoniku, bilo najmanje 50 posto.
Da je na tu kopaoničku žurku elite srpske privrede i ekonomske pameti upala policija i uhapsila stotinjak ljudi niko od njih ne bi upitao zbog čega ga hapse (znaju zbog čega) već koliko godina im sleduje.
Sudeći na osnovu TV-snimaka i objavljenih fotografija Tadić je sedeo, ručao i rujno vino pio po restoranima Kopaonika sa minimum desetoricom od 30 najodgovornijih ljudi za pljačku Srbije.
Snimljen je kako srdačno razgovara sa čovekom čija je biografija do „oktobarske revolucije 2000. godine“ bila prazna ko sirotinjski džep, a onda je sledećih osam godina dotični uknjižio sve funkcije u najvišem državnom vrhu koje se tiču novca i privrede. Taj je, što zna cela Srbija, likvidirao četiri najveće srpske banke, temelje na kojima je stajala srpska privreda, predstavljajući to kao reformski zahvat koji će doneti velike rezultate. I doneo je: Srbija danas ima samo jednu pristojnu državnu banku i 50-ak tzv. stranih banaka koje su u Srbiji osnovane sa ciljem da povuku ono kapitala što su ga Srbi držali u čarapama i ormanima.
Srpska privreda je uništena, država klizi u bankrot, nezaposlenih je više nego pre osam godina (a kriza još nije ni stigla u Srbiju) rasprodato je 80 posto zemlje… čovek koji je u svakoj od tih nesreća imao važnu ulogu družio se sa Tadićem dva dana na Kopaoniku, kao što se s njim druži i u Beogradu. U koaliciji.
Sedeo je Tadić na Kopaoniku pored čoveka koji je za vreme Miloševića stekao pristojnu imovinu, a onda, dolaskom demokrata na vlast, za sedam godina stvorio bogatstvo kakvo su, primera radi, porodice Rotšild i Rokfeler stvarale 300 godina.
Uslikan je predsednik Srbije kako se grli s jednim od „eksperata“ koji je u Srbiju došao u pendžetiranim cipelama, a danas, po sopstvenom priznanju, ima 12 miliona evra u kešu. Sve ove godine provedene u Srbiji jedini njegov posao bio je da laže narod. On toliko uverljivo laže da sam veruje u te laži. To je odavno preraslo u bolest.
Hoću reći da je spomenuta Tadićeva pretnja tek puko zamajavanje naroda sviklog da trpi. Sve je to prazna priča, dok iza rešetaka ne završe neki od onih s kojima je Tadić sedeo na Kopaoniku.
Piše: Ratko Dmitrović
