Mir Boziji, Hristos se rodi
Srecan Bozic! Ovom praznovanju posvecena su tri crvena slova u crkvenom kalendaru, pa i cetvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno prethodi. Velikom prazniku prethodila je i velika priprema olicena u cetrdesetodnevnom Bozicnom postu. Badnji dan i Bozic su u srpskoj tradiciji najradosniji praznik posvecen „Rozdestvu Hristovu“, ali i domu i porodici. Jedno s drugim ocuvalo je citavo mnostvo obicaja koji su izuzetno obelezje velikog praznika. Prepoznatljivo tradicionalnim srpskim bozicnim obicajima pripada sledece: obredni hlebovi, cesnica, polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicna slama, badnja vecera, obredne povorke, donosenje vode, obicaji pre rucka, bozicni rucak i bozicna sveca.
OBREDNI HLEBOVI
– Za bozicno praznovanje pripremalo se i mesilo vise obrednih hlebova koji su jos nazivani i „bozicnim kolacima“. Uobicajeno su to obavljale domacice na Badnji dan rano ujutru. Brasno i voda pripremani su jos za Tucindan (dva dana uoci Bozica). Izmedju ostalih bozicnih kolaca najvazniji je bozicni ili „veliki kolac“. Gornji deo bio je po pravilu ukrasen. Na vrhu, gde je bilo mesto za ukras zvani „ruza“, zadevani su strukovi psenice ili bosiljak. Veliki bozicni kolac sekao se svecano i ritualno prvog dana Bozica, a ta uloga bila je namenjena domacinu i najstarijem sinu.
CESNICA
– I ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljana je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili izmedju jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato sto potice od reci „cest“, „deo“, „sreca“, jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca. Cesnica simbolizuje rodjenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da cesnica predstavlja dobar rod useva i drugi bericet.
POLOŽAJNIK
– Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polazenika trebalo je da donese srecu kuci i ukucanima. Zato su se za polazenika birale osobe, muske ili zenske, za koje se verovalo da su srecne ruke. Ipak, najcesce su polazenici deca, jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polazenika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim dzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana.
BADNJAK
– Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola „bdeti“, a to opet oznacava da se za Badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja „Rozdestva Hristova“. Za badnjak se najcesce donosilo jedno drvo, u ponekim krajevima tri, a u trecim opet onoliko koliko je muskih glava u kuci. Etnolozi navode da spaljivanje badnjaka potice iz najdublje starine i da predstavlja nekadasnje ostatke kulta drveta, a njegovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.
BOŽICNA JELKA
– Obicaj kicenja jelke za Novu godinu ili Bozic novijeg je porekla, ali potice iz starine. Naime, na dan Svete Varvare, Svete Savice ili Svetog Nikole, sejana je psenica da bi proklijala i ozelenela do Bozica. Tada se palilo kandilo koje je u njoj gorelo od Bozica pa do Bogojavljenja. Kod onih koji na ovaj obicaj nisu danas zaboravili mlado zito je uglavnom ukras na bozicnoj trpezi.
BOŽIćNA SLAMA
– Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami. Kad domacin stigne sa naramkom, uobicajeno je pozdravljao sa „Hristos se rodi“, a otpozdravljano mu je „Vaistinu se rodi“. Znacaj ovog obicaja moze se sagledati iz domacinovog odgovora na pitanje sta nosi, a odgovor je zdravlje, veselje i sreca u kuci. Bozicna slama je ostajala sva tri dana praznovanja, sve do Svetog Stevana, kada je opet simbolicno odnosena iz kuce do njive ili vinograda, do tora ili obora.
BADNJA VEčERA
– Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Osim toga, interesantno je da je za veceru pripreman neparan broj posnih jela sto je, kako se verovalo, u vezi sa kultom predaka. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini, a ako je ko bio zavadjen, za ovaj dan se morao „miroboziti“, to jest obavezno izmiriti.
OBREDNE POVORKE
– Za Badnje vece bile su karakteristicne obredne povorke. Razlicito su nazivane: koledari, korindjasi, vertepasi, zvezdari. Pesmom i igrom oni su obilazili svaku kucu, a zauzvrat su dobijali poklone najcesce u jelu i picu. Ovakve povorke u praznicne dane imale su zabavni karakter.
DONOŠENJE VODE
– Jos pre izlaska sunca na Bozic odlazilo se po vodu, takozvanu „nenacetu“ vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mesanje cesnice, zatim za umivanje ukucana, a potom su nalivana i sva jela za bozicni rucak. U narodu se verovalo da „nenaceta“ vodu ima i isceliteljsku moc.
OBIčAJI PRE RUčKA
– Po dolasku iz crkve i pricesca posle cetrdesetodnevnog posta svi ukucani bi se obredno omrsili. Manje strpljivi bi odmah posegnuli za mesom ili pecenim kobasicama, dok je ponegde bio obicaj da se prvo omrse pecenim pticama zunama, da bi citave godine bili laki i brzi kao ptice. Kao ova, tako je prvog dana Bozica bilo citavo mnostvo magijskih radnji. Jedna od karakteristicnih bila je gatanje udavaca o udaji. Sve u svemu, tezilo se da se imitativnom magijom obezbedi sreca i blagostanje domu i domacinstvu, pa i neke individualne osobine kao sto su vrednoca, zustrina, odvaznost.
BOŽIćNI RUčAK
– Kao sto je uoci rucka obavezna lomljena cesnica, tako su obavezni elementi bozicnog rucka bili i rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicne svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Pre iznosenja jela na trpezu domacica je kadila trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kuci. Okadjivanje je oznacavalo zastitu od zlih i nevidljivih sila. Uoci rucka je paljena bozicna sveca.
BOŽIćNA SVEćA
– Mada u redosledu poslednja, bozicna sveca ima znacajnu ulogu u praznovanju. Paljena je samo jedna, a uz nju moglo je da gori jos samo kandilo koje je stavljano izmedju isklijalnih zelenih zitnih vlati. Sveca o Bozicu imala je smisao iz kulta predaka i otud podusni karakter. Jer, kao sto je Bozic praznik koji okuplja porodicu, tako u njemu ima mnostvo elemenata vezanih za kult predaka na koje se ne zaboravlja ni na ovaj dan.
