Austrijskom „Fondu pomirenja“, uspostavljenom za isplatu odštete bivšim prisilnim radnicima Trećeg rajha, produžen je rad do 31. decembra 2005. godine, kako bi rešio sve preostale dospele zahteve.
„Fond pomirenja“, uspostavljen zakonom o isplati odštete 27. novembra 2000. godine, sa 436 miliona evra, za procenjen broj od oko 150.000 bivših prisilnih radnika, do jučerašnjeg dana pozitivno je odgovorio na 125.843 podneta zahteva, saopštio je predsednik ovog tela Ludvig Štajner.
Od toga je iz Srbije i Crne Gore pozitivno rešen 2.151 zahtev, i isplaćena odšteta u visini od 6.127 miliona evra bivšim prisilnim radnicima Trećeg rajha.
Iz Hrvatske, rešeno je pozitivno 1.640 dospelih zahteva i isplaćen 4.441 milion evra, a iz Bosne i Hercegovine (BiH) 597 zahteva, odnosno isplaćen je 1.651 milion evra.
Pokušaji prevare
Takođe, Votava i Štajner ukazali su da je bilo i više pokušaja prevare. Tako je iz Rumunije u Beč stiglo preko 10.000 zahteva Roma, koji nisu imali osnovu za dobijanje odštete. Radilo se o iskorišćavanju Roma, kojima je za formulare od strane nepoznatih lica uzima novac.
Isto tako, iz Nemačke je stigao jedan broj zahteva sa lažnom dokumentacijom..
Takođe, veoma zanimljivo je da je sa Kosova u Beč dospelo 19 zahteva, nakon što je generalni sekretar Fonda Rihard Votava boravio u toj pokrajini, koji su pozitivno rešeni i na osnovu kojih je isplaćeno 57.411,56 evra.
Isplata odšteta počela je 31. jula 2001, nakon što je pred američkim sudom odbijena tužba više žrtava protiv Austrije.
Iako je rok za podnošenje zahteva za dobijanje odštete istekao, nakon dvostrukog produženja, 31. decembra prošle godine, Fond još nije rešio sve dospele zahteve.
Naime, Fond je, kako preko svojih partnerskih organizacia u Rusiji, Poljskoj, češkoj, Belorusiji, Ukrajini, odnosno zemljama u kojima se pretpostavljalo da živi najveći broj žrtava, tako i lično isplatio preko 335 miliona evra.
Vlada o ostatku para
Šefovi Fonda takođe su ukazali da je kamata, koja je dobijana od banke, pokrila sve administrativne troškove. Na osnovu kamate Fond je „zaradio“ 25,7 miliona evra, od čega je administracija „pojela“ 17,1 milion evra, i bečka kancelarija 5,4 miliona evra, tako da je višak 8,6 miliona evra za žrtve.
Pošto će u Fondu preostati novac, čelnici ove institucije zahtevaju od austrijske vlade rešavenje sudbine preostalih para.
Nešto preko 10.000 pristiglih molbi je negativno rešeno, saopštio je Votava, dodajući da se radi o licima koja nemaju osnova za dobijanje odštete od Austrije ili su bili ratni zarobljenici, za koje nije nadležan Fond.
Prema njegovim procenama, Fond će najverovatnije do kraja svog rada prevazići 130.000 pozitivno rešenih slučajeva, što je odličan uspeh kada se ima u vidu da je procena bila da su još u životu oko 150.000 bivših prisilinih radnika.
