Свети Ђорђе Спаситељ, слика Паје Јовановића
Поред брата брат
Кад је Душан сједио
На приестолу свом,
Тад у власти Србину
Стајао је гром.
А кад Вуче издао
Таста Лазу свог,
Тад из руку Србину
Неста грома тог.
Но кад Гјоргје устао
Муња с громом тад,
Опет Србу западе
Да му разгна јад.
Па док буде Србина,
Срб ће увиек знат,
Да је муња с громом баш
Поред брата брат.
Јован Сундечић
Виенчић домољубних пјесама од Јована Сундечића, Задар, 1862. (Првобитно штампано у Даници новосадској, 1861.)
Јован Сундечић
Јован Сундечић (Голињево, поред Ливна, 1825 – Котор, 1900) – пјесник и приповједач; по завршетку задарске богословије радио је као свештеник у Истри и по Сјеверној Далмацији, потом као професор богословије, а онда као уредник разних листова и годишњака: Гласника далматинског, Звијезде, Народног календара, Орлића, Црногорца. Јован Сундечић је данас запостављена личност у српској књижевности. Међутим за вријеме свог живота и почетком 20. в. је важио за најплоднијег српског писца друге половине 19. вијека.Током живота написао је скоро 700 пјесама. Међу Сундечићевим пјесмама доминирале су љубавне лирске песме, мада је писао и моралне пјесме за дјецу, лирске пјесме по угледу на народну поезију, лирске и епске патриотске пјесме. Поезију је писао на чистом народном језику. Важнија дјела: Низ драгоцјеног бисера (1856), Вршидба (1860), Вјенчић домољубних пјесама (1862), Крвава кошуља (1864), Тужна књига (1885), Љубав и цвијеће (1886), Миље и омиле (1893), Словени и словенство …
