Povodom konkretnih poteza jugoslovenskih zvanicnika za uclanjenje Jugoslavije u organizaciju nazvanu Savet Evrope potrebno je našoj javnosti dati što potpuniju informaciju i istinu o ovoj organizaciji. Ovo tim pre što se o njoj govori uglavnom apologetski, i što je upravo danas (24.9) Prlamentarna skupštine ove organizacije primila Jugoslaviju u svoje clanstvo („za“ glasalo 122 poslanika od 132), mada sa odgodnim uslovom do usvajanja novog ustava Jugoslavije. Istovremeno, Jugoslavija je prihvatila 39 uslova koje treba da ispuni nakon prijema u clanstvo. Sve ovo su jugoslovenski zvanicnici prihvatili, a da Skupština Jugoslavije nije uopšte imala priliku da raspravlja o uclanjenju u SE, iako po Ustavu SRJ jedino ona nadležna za to!
Ali, vratimo se pitanju o kakvoj je to organizaciji rec u koju tako poletno srljaju jugoslovenski funkcioneri na celu sa predsednikom Veca gradana Savezne skupštine koji je ujedno i najodgovorniji što je protivustavno Savezna skupština potpuno zaobidjena.
Ova organizacija je bila u prvim redovima svih onih snaga koje su od 1991. godine zdušno radile na krvavom razbijanju SFR Jugoslavije i bila obicna pomocna alatka zlocinackog plana razbijanja Jugoslavije i genocida nad srpskim narodom; u nekim prilikama ona je bila i najeksplicitnija u svojoj mržnji protiv Jugoslavije i srpskog naroda i odigrala je najnecasniju ulogu. Na primer, Skupština Saveta Evrope u službenom dokumentu ove skupštine, održane sredinom maja 1994. u Varšavi, na mapi Evrope teritorija SR Jugoslavije predstavljena je kao bela mrlja podeljena na cetiri dela! Drugi primer je još ilustrativniji za sagledavanje pravog karaktera ove organizacije: povodom operacije „Oluja“ hrvatske vojske, u kojoj je pala Republika Srpska Krajina i „ocišcena“ od Srba (a bila je „pod zaštitom“ UN!) predsednik Parlamentarne skupštine ove organizacije 8. avgusta 1995, dakle tri dana nakon najveceg etnickog cišcenja posle Drugog svetskog rata i to naroda nad kojim je u tom ratu izvršen najmonstruozniji genocid, Miguel Angel Martinez, daje izjavu kojom je potpuno podržao akciju Hrvatske!! Teško je poverovati da Dragoljub Micunovic i njegovo društvo ništa ne znaju o pravom karakteru organizacije kojoj su potpuno predali Jugoslaviju. A to se upravo najjasnije vidi po prihvatanju 39 uslova koje Jugoslavija ima da ispuni clanstvom u toj organizaciji. Ovom prilikom spomenimo samo dva od tih uslova: „puna“ saradnja sa takozvanim Haškim tribunalom i obaveza „da detaljno informiše narod Srbije o zlocinima pocinjenim od strane režima Slobodana Miloševica ne samo prema drugim narodima u regionu, vec i protiv Srba“!! „Puna“ saradnja sa „Haškim tribunalo“ naravno podrazumeva potpunu predaju zemlje toj ilegalnoj NATO instituciji, ukljucujuci i „isporucivanje“ svakog Srbina kojeg ona zatraži radi „sudenja“. A šta tek reci o drugom uslovu! Prevedeno na jezik svakodnevnice to znaci obavezu da se sva zla koja su se dogodila od 1991. godine do danas na ovim našim prostorima pripišu „režimu Slobodana Miloševica“, to jest Srbiji i Srbima, a da se ne sme ni rec reci o odgovornosti stvarnih krivaca za biblijsku tragediju Jugoslavije i njenih naroda “ odgovornosti ove organizacije, EU, NATO, UN i njihovih država-clanica koji su svestranom podrškom protivustavnoj nasilnoj oružanoj secesiji prolili potoke krvi na ovim našim prostorima.
Unatoc ovakvog cinjenicnog stanja, mislim da naši ljudi ne treba da budu protiv ukljucivanja naše zemlje u evropske integracije pa ni u SE, tim pre što su u njoj gotovo sve evropske države, pa i Rusija. Ali, to mora da se cini u skaldu sa Ustavom SRJ i sa punim znanjem o tome šta se cini i u kakvu se organizaciju uclanjuje kako bi se moglo kriticki delovati na politiku organizacije kojoj se pristupa, a ne slepom podcinjavanju zemlje.
