U neka ranija vremena deca su u Jugoslaviji ucena kako je njihova zemlja „raskrsnica puteva“ u ovom delu sveta. Iako je to tada bio deo propagande o „našoj velikoj domovini“, pokazuje se i danas da je SRJ nezaobilazan deo saobracaja na Balkanu, a – nažalost – bitnu ulogu ima i u kretanjima ilegalne emigracije sa Istoka.
U poslednje vreme ucestali policijski izveštaji potvrduju da se, takozvanim kracima, ljudi preko SRJ prebacuju do evropskih zemalja u potrazi za boljim životom. Iskusni policajci kažu da ovaj vid kriminala nije novina na našim prostorima, vec da je šverc ljudi zabeležen još u vreme SFRJ.
Pre deset-dvadeset godine, doduše, prebacivanje „ilegalaca“ nije bilo na visoko organizovanom nivou kao danas niti je ovaj fenomen bio toliko razvijen. Strucnjaci smatraju da su ilegalne imigracije umnožene kada je na globalnom planu naglašena podela na razvijene i nerazvijene zemlje.
Pravci kretanja
Povlacenju saobracaja ljudi u ilegalne tokove doprineli su i veoma strogi zakoni zemalja Evrope. Tek svaki stoti zahtev za politicki azil biva odobren. Problematika ilegalnih imigranata sve više postaje politicko pitanje, pa su skupovi najviših državnika na starom kontinentu posveceni ovoj temi, dok pojedine ekstremno-radikalne partije koriste problematiku manjinskih etnickih grupa radi sticanja popularnosti.
Jugoslavija za sada nije interesantna za imigrante i služi im samo kao tranzitna zona. Kroz SRJ vodi nekoliko poznatih krakova i to iz pravca Bugarske, nešto manje Rumunije, ali i Albanije. Ovaj poslednji krak direktno ne ugrožava teritoriju SRJ, jer se „ilegalci“ iz „zemlje orlova“ pomorskim putem švercuju prema Italiji.
Sve manje Rumuna
Tokom prošle godine radnici MUP Srbije uhvatili su ukupno 1.278 stranih državljana, najviše Rumuna, zatim Kineza, Moldavaca i Avganistanaca. Protiv 39 osoba podnete su prijave za organizovanje prebacivanja.
U prvih pet meseci 2002. otkriveno je 129 Turaka, 53 Avganistanca i nešto malo Rumuna. Napisane su 24 krivicne prijave.
– Preko Bugarske u našu zemlju ulaze najcešce Avganistanci, posebno posle tamošnjeg rata, zatim Iracani, Tunižani i Egipcani.
Avganistanci dolaze iz Turske do Bugarske, a zatim se kroz Jugoslaviju, preko Vidina, Kladova, Negotina i Bora prebacuju do Madarske, Austrije, neretko i do Federacije BiH i Hrvatske. Kada je rec o Kurdima, oni najcešce u SRJ ulaze legalno, kao turisti, ali se zatim ilegalno prebacuju prema bivšim republikama SFRJ – kaže za „Vesti“ Predrag Zlatic, šef odseka za strance u Upravi pogranicne policije MUP Srbije.
Naš sagovornik dodaje da Kurdi sa lažnim vaucerima raznih agencija sa Kosova dolaze i do ćrodroma Slatine u Prištini, koji je pod kontrolom UNMIK policije, odakle se prebacuju do Crne Gore, Albanije ili BiH. Za razliku od prošle godine, Moldavci i Rumuni tokom 2002. nisu ilegalno prelazili granicu SRJ, a sve u cilju dolaska do Grcke. Rec je o takozvanoj ekonomskoj imigraciji, koja tokom letnje sezone najcešce radi na tamošnjim vocnim plantažama i tako zaraduje za život.
Blage kazne
„Ilegalci“ uvek putuju u grupama od najmanje šest-sedam ljudi, ali nekada njihova „tura“ broji i cetvrdesetak putnika. Prema podacima kojima raspolaže policija, prebacivanje iz Bugarske do Madarske košta 1.000 dolara, a do Austrije 2.000 zelenih novcanica, zavisno od aranžmana. „Ilegalci“ pešice prelaze granicu, takozvanu zelenu liniju, gde ih docekuju kuriri sa automobilima.
– Osobe koje se kod nas bave prebacivanjem ljudi po coveku zarade oko 100 evra. Rec je najcešce o žiteljima pogranicnih podrucja, koji odlicno poznaju teren. Oni su se tokom proteklih godina bavili krijumcarenjem nafte, pa su stvorili kontakte sa druge strane granice.
Zakon i proterivanje
Prema zakonu SRJ „ilegalac“ se može kazniti zatvorom u trajanju od 15 do 60 dana, posle cega se on proteruje sa teritorije Jugoslavije. Naša zemlja ostvaruje saradnju sa svim zemljama u okruženju, pa tako nema problema prilikom, recimo, deportovanja Avganistanaca u Bugarsku, odakle su prešli granicu, ili Rumuniju…
Takve veze se danas, umesto za šverc goriva, koriste za sklapanje poslova ilegalnog prebacivanja ljudi. NJihov zadatak je da preuzmu strance, zatim ih smeste do povoljnog momenta i na kraju prevezu do dogovorene tacke. Šefovi organizacija, koje kontrolišu citav posao, nalaze se u susednim zemljama i uglavnom su nedostupni našoj policiji – objašnjava Zlatic.
Posle šverca oružja i droge, krijumcarenje ljudi je najunosniji posao. Propisane kazne, ipak, mnogo su manje u odnosu na prva dva slucaja. Posebna prica je i sudska praksa. Sagovornik „Vesti“ istice da je prema važecem Krivicnom zakonu maksimalna kazna za ovo nedelo pet godina zatvora, a da su u praksi kuriri mahom osudivani na šest meseci uslovno dve godine!
Poslednji u nizu slucajeva na kojem je radio šef odseka za strance MUP Srbije jeste hvatanje 43 „ilegalca“, koji su kamionima, punim drvnom gradom, prošvercovani iz pravca bugarske granice, a u nameri da budu prebaceni do Madarske. Medu njima bio je 21 Avganistanac, 19 Tunižana i tri Iranca.
Preskup boravak
Tokom prošle godine, Švajcarska je utrošila milijardu franaka iz budžeta za zbrinjavanje ljudi (socijalno, razni troškovi…), koji su podneli zahteve za politicki azil, a ilegalno su ušli u „zemlju satova“.
Koliko su troškovi veliki, govori i podatak da se u Nemackoj radije odlucuju da specijalnim carter-letovima prebace 10 „ilegalaca“ do Afrike, cime se iz budžeta izdvoji cak 100 hiljada maraka, nego da o njima brinu u raznim centrima.
– Oni su prešli granicu Jugoslavije i Bugarske, posle cega su ih preuzeli naši državljani, koji su ranije unajmili domace prevoznike. Stranci su prevezeni preko Negotina i Kuceva do Požarevca, gde ih je otkrila policija. Posle ovog otkrica, uhapšena su cetvorica Jugoslovena, protiv kojih su podnete krivicne prijave – kaže Predrag Zlatic.
