Drama koja je pratila dogadaje vezane za diplomatsko predstavništvo Jugoslavije u Vašingtonu, od opoziva Milana St. Protica do politickog licitiranja u zemlji oko njegovog naslednika, konacno je završena.
U Sjedinjene Države vec za koji dan odlazi Ivan Vujacic, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i funkcioner Demokratske stranke. Predlog je stigao od Miroljuba Labusa i strucnjaka okupljenih u G17 plus. Predlog je podržao Zoran đindic, predsedništvo DOS, a ukaz potpisao Vojislav Koštunica. I sa americke strane nije bilo nikakvih prigovora.
Novinari „Vesti“ u razgovoru sa gospodinom Vujacicem uverili su se da ovaj covek ima osobine koje zapadni svet ceni – umerenost, ozbiljnost, samopouzdanje, poslovicnu efikasnost, talenat da pažljivo sluša i spremno odgovara.
Ocrnjen i narod
• Koliko ste upoznati sa istorijskim odnosima Jugoslavije i SAD i šta je najveci pomak posle 5. oktobra?
– SAD i Jugoslavija su uglavnom bile u odlicnim odnosima, od Srbije preko obe Jugoslavije. Nažalost, period od 1990. do 2000.
godine ucinio je ogromnu štetu, ali mislim da je došlo vreme da se stvari promene i vrate na ono što je nekada bilo.
U tom smislu promena našeg imidža je jako važna jer se mora priznati da se Miloševicevim režimom bavila i cela Evropa i veliki deo americke administracije i da smo prilicno ocrnjeni u medijima kao narod, a ne samo kao režim. Sada rešavamo probleme koje smo nasledili iz Miloševicevog vremena.
• Šta je bio vaš motiv da prihvatite ovu delikatnu diplomatsku i politicku poziciju, s obzirom na to da u javnosti niste ostali upamceni kao neko ko stremi funkcijama?
– Ako niste stalno na sceni, ljudi vas zaborave i pitaju otkuda sad ovaj? Medutim, i pre sam radio odgovorne poslove, pre svega kao šef poslanicke grupe DS u Saveznom parlamentu. Kako je vreme odmicalo, došao sam na mesto predsednika politickog saveta u toj stranci, a i clan sam Izvršnog odbora G17 plus. Drago mi je da su mi i Labus i đindic i predsednik Koštunica ukazali poverenje i smatraju da mogu da radim ovaj posao.
Ne voli da se poredi
• Kao clan DS, da li ste prijatno iznenadeni time da je predsednik Koštunica potpisao ukaz, jer se u medijima spekulisalo da je pitanje ambasadora u Vašingtonu povezano sa stranackim interesima ?
– Nikakvi problemi politicke prirode, niti uslovljavanja nisu pratila moje imenovanje. Pogotovo nije bilo problema sa predsednikom Koštunicom. Svi su se, ukljucujuci i Amerikance, glatko složili sa ovom odlukom.
• Koje su vaše prednosti u odnosu na prethodnike koji su bili na vašoj sadašnjoj funkciji?
– Ne volim da se poredim sa drugima. Ali neke moje prednosti u odnosu na njih su to što sam americki dak. Bio sam Fulbrajtov stipendista i živeo sam nekoliko godina u SAD.
„Diplomatsko dete“
Ivan Vujacic, poreklom Crnogorac, roden je 1953. godine u Istanbulu. Otac Marko Vujacic, partizanski oficir, u to vreme bio je na diplomatskoj službi. Mediji su se „šalili“ da se ne zna šta ce mu više pomoci, oceva partizanska prošlost ili deda po majci koji je bio pukovnik jugoslovenske kraljevske vojske i koji je posle rata emigrirao u London.
Kao „diplomatsko dete“, školovao se na Kipru i u Beogradu, dok srednjoškolske dane provodi u Solunu. Na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu diplomirao je 1975. godine, a cetiri godine kasnije i magistrirao. Posle doktorata odlazi na dodatne studije u SAD.
Politicku karijeru zapocenje pocetkom 1990. godine ulaskom u Demokratsku stranku. Za njega kažu da ima veoma razvijen „osecaj za politicke nijanse“, o cemu govori i to da je posle svih licnih sukoba u DS, u kojima su ucestvovali đindic, Micunovic i Koštunica, ostao prijatelj sa svima.
Tamo imam dobre kontakte, imam iskustva u politici, a iz vremena opozicije još negujem kontakte u Senatu, Kongresu, sa predstavnicima Bele kuce i Stejt departmenta. Smatram da je bitno i to što sam ekonomista, i što poznajem njihov nacin komunikacije i razmišljanja. Rastao sam sa Amerikancima. Poznavanje njihovog mentaliteta je velika prednost.
• Kakvu situaciju ocekujete da cete zateci u ambasadi s obzirom da ne preuzimate dužnost od prethodnog ambasadora?
– Prema onome što sam saznao na pripremama u SMIP, naša ambasada radi veoma dobro, iako je jasno da je ogranicena cinjenicom da nema ambasadora. Sada je to jedan niži nivo predstavljanja i samim tim neka vrata su zatvorena za inace izvanredne ljude koji tamo rade. Pojava ambasadora je dobra i u tom smislu da ce moci da se ostvari komunikacija na višim nivoima koji su bitni za naš proboj, kao i za normalizaciju i razvoj odnosa naših zemalja do kraja.
Bitka za americki kapital
• Koja „vrata“ ocekujete da cete najpre uspeti da otvorite?
– Pre svega Senat i Kongres, koji su veoma uticajni, s obzirom na to da tamo postoji veoma jasna podela vlasti. To je moj prioritet. Prvo cu se obratiti njima, pre svega u cilju dobijanja statusa najpovlašcenije nacije, unapredivanja ekonomske saradnje, odmrzavanja naših finansijskih sredstava. Za sve to, naravno, postoje mnogi pravno-tehnicki problemi u koje sada ne bih ulazio.
To bi bio prvi korak, a posle bih, naravno, pokušao da kao predstavnik Jugoslavije uticem na privrednu saradnju i americke investicije ovde. Treba da privucemo strateške partnere i bilo bi jako dobro da velike americke firme dodu sa kapitalom na naše tržište.
• Da li cete uticati i na dobijanje americke pomoci koju treba da odobri Kongres?
– To je jedan tip uslovljavanja, ali je pitanje pomoci sada ušlo u rezoluciju, i mislim da cemo prebroditi tu teškocu. Ima dovoljno vremena, a sa druge strane u novembru ce se održati i delimicni izbori za Kongres. Imacemo dovoljno vremena da vidimo njegov sastav. Mislim i nadam se da to ubuduce nece predstavljati problem za SRJ.
Odgovor u Evropi
• Ipak, odlazite i u specificnom politickom trenutku kada SAD sprovode politiku pritisaka zahtevajuci potpisivanje bilateralnog sporazuma o neizrucivanju novom Medunarodnom krivicnom sudu. Sa druge strane, zahtevaju saradnju sa Haškim tribunalom?
– Mislim je vecina politickih problema u odnosima sa SAD u našoj javnosti predimenzionirana. Americka administracija nam je prilicno naklonjena i zaista želi normalizaciju odnosa. U Senatu postoje problemi u odnosima sa SRJ, koji su politicki, a ne pravni. Mi kao država cemo sigurno nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom, ali je prirodno da sa evropskim institucijama gradimo bolje odnose, samim tim što nas ceka ulazak u Savet Evrope. Mislim da je „sukob“ oko Medunarodnog krivicnog suda predimenzioniran i da je to javnost doživela dramaticnije nego što to zaista jeste. Pravi odgovor na te zahteve Jugoslavija ce najpre naci kroz saradnju sa Evropom.
• Da li ste do sada imali kontakte sa predstavnicima dijaspore?
– Imao sam nedavno veoma dug razgovor sa gospodinom Majklom đordevicem i Jasminom Vujic i nekoliko drugih predstavnika dijaspore. Moje prvo pojavljivanje po dolasku u Ameriku bice na Kongresu srpskog ujedinjenja u Cikagu. To ce biti prilika da se sretnem i sa ostalim predsednicima srpskih udruženja. Moj prvi korak je da se sa njima konsultujem, da se upoznamo i dogovorimo kako cemo dalje da saradujemo.
• Da li ste upoznati sa problemima i zahtevima prema matici koji dolaze od strane srpske dijaspore u Americi?
– Mislim da je oko problema državljnstva i služenja vojnog roka napravljen veliki pomak. Naš konzulat bice opterecen dok u januaru ne otvorimo konzulat u Cikagu, jer je sada jedino predstavništvo SRJ smešteno u Vašingtonu. Tako ce se našim ljudima olakšati kontakt sa predstavništvima. Planirano je da se otvore još dva konzulata, u Los Andelesu i NJujorku. Vlada je donela takvu odluku, ali ce dinamika zavisiti od drugih okolnosti. Što se tice dodatne saradnje, mislim da je vlada ucinila prvi korak formiranjem Nacionalnog saveta, ali bi možda trebalo da se on prestrukturira i da se sprovedu dodatni izbori za Savet dijaspore. Dijaspora tako ima direktan kontakt sa vladom, a imace ga i ubuduce sa Unijom. Ja sam tu da im pomognem, da ih savetujem i da ucinim sve što mogu da njihovi zahtevi ili problemi budu rešeni što efikasnije.
xKo ce sa vama otputovati u SAD?
– Sada idem sam, ali ce mi se kasnije pridružiti supruga. Što se tice diplomatskog tima, on ce biti pojacan, ali trenutno ne mogu da vam kažem kojim ljudima.
