KAVAJA NIKOLA, politicki emigrant. R: 1933, Pec, Srbija, Jugoslavija. Emigrirao 1957, po sopstvenim izjavama, zbog nesaglasnosti sa Titovim komunistickim rezimom u tadasnjoj Jugoslaviji, prvo u Austriju i Nemacku, a 1961. u SAD. Zbog pokusaja atentata na predsednika SFRJ Tita, prilikom njegove posete SAD-u i otmice americkog aviona, kojim je nameravao da se obrusi na zgradu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu i tako je unisti, osudjen je u SAD 1978. na 65 godina robije. Kaznu je izdrzavao u federalnom zatvoru Marijana u Floridi, do 1995. kada je uslovno oslobodjen. Tada je predsednik SAD Bil Klinton stavio veto na ovu odluku, navodeci kao razlog poznatu situaciju (rat) na prostorima bivse Jugoslavije. Posle dve godine (1997), pusten je pod uslovom da odmah napusti SAD. Sada, posle vise od 40 godina, ponovo zivi u Srbiji.
KAzIC MIHAILO, gradjevinski inzenjer, pisac. R: 1960, Pristina, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao gradjevinarstvo; bio Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Kalifornija, Los Andjeles; doktorirao gradjevinarstvo u Americi. ZA: radio u Jugoslaviji, SAD, Brazilu, Francuskoj i sada u Nemackoj – rukovodilac odseka za racionalizaciju u gradjevinskom koncernu u Kelnu. DOS: uz karijeru u struci, poceo iz hobija da se bavi pisanjem; autor je vise romana – prvi roman Car Galacana (Der Kaiser der Galater) izasao je 1993. u Nemackoj, izdavac Gustav Kiepenhojer, Lajpcig; drugi roman Prekinuto putovanje izasao je u Nemackoj, u izdanju Curkampa i u izdanju Prosvete, 1996, Beograd, treci Vrata neba u Nemackoj 1997. i dr; jos njegov prvi roman izazvao je paznju citalacke publike i kritike (36 objavljenih kritika, tiraz odmah rasprodat). A: zivi u Kelnu, Nemacka.
KAPOR RAJKO, lekar. zivi i radi u Cirihu, Svajcarska. Poreklom iz Vojvodine, Srbija, Jugoslavija. DOS: ugledna licnost medju pripadnicima srpske dijaspore u Svajcarskoj; veoma angazovan u humanitarnom radu – organizovao mnoge akcije sakupljanja pomoci; predsednik Srpskog humanitarnog fonda. A: zivi u Svajcarskoj.
KAPSAREV OLGA – videti pod GERSTNER.
KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ – Prestolonaslednik. R: 17. 07. 1945, London, V. Britanija – za koju priliku je hotelski apartman u hotelu Kleriyis u kojem je rodjen, odlukom britanske vlade toga dana proglasen jugoslovenskom teritorijom. OM: kralj Jugoslavije Petar Drugi; kraljica Aleksandra, grcka princeza (kumovi prestolonaslednika bili su britanski kralj Yory Sesti i princeza Elizabeta, sadasnja britanska kraljica Elizabeta Druga). FA: prva supruga – princeza Marija da Glorija od Orleana – Braganse, iz carske kuce Brazila, brak okoncan 1985; s. Katarina Klara Batis; d. princ naslednik Petar (1980); princ Filip (1982); princ Aleksandar (1982). OB: skolovao se u koleyu u La Rozeu, Svajcarska i u Kalverovoj vojnoj akademiji u Gordonstaunu, SAD i u Milfildu, V. Britanija, kao i u Kraljevskoj vojnoj akademiji Sandherst, V. Britanija. ZA: po zavrsenoj vojnoj akademiji, postao je 1967. oficir u britanskoj armiji, sluzio u 16/15. puku Kraljicinih kopljanika, na Bliskom istoku, u Italiji i Nemackoj; cin kapetana stekao 1971; po smrti svog oca, kralja Petra Drugog, 1970. godine, nije uzeo titulu kralja, vec je zadrzao sva prava, koja mu po rodjenju pripadaju, kao staresini kraljevskog doma Karadjordjevica i jedinom sinu kraljevom; izasavsi iz armije, posvetio se poslovnoj karijeri, koristeci, izmedju ostalog, svoje poznavanje vise jezika; podrzava i pomaze kulturne, humanitarne i dr. aktivnosti u korist srpskog naroda – pokrovitelj je Fonda, za zastitu srpske kulture, Blago (Treasure), organizovanog od strane Kongresa srpskog ujedinjenja, kao i dr. slicnih aktivnosti i institucija. J: engleski, nemacki, francuski, portugalski, srpski. SL: Sv. Andrija Prvozvani. H: skijanje – bio je 1972. vojni sampion Britanije, skijanje na vodi i ronjenje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.
KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 01. 1982, Ferfaks, Viryinija, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Glorija, princeza; mladji je brat princa-naslednika Petra i brat blizanac Filipa i treci po liniji nasledja Prestola posle svog oca; kumovi su mu Konstantin, kralj Helena (Grcke), Huan Karlos Prvi, kralj Spanije, vojvotkinja od Kalabrije i Sofija, kraljica Spanije. OB: do 1984. ziveo sa porodicom u Viryiniji, a onda se sa porodicom preselio u London, gde je od 1985, zajedno sa bratom blizancem, pohadjao jednu predskolsku ustanovu; 1990. upisao se u jednu osnovnu skolu u Londonu, gde je vec bio njegov stariji brat princ-naslednik Petar, a zatim u skolu internatskog tipa u Kenterberiju; interesuje se za savremena zbivanja, kompjutere i prirodne nauke; putovao je po Evropi, pa je posetio i Srbiju; putovao je i po SAD, Centralnoj i Juznoj Americi. J: govori engleski, spanski i portugalski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: gimnastika, plivanje i skijanje. A: 36, Park Lane, London, NJ1Y 3LE, England.
KARADJORDJEVIC ALEKSANDAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 13. 08. 1924, Vajt Loy, V. Britanija. OM: knez Pavle, kraljevski namesnik; kneginja Olga, rodj. princeza od Grcke i Danske. FA: supruga iz prvog braka (1955-67.) princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje; supruga iz drugog braka (sklopljen 1973. u Parizu, crkveno 1995. na Oplencu, Srbija) princeza Barbara Eleonora Marija od Lihtenstajna; deca – iz prvog braka: knez Dimitrije Nikola Pavle DJordje Marija (1958), strucni konsultant kod Sotbija; knez Mihailo Umberto Antonije Petar Marija (1958), bavi se nekretninama; knez Sergije Vladimir Emanuel Marija (1963), profesionalni fotograf; kneginja Jelena Olga Lidija Tamara Marija (1963), modni kreator; iz drugog braka – knez Dusan Pavle (1977), student. OB: zavrsio je skolu letenja u Britanskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu – RAF; ima cin kapetana. ZA: posle 27. 03. 1941. u egzilu – Grcka, Egipat, Kenija; bio pilot RAF-a – dobrovoljac (sa 17 godina); posle Drugog svetskog rata leteo u Juznoj Africi i Cejlonu, a potom se nastanjuje u Parizu; u svojoj firmi u Parizu bavi se trgovackim i marketinskim poslovima. H: lov i ribolov, automobilizam i mehanika. SL: Sv. Andrija Prvozvani. A: 53 Avenue Montaigne, 75008 Paris, France + Alviernjeg 4, 9490 Vaduz, Liechtenstein.
KARADJORDJEVIC VLADIMIR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 21. 03. 1964, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej (drugi brak); princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. ZA: samostalni poslovni covek; bavi se biznisom. A: 196, The Vale, London NNJ11 8SR, England.
KARADJORDJEVIC DIMITRIJE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 12. 04. 1965, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej; princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. A: 196, The Vale, London NNJ11 8SR, England.
KARADJORDJEVIC DIMITRIJE NIKOLA PAVLE DJORDJE MARIJA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 18. 06. 1958, Bulonj na Seni, Francuska. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. ZA: strucni konsultant u Sotbiju, jednoj od najcuvenijih aukcijskih kuca na svetu. A: 120 1/2 East 65th Street, Nenj York, N.Y. 10021, USA.
KARADJORDJEVIC DUSAN PAVLE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 25. 09. 1977, San Galen, Francuska. OM: Aleksandar; princeza Barbara Eleonora Marija od Lihtenstajna. OB: studira u Parizu. A: 53 Avenue Montaigne, 75008 Paris, France + Alviernjeg 4, 9490 Vaduz, Liechtenstein.
KARADJORDJEVIC DJORDJE, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 25. 05. 1984, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav; princeza Linda Meri. OB: ucenik. A: Redlands Farms, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England; i u SR Jugoslaviji – Oplenac, Topola, Srbija.
KARADJORDJEVIC JELENA OLGA LIDIJA TAMARA MARIJA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Kneginja. R: 11. 03. 1963, Bulonj na Seni. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. FA: s. Tjeri Gober, industrijalac; d. dve kceri – Milena Gober (1988), Pariz. ZA: bavi se modnim kreacijama (modni kreator). A: zivi u Parizu, Francuska.
KARADJORDJEVIC JELISAVETA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Kneginja. R: 07. 04. 1936, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Pavle Karadjordjevic, knez namesnik; Olga, kneginja, rodjena Princeza od Grcke i Danske. FA: prvi brak (1961-69.) sa Oksenberg Hauradom, poslovnim covekom iz NJujorka; d. Oksenberg Katarina i Kristina; drugi brak (1969-78.) sa Nil Roksbro Balfurom, bankarom iz Engleske, d. Nikola Balfur; treci brak – sa Manuel Elijas Uljoa, peruanskim premijerom, predsednikom Senata i ministrom spoljnih poslova, umro 1992. OB: zavrsila Skolu lepih umetnosti u Parizu. ZA: bavi se humanitarnim i kulturnim aktivnostima. A: 180 NJest 58th Street, Penthous D, Nenj York, N.Y. 10019, USA.
KARADJORDJEVIC KATARINA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 28. 11. 1959, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav (prvi brak); princeza Margarita od Badena. FA: s. Yory Dezmond de Silva, clan Kraljicinog saveta (brak sklopljen 1987, London); dece – dvoje. A: zivi u Londonu, V. Britanija.
KARADJORDJEVIC KATARINA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza – Prestolonaslednica. R: 13. 11. 1943, Atina, Grcka. OM: Robert Batis; Ana Dosti. FA: s. princ-prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, s kojim je brak sklopljen 1985. (ranije bila udata za Yeka Endrjusa, iz kojeg braka ima sina Dejvida i kci Elison, udatu Karfinkel, koja zive u SAD). OB: studirala trgovinu na univerzitetima u Denveru, Koloradu i Dalasu. ZA: po zavrsenim studijama je nekoliko godina radila u SAD; mnogo je putovala i zivela u Australiji, Africi i Americi; aktivno se bavi dobrotvornim delatnostima i veoma je angazovana na prikupljanju sredstava za razne humanitarne svrhe u Jugoslaviji. J: grcki, engleski, francuski, spanski, intenzivno uci srpski. H: voli muziku, pozoriste i kros-kontri skijanje, kao i kulinarske vestine. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.
KARADJORDJEVIC LAVINIJA MARIJA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 18. 10. 1961, London, V. Britanija. OM: usvojena od kraljevica Andreja; princeza Kira Melita Feodora Viktorija Aleksandra od Lajningena. A: zivi u Londonu, V. Britanija.
KARADJORDJEVIC MARIJA TATJANA, NJeno Kraljevsko Visocanstvo Princeza. R: 04. 02. 1960, London, V. Britanija. OM: kraljevic Andrej (prvi brak); princeza Kristina Margareta od Hesena. FA: s. Tun-Larsen (brak sklopljen 1990.). ZA: umetnicki je fotograf.
KARADJORDJEVIC MIHAILO, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 12. 1985, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav; princeza Linda Meri. OB: ucenik. A: Redlands Farm, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England.
KARADJOREVIC NIKOLA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 03. 1958, London, V. Britanija. OM: kraljevic Tomislav (prvi brak); princeza Margareta od Badena. FA: s. princeza LJiljana, dev. Licanin (brak sklopljen 30. 08. 1992, Farburg; crkveno 22. 11. 1992, Diseldorf); cerka – princeza Marija (1993), Beograd. ZA: profesionalni vozac. A: Leibnitz 12, Offenbach 63071, Deutschland.
KARADJORDJEVIC PETAR, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ-naslednik. R: 05. 02. 1980, Cikago, Ilinois, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Gloria, princeza; mladja braca su princevi Filip i Aleksandar (blizanci); kum mu je bio princ Aleksandar (Pavlov) Karadjordjevic. OB: pohadjao predskolske ustanove u Tajson Korneru, Viryinija, gde se 1981. sa roditeljima doselio iz Cikaga, a od 1984. u Londonu; od 1988. pohadjao jednu privatnu osnovnu skolu u Londonu i jednu srednju skolu internatskog tipa u Kenterberiju koja je visokog renomea, polozio zavrsne ispite; predstoji upis na fakultet; veoma ga interesuju istorija, savremena zbivanja i kompjuteri; putovao je po Evropi, SAD, Centralnoj i Juznoj Americi, posetio je i Srbiju. J: engleski, portugalski i spanski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: plivanje, skijanje, fudbal, gimnastika, tenis i crtanje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.
KARADJORDJEVIC SERGIJE VLADIMIR EMANUEL MARIJA, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Knez. R: 11. 03. 1963, Bulonj na Seni, Francuska. OM: knez Aleksandar; princeza Marija-Pija Jelena Elizabeta Margarita Milena Mafalda Ludovika Tekla DJenara od Savoje. FA: bio ozenjen Sofijom de Toledo (brak sklopljen 1985, okoncan 1986.). ZA: zivi i radi u Italiji; profesionalni je fotograf. A: Via Gaudenzio Ferraris, 10184 Torino, Italia.
KARADJORDJEVIC TOMISLAV, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Kraljevic. R: 19. 01. 1928, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: kralj Jugoslavije Aleksandar; kraljica Marija. FA: supruga (prvi brak 1957-81.) – princeza Margarita od Badena, bolnicarka; supruga (drugi brak) – princeza Linda Meri, cerka Holbruka van Dajk Bonija i Yoane Evans; deca iz prvog braka – princ Nikola (1958), princeza Katarina (1959); deca iz drugog braka – princ DJordje (1984), princ Mihailo (1985). OB: skolovao se u V. Britaniji – tokom 1937-41. u osnovnoj skoli internatskog tipa i 1941-46. u gimnaziji internatskog tipa; studirao 1946-47. ekonomiju na Univerzitetu Kembriy. ZA: pored skolovanja, za vreme Drugog svetskog rata, angazovao se na organizovanju prikupljanja i dostavljanja humanitarne pomoci i sa svojom majkom, kraljicom Marijom, osnivac je fonda Sveti Andreja, cijim sredstvima je, pored ostalog, finansirano i slanje paketa jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u logorima u Nemackoj; sa humanitarnim aktivnostima je nastavio da se bavi, narocito po izbijanju ratnog sukoba na prostorima bivse Jugoslavije 90-ih godina; neposredno je prikupljao i pratio dostavljanje i podelu humanitarne pomoci, obilazio podrucja zahvacena ratom i pruzao svaku pomoc ugrozenima; bavi se uzgajanjem voca, narocito jabuka, na svojoj Redlands farmi, Saseks, V. Britanija, jos od 50-ih godina; od pocetka 90-ih godina zivi u Topoli, Srbija. J: srpski, engleski. SL: Sv. Andrej Prvozvani. A: Redlands Farm, Kirdford, NJest Sussex RH14 OLD, England; u Jugoslaviji – Oplenac, Topola, Srbija.
KARADJORDJEVIC FILIP, NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Princ. R: 15. 01. 1982, Ferfaks, Viryinija, SAD. OM: Aleksandar, princ-prestolonaslednik; Marija da Glorija, princeza; mladji je brat princu-nasledniku Petru i brat blizanac princu Aleksandru i drugi po liniji nasledja Prestola posle svog oca; kumovi su mu Konstantin, kralj Helena (Grcke), Huan Karlos Prvi, kralj Spanije, vojvotkinja od Kalabrije i Sofija, kraljica Spanije. OB: do 1984. ziveo u Viryiniji, a onda se sa porodicom preselio u London, gde je od 1985, zajedno sa bratom blizancem, pohadjao jednu predskolsku ustanovu; 1990. upisao se u osnovnu skolu u Londonu, gde je vec bio njegov brat princ-naslednik Petar, a zatim u skolu internatskog tipa u Kenterberiju; zivo se interesuje za crtanje, kompjutere i prirodne nauke; putovao je po Evropi (posetio je i Srbiju), SAD, Centralnoj i Juznoj Americi. J: govori engleski, spanski i portugalski, a trudi se da sto bolje savlada srpski. H: hokej na travi, plivanje i skijanje. A: 36, Park Lane, London NJ1Y 3LE, England.
KARAJLOVIC MILAN – videti pod KARLO.
KARAKASEVIC MILORAD, enolog, direktor vinarske korporacije. R: 27. 04. 1941, Mol, Srbija, Jugoslavija. OM: Ivan; Evisa. FA: s. Suzana; d. Lara, Marko. OB: diplomirao vinarstvo i vinogradarstvo na Beogradskom univerzitetu. ZA: proizvodjac vina; direktor korporacije za proizvodnju vina. DOS: istaknuti proizvodjac vina i vinarski strucnjak, njegova porodica se vec 300 godina neprekidno bavi vinarstvom; ucestvuje u ostvarivanju drustvenih, kulturnih i humanitarnih aktivnosti dijaspore. IM: 1962. K: Kolekcija Karayic Jovanovic; Jugoslavija, od Lovet F. Edvards. PE: Hladan vetar poljem piri. H: lov, ribolov, istorija i srpska tradicija. A: 4001 Spring Mounthim Rd. St. Helena NAPA Valley, CA 945574, USA.
KARAKLAJIC DEJAN, reditelj i poslovni covek. R: 01. 05. 1946, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: DJordje, kompozitor, dirigent i muzikolog; Vera, domacica. FA: d. Lana, DJordje. OB: zavrsio gimnaziju u Beogradu; diplomirao filmsku reziju, klasa prof. V. Africa i R. Novakovica, Akademija za pozoriste, film, radio i TV, Beograd. ZA: volonter, pa asistent rezije i pomocnik reditelja u TV Beograd; umetnicki direktor Avala filma 1978-80; osnivac kompanije Pabli Nenjs, Svajcarska, 1980-82; producent i reziser reklama i video spotova u produkcijskoj kuci Magno, NJujork, 1982-87; osnivac pablik rilejsn agencije u NJujorku, Los Andjelesu i Oslu 1987-93. DOS: studentski film Projekcija Sizifa 1969; TV serije Maksimetar – zivi program za mlade, Neobavezno, dokumentarna, Reflektor, Film danas, Studio 3, Kino oko i dr; TV sou programa, novogodisnjih programa, spica za TV dnevnik 1978-92; dok. TV filma Dani bola i ponosa, povodom smrti J. B. Tita; igrani filmovi LJubavni zivot Budimira Trajkovica (najgledaniji film u Jugoslaviji 1977.), Erogena zona, kasnije i TV serija zivotinjska farma; dok. film o mecu Karpov-Korcnoj, Merano, Italija, 1981. NA: Prva nagrada na Kanskom festivalu mladih 1969; Pocasna diploma na Cikaskom festivalu; Diploma na Festivalu u Marienbadu; Zlatna Arena u Puli 1977. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.
KARAKLAJIC RADMILA, estradna umetnica i poslovna zena. FA: sin Ognjen (1976), marketing-menayer. OB: zavrsila Filoloski fakultet, Beograd. ZA: estradna umetnica; od 1992. rukovodilac sluzbe za odrzavanje medjunarodnih veza u jednoj firmi, Kipar. DOS: popularna estradna umetnica, koja je imala veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu i turneje u mnogim zemljama; snimila vise desetina ploca, medju kojima i vise zlatnih, od kojih je prva, 1964, sa pesmom Andjelina…, za koju je sama napisla tekst na osnovu italijanske narodne pesme; Prva nagrada festivala kancone u Italiji, sredinom 60-ih godina, za pesmu Proslavicu taj dan; gostovala u Evropi, Americi, Australiji, Izraelu; najvise u Sovjetskom Savezu, narocito u Rusiji i Jermeniji, gde je pevala ne samo jugoslovenski repertoar, vec i ruske i druge pesme – Oci cornije, Balalajka, Baladu o zadimljenom vagonu, Pismo majci i dr; povodom 850-godisnjice Moskve 1997. bila je pozvana na proslavu; nastupala 1987. i pred diplomatskim korom Ujedinjenih nacija i ostvarila druge uspehe. A: zivi i radi na Kipru.
KARANOVIC MILENKO, profesor univerziteta. R: 24. 01. 1941, Podravska Slatina, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Dako; Melanija. FA: s. Snezana, dev. Zlatanovic, asistent-laborant; d. Melani, ucenik. OB: diplomirao istoriju 1964. na Univerzitetu u Zagrebu; magistrirao 1970. evropsku istoriju i doktorirao rusku i istocnoevropsku istoriju na Viskonsinskom univerzitetu 1974. Medison, SAD. ZA: redovni saradnik Cepmen univerziteta u San Dijegu, Kalifornija, od 1989. do danas; docent na Drzavnom univerzitetu San Markos, Kalifornija, 1991-94; profesor na Neson univerzitetu i Americkom univerzitetu u gradu Mobile, Alabama, od 1995. do danas. DOS: objavio vise od 30 naucnih radova u Americi, Grckoj i Jugoslaviji, na engleskom i srpskom jeziku; poslednja knjiga Razvoj obrazovanja u Srbiji i pojava njene inteligencije, 1838-1858, objavljena maja 1995. u SAD; istrazivanja – istorija moderne Srbije, Rusija, srpska/jugoslovenska emigracija i istorija Cigana, narocito za vreme Otomanske imperije. IM: 1967. D: jugoslovensko i americko. J: srpski, hrvatski, engleski, francuski i ruski. SL: Sv. Georgije.K: Necista krv, Bore Stankovica. PE: Sto se bore misli moje… H: klasicna muzika i streljastvo. DO: da. A: 838 South Rancho Santa Fe, Apt. H, San Markos, California 92069 USA.
KARANOVIC SRDJAN, filmski reziser, profesor univerziteta. R: 17. 11. 1945, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Milenko, direktor Jugoslovenske kinoteke; Visnja. OB: maturirao u V beogradskoj gimnaziji; diplomirao i magistrirao filmsku i TV reziju 1970. na FAMU, Prag. ZA: 1981-90. urednik dokumentarnih serija na TV Beograd; docent, vanredni profesor i profesor filmske rezije od 1986. na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd, na Nenj York University, Brooklyn College, NJesleyan University i na Boston University, SAD. DOS: rezirao vise od 70 dokumentarnih, kratkih igranih, namenskih i reklamnih filmova i propagandnih spotova; rezirao igrane filmove – Drustvena igra 1972, najbolji debi na Festivalu u Puli; Pogledaj me, nevernice 1974, po misljenju kriticara jedan od 10 najboljih TV filmova snimljenih u Srbiji; Miris poljskog cveca 1978; Petrijin venac 1980, po misljenju kriticara film godine; Nesto izmedju 1983; Jagode u grlu 1985; Za sada bez dobrog naslova 1988; Viryina 1991, poslednji film godine u bivsoj Jugoslaviji; autor je TV serije Grlom u jagode, jedne od najpopularnijih; njegovi fimovi su prikazivani na svim znacajnijim filmskim festivalima u svetu, otkupljivani su za prikazivanje u vise od 30 zemalja; autor je ili koautor scenarija za sve svoje kratkometrazne, dokumentarne, igrane filmove i TV serije. NA: dobitnik je Fipresci nagrade medjunarodne kritike, Kan, i Zlatne arene za najbolji film, Pula – za Miris poljskog cveca; Zlatna arena za najbolji film i Oktobarska nagrada za film Petrijin venac; Zlatna arena za reziju, Druga nagrada, Valensija i Grand Prix Special, Bastilja – za film Nesto izmedju; gran pri Zlatna lala, Istanbul za film Za sada bez dobrog naslova; gran pri, Valensija, Prix special, La Bola i nominacija medju 10 najboljih filmova Evrope za nagradu Feliks – za film Viryina; nagrada Sidalc za scenario i Najbolja rezija na festivalu JRT u Portorozu za TV seriju Grlom u jagode i dr. J: srpski, engleski, ceski. A: zivi i radi u Bostonu, SAD i Jugoslaviji, Beograd.
KARAPANYIC ADAM, oficir u penziji. R: 20. 01. 1909, Valjevo, Srbija. OM: Milovan, vojno-drzavni majstor; Angelina, dev. Bogdanovic. OB: osnovnu skolu i sest razreda gimnazije zavrsio u Valjevu, a maturirao u Bijeljini; Nizu skolu Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije, Beograd, zavrsio u 57. klasi. ZA: proizveden u cin potporucnika 1932. i sluzio u Mariboru, Sentilju i opet u Mariboru, gde ga je zatekao (aprilski) rat 1941; zarobljen i u zarobljenickom logoru do marta 1942, kada je otpusten zbog bolesti; po ozdravljenju, u sluzbi vlade generala M. Nedica kao pomocnik; komandant VII dobrovoljackog odreda, nastavnik centra za obuku Srpskog dobrovoljackog korpusa, a ujesen 1944. povukao se u Sloveniju, zatim u Italiju u saveznicke logore (Cezena, Eboli), pa u Nemacku, odakle je otisao 1948. u Australiju. DOS: u Australiji se bavi pisanjem uglavnom istorijskih clanaka koje je objavljivao u Iskri, Minhen, u Americkom Srbobranu, Pitsburg, Glasu kanadskih Srba, Vindzor, i u Knjizevnom vesniku, Klivlend; bio saradnik i clan Uprave naucno-izdavacke biblioteke Srpska misao (Urednik dr Uros Stankovic), koja mu je 1985. objavila studiju Verska razmimoilazenja i priblizavanja kroz istoriju; brojni clanci iz istorije Srpskog dobrovoljackog korpusa stampani su u Trilogiji srpskih dobrovoljaca 1941-71-81-91. IM: 1945. A: zivi u Melburnu, Australija.
KARAPANYIC BORIVOJE, ovlasceni geometar drzave Ohajo, pisac i istoricar. R: 17. 06 1921, Valjevo. OM: Milovan; Angelina, dev. Bogdanovic. FA: s. LJiljana, dev. Nesic, domacica; d. Dusan, Aleksandar, Angelina, Adam, Milovan i Zorica. OB: Gimnazija sa velikom maturom, Bijeljina, 1940; podrinjska uciteljska skola, Sabac, 1940-41; Zemljisna inzenjerska skola, Klivlend, Ohajo, SAD, 1961-65. ZA: geometar grada Klivlenda, 1960-88; geometar drzave Ohajo 1988. DOS: pisac-hronicar-istoricar; 1958-96. objavio 22 knjige, iz oblasti literature i istorije; najznacajnije knjige: Gradjanski rat u Srbiji 1941-45; Duhovno stvaralastvo srpske emigracije – prilozi za istoriju savremene srpske knjizevnosti (zagranice), knj. I i II; Kocevje – Titov najkrvaviji zlocin; Jugoslovensko krvavo prolece 1945. – Titovi Katini i Gulazi; Trilogija Srpski dobrovoljci: 1941-71; 1941-81; 1941-91; Na stazama izbeglickim – srpsko pesnistvo u slobodnom svetu 1945-68 (koautor dr Mateja Matejic); Prikazi iz emigracije – ogledni radovi; Srpsko Kosovo i Metohija – zlocini Arnauta nad srpskim narodom i dr; osnivac i urednik Knjizevnog vesnika – nezavisnog povremenika za knjizevnost, umetnost i kulturu – Klivlend; NA: Covek godine Srpskog narodnog saveza u Americi 1985; Rezolucija grada Klivlenda 1988; Gramata Episkopa Istocno-americkog 1988; pocasni clan Udruzenja knjizevnika Srbije 1989. i dr. IM: 1945-47. Italija; 1947-50. Nemacka; 1950. dosao u Ameriku, r. politicki. DO: ne. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Vaskrsenje Lazarevo (Lazareva subota – Vrbica). K: istorijski romani Dusana Baranina. PE: Boze pravde. H: putovanja – Sveta Gora, Grcka, Kanada, Amerika i dr. A: OH. Surnjeyor #5759 4057 NJest 50th St. Cleveland OH. 44144 USA.
KARIC POL – videti pod POPOVIC.
KARLAND LILIJAN, slikar. R: 1948, Jugoslavija. OB: pohadjala od 1968. privatnu slikarsku skolu u Melburnu, Australija; studirala od 1970. na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirala 1975. na istom fakultetu; od 1986. studira slikarstvo u Melburnu. DOS: slika i samostalno izlaze u Jugoslaviji i Australiji, izmedju ostalih, u Sremskoj Mitrovici 1979, 1980, 1984, 1989. u Melburnu i dr. mestima; ucestvovala od 1969. na vecem broju grupnih izlozbi, kao sto su izlozbe u Melburnu, Sidneju, Torontu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Sapcu i dr. gradovima. A: c/o Inner NJestern School Support Centre May Street, Footscray 3011, Australia.
KARLO (KARAJLOVIC) MILAN, novinar i izdavac u penziji. R: 07. 03. 1913, Pitsburg, Pensilvanija, SAD. OM: Samoilo Karajlovic; Stana, dev. Batalo (imigrirali iz Like 1901, odnosno 1909.). FA: s. Helen, dev. Vuckovic; d. Milana Bizic, pedagog, Aleksandra Nolan, Roz Gantner, psiholog. DOS: bio izdavac Srbobrana; kolumnist U fokusu u Sportlandu; pionir atraktivnog kreiranja sloga, izlozbi i grafike; blisko saradjivao sa Nik Radlikom u osnivanju Srpskog nacionalnog kosarkaskog turnira; urednik i izdavac American-Serb Life, 1948; bio sekretar u Srpskom nacionalnom savezu (SNF) i osnivac sportske komisije SNF; statisticar i istoricar; sportski kolumnist Yugoslav Reflector-a 1929-40; aktivan saradnik Srpske pravoslavne crkve vise od 40 godina; uredjivao izdavao 1965-78. Diocesan Observer (Eparhijski posmatrac); radio na istoriji Srba pionira u Americi. D: americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: engleski i srpski. SL: Sv. Nikola. K: Nikola Pasic, Alekse Dragnica. PE: I dodji, lolo… H: sport, putovanja, fotografija. A: zivi u Arizoni, SAD.
KVINLAN JELENA, novinar i muzicar. Kao mlada devojka pijanista, svirala je na koncertima u Beogradu i pobedjivala na takmicenjima; radila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i dosla kao pijanistkinja u Vankuver, Kanada, 1985; zavrsila i zurnalistiku; bavi se mahom televizijskom delatnoscu i pise za novine; aktivna u srpskoj dijaspori u Vankuveru. A: 1325 – 53A Street Tsanjnjassen, B. C., Canada V4M 3E8.
KENEDI YON (GVOZDENOVIC JOVAN), politicar. R: 18. 06. 1965, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Nikola Gvozdenovic, poslovni covek; majka Engleskinja, dev. Kenedi, profesor engleskog jezika. OB: skolovao se u privatnoj skoli Rojal Rasel, Edington, V. Britanija. ZA: sekretar ministra zdravlja i socijalne politike; blagajnik Konzervativnog saveta za Istocnu Evropu; privatni sekretar princa Majkla od Kenta. DOS: mlad se ukljucio u politicki zivot V. Britanije kao konzervativac, prvo u klubu mladih konervativaca Mandej klub, zatim se pridruzio klubu Luk, gde su se okupljali ljudi iz vrhova Konzervativne partije; postao je saradnik ministara i drugih politicara te stranke; bio je i kandidat Konzervativne partije za izborni okrug Eseks; u vreme raspada bivse federativne Jugoslavije i izbijanja oruzanih sukoba, angazovao se na rasvetljavanju uzroka i stvarnog stanja; dolazio je desetinama puta u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a vise puta sa britanskim politicarima – parlamentarcima Pedijem Esdaunom, Dejvidom Fejbrom, Robertom Verigom, Raselom Yonsonom i dr; kao clan Konzervativnog saveta za Istocnu Evropu, bio je u ratom opustosenim podrucjima, a sa princezom Lindom Karadjordjevic i u Borovom Selu; bio je svedok-ocevidac dolazaka kolona srpskih izbeglica iz Srpske Krajine, o cemu je davao izjave engleskim medijima; zastupljen je u Ko je ko u Britaniji. A: zivi u Velikoj Britaniji.
KENT RADOMIR – videti pod PETROVIC.
KESERIC BORIS, kvalifikovani radnik, humanitarni aktivist, predsednik Saveza jugoslovenskih klubova. Rodom iz Timocke krajine, Srbija, Jugoslavija. Aktivan u radu Saveza i drugih udruzenja, a posebno na prikupljanju humanitarne pomoci. A: DK – 3400 Hillerod, Stubbevang 48, Denmark; tel: 39-40-40-55.
KESIC OBRAD, istrazivac i analiticar. R: 1966, Smederevo, Srbija, Jugoslavija. ZA: direktor Programa za demokratske tranzicije IREX (Medjunarodna organizacija za naucnu razmenu) i istrazivac u vise americkih institucija za problematiku Istocne Evrope i Balkana. DOS: pored duznosti direktora Programa za demokratske tranzicije IREX-a, nevladine i neprofitne organizacije, angazovan je u CSIS (Centar za medjunarodne strateske studije) u Vasingtonu, u radnim grupama – za Istocnu Evropu, Slovenija i NATO; clan radne grupe Atlantski savet i Vudro Vilson centra u Vasingtonu u oblasti Balkanska bezbednost; clan Upravnog odbora za odnose sa etnickim zajednicama Demokratske stranke SAD; potpredsednik Severnoamerickog udruzenja za srpske nauke. A: zivi u SAD.
KECMANOVIC DUBRAVKA, univerzitetski profesor. FA: s. Dusan, akademik, univerzitetski profesor, psihijatar; d. Jelena (1973), student, Milica (1982), ucenica. ZA: bila profesor u Sarajevu, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina); profesor Vestern univerziteta u Sidneju. DOS: posle prinudnog izbeglistva avgusta 1992. iz Sarajeva, otisla sa porodicom u Australiju; profesor je na Vestern univerzitetu u Sidneju; na osnovu iskazane afirmacije na tom univerzitetu, ubrzo je izabrana za prorektora. A: zivi u Sidneju, Australija.
KECMANOVIC DUSAN, profesor Sarajevskog univerziteta i clan Akademije nauka Bosne i Hercegovine u izbeglistvu, privatni psihijatar u Sidneju. FA: s. Dubravka, profesor univerziteta; d. Jelena (1973), student; Milica (1982), ucenica. OB: diplomirao i doktorirao psihologiju i psihijatriju; bio Fulbrajtov stipendista. ZA: bio lekar bolnice Kosevo, Sarajevo; bio profesor psihologije na sarajevskom univerzitetu i clan (najmladji) Akademija nauka Bosne i Hercegovine – avgusta 1992. izbegao iz Sarajeva; bavi se privatnom psihijatrijskom praksom u Australiji. DOS: eminentan prakticar, naucnik i univerzitetski profesor Sarajevskog univerziteta, cija je karijera prekinuta prinudnim izbeglistvom; autor je veceg broja naucnih i strucnih radova i vise knjiga, medju kojima je i knjiga Masovna psihologija nacionalizma, objavljena 1995. u izdanju Vreme knjige, Beograd, cije se pojavljivanje na engleskom jeziku ocekuje u NJujorku. A: zivi u Sidneju, Australija.
KIKIC SLOBODAN, pesnik. R: Novo Milosevo, kod Kikinde, Srbija, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu ucio u svom rodnom selu, nastavio u LJubljani i Jesenicama. ZA: sa 18 godina napustio zemlju i otisao u emigraciju; sada zivi i radi u Australiji. DOS: privrzenik poezije i literature od skolskih dana se bavi poezijom; posebno nostalgicno pise stihove u Australiji; zastupljen u zbirci poezije koju je 1996. izdalo Literarno udruzenje Zora iz Melburna. A: zivi u Australiji.
KITIC MILENA, operska umetnica – mecosopran. ZA: angazman u beogradskoj Operi; od 1997, u stalnom je dvogodisnjem angazmanu Opere u Esenu, Nemacka, i produzice ugovor kao gost i u 1999; potpisala je i ugovor za pet predstava Karmen u Nici, Francuska. DOS: ostvarila veci broj mecosopranskih uloga na sceni beogradske Opere; za ostvarenja u operama Anabel i Figarova zenidba u esenskoj Operi 1997/98, prema anketi, proglasena je najboljom mladom operskom pevacicom u Rajnsko-rurskoj oblasti, sto je objavio muzicki casopis Muzik und teater; od proslogodisnje nagrade u Veneciji, poklonila je milion $ za izgradnju venecijanskog teatra La Fenice, koji je stradao u pozaru; pored Anabel i Figarove zenidbe, pevala je u Esenu Karmen u istoimenoj operi, a pevace Sekstusa u operi Julije Cezar, kojom ce se otvoriti sezona u esenskoj Operi. NA: pobednik na takmicenju Neka najbolji pobedi, 1997, Venecija, Italija i dr. priznanja. A: zivi u Esenu, Nemacka.
KLJAKOVIC MILJAN KREKA, scenograf. R: 22. 11. 1950, Osijek, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Vojmir; Zora, dev. Ciki. FA: s. Nada, organizator za propagandu i reklamu u Ateljeu 212. OB: maturirao 1969. u VII beogradskoj gimnaziji; diplomirao grafiku, klasa prof. Pejovica, 1977, Fa
