Diplomatski odnosi SRJ i Albanije pocetkom septembra 2002. godine dostigli su ambasadorski nivo cime je otvoren put za bolju saradnju dve zemlje. Istorija diplomatskih odnosa Jugoslavije i Albanije bila je burna, medudržavni odnosi komplikovani, a cesto i prekidani.
Prvi diplomatski odnosi sa Albanijom uspostavljeni su 25. aprila 1914. godine i trajali su do Rezolucije Informbiroa 1948. godine, kada su prekinuti. Obnovljeni su 1953. godine, a ponovo su prekinuti 24. aprila 1999. godine. Do 1990. godine Jugoslavija je bila najznacajniji spoljnotrgovinski partner Albanije.
Nerazvijene privrede dve zemlje, politicke predrasude, Kosovo i Metohija – problemi su koje vlade dve zemlje moraju u buducnosti da prevazidu. O perspektivama tih odnosa za „Vesti“ govori Cafo Kapetanovic, nedavno imenovani ambasador SRJ u Tirani.
Sporni Kosmet
– Nakon agresije NATO na Jugoslaviju diplomatski odnosi su prekinuti i njihovo ponovno uspostavljanje bilo je teško i sporo. I pored našeg zahteva da nivo predstavljanja bude ambasadorski, Albanija tu ponudu nije odmah prihvatila. Malo po malo, sada je taj nivo dostignut što ukazuje da se odnosi normalizuju, ne samo u oblasti politike, vec da se stvara klima dobrosusedskih odnosa i bolje saradnje na svim poljima – objašnjava Kapetanovic.
Led u ponovnom uspostavljanju normalnih odnosa prvi su probili najviši zvanicnici Albanije i SRJ. Tokom cele godine, ministar Svilanovic nekoliko puta u okviru licnih ili regionalnih inicijativa razgavarao je sa predstavnicima zvanicne Tirane. Tamošnji šef diplomatije Iljir Meta u maju i novembru 2002. godine posetio je Beograd.
Doznake iz inostranstva
– Nakon pada režima Envera Hodže, Albanija je krenula krupnim koracima. Privatni biznis je u razvoju. Ima dosta stranih ulaganja i veoma znacajnih donacija. Stvara se jedan sloj srednjih i malih biznismena. Dosta se gradi, ali su evidentni problemi u oblasti infrastrukture (slaba putna mreža, energetski objekti, sistem vodovoda i kanalizacije). Velika je nezaposlenost, ima skoro 600 hiljada Albanaca koji privremeno rade u Grckoj, 200-300 hiljada u zapadnoj Evropi i uz pomoc njihovih doznaka dosta se gradi, a i pokriva platni deficit. Albanija je veoma blizu uclanjenju u NATO, a u 2003. godini pocinju pregovori sa EU oko sporazuma o asocijaciji i pridruživanju.
– U oblasti bilateralne saradnje se išlo dosta obazrivo, posebno sa albanske strane, pa je prvi dokumenat o saradnji bio Protokol o saradnji SMIP SRJ i MIP Republike Albanije zakljucen marta 2002. godine. Nova vlada Albanije, na celu sa Fatos Nanom je sredinom avgusta iskazala spremnost za jacanje saradnje, što je rezultiralo pocetkom pregovora oko usaglašavanja tekstova jednog broja bilateralnih sporazuma. U narednom periodu treba se okrenuti ekonomskoj saradnji, saradnji u oblasti zdravstva, nauke, kulture, sporta – objašnjava ambasador SRJ.
Situacija na Kosmetu u velikoj meri opterecuje odnose dve zemlje. Ambasador SRJ, medutim, kaže da zvanicna Albanija priznaje rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i cinjenicu da je Kosmet sastavni deo SRJ, pod medunarodnom upravom.
Kontrola granice
– Po tom pitanju politika SRJ je jasna. Poštovanje postojecih granica, nemešanje u unutrašnju politiku drugih, saradnja i stvaranje zone mira i stabilnosti. Kosovo i Metohija je deo SRJ pod upravom UN. Medutim, problemi nastali ulaskom snaga UN su evidentni: iselilo se više od 250.000 Srba, Crnogoraca i nealbanaca, kidnapovano preko 1500 Srba i Crnogoraca cija sudbina je nepoznata, nema uslova za normalan život i slobodu kretanja. Medunarodna zajednica skoro ništa nije ucinila za njihov povratak i poboljšanje uslova života onih koji tamo borave. Albanski zvanicnici prema ovim pitanjima zauzeli stav da se poštuje rezolucija 1244, ali da kod rešavanja konacnog statusa treba da bude dominantno opredeljenje gradana Kosova – kaže predstavnik SRJ u Tirani.
Buducnost regiona i njegova integracija u EU ne može se zamisliti bez saradnje i stabilnosti. To podrazumeva da se stvori zona slobodne trgovine koja podrazumeva slobodno kretanje roba, ljudi, ideja i kapitala.
– Problem kontole granica prisutan posebno na relaciji Albanija Kosovo i Metohija. U poslednje vreme nadležne strukture UNMIK i Albanije cine napore da se suzbije nelegalan promet ljudi, oružja i droge. Na pojacanje kontrole granica utice i medunarodna zajednica – ocenjuje naš sagovornik.
