Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.
Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna – objašnjava za Blic Beograđanka Mira.
Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi kreditori podižu kamatu, iako to ne bi smeli
Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko – nisu redovno izmirivali svoje obaveze.
Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.
U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.
– Banka može u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci potraživanje od tog dužnika pod uslovom da je dospelo i da je banka pokušala da ga naplati – ustupiti pravnom licu u Srbiji saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Kupac duga uslove ugovora ne može menjati ukoliko bi takva izmena dovela klijenta u nepovoljniju poziciju u odnosu na uslove koje je predvidela banka u ugovoru – kažu za Blic u NBS.
U skladu sa odredbama Zakona o bankama, banke podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom mogu saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.
U kompaniji EOS matriks, koja se bavi otkupom dugova od banaka, kažu ne da ne povećavaju kamate, već klijenta oslobađaju zatezne kamate u slučaju da on pokaže dobre volju da otplati dug.
– Niko ne preti našim klijentima jer naše operatere redovno kontrolišemo. Nama se isplati da uzimamo rizična potraživanja jer ih uzimamo po diskontnim cenama, a onda ih naplatimo ili kroz dobru volju dužnika, što je svima draže ili, naravno, sudskim putem. Mi ta sredstva ne moramo da rezervišemo kao banka. čak mogu da kažem da su Srbi dobre platiše u odnosu na krizu i druga dešavanja u regionu – kaže za Blic Irina Lada, generalni direktor kompanije EOS matriks za Srbiju.
„Inteza“: Obaveštavamo sve klijente
Banke po pravilu izbegavaju da pričaju o prodaji svojih kredita, a Blicu je odgovorila jedino Banka Inteza u kojoj tvrde da su sve klijente pisanim putem obavestili o prodaji njihovog duga.
– Kako smo trenutno u fazi potpisivanja ugovora o ustupanju potraživanja, nakon što se završe sve formalne radnje, pisanim putem ćemo obavestiti sve klijente čija su dugovanja obuhvaćena ovom merom, uz dostavljanje potpune informacije o novom poveriocu i preciznim instrukcijama za dalje postupanje. Ne postoji nikakva mogućnost da se dugovanja klijenata dodatno uvećaju ustupanjem trećim licima. Naprotiv, banke prilikom ustupanja potraživanja obično ugovaraju maksimalan iznos kamate u odnosu na glavnicu u ukupnom dugu klijenta – kažu u toj banci.
Prema njihovim rečima, svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani da izmire svoje dugovanje, takođe svima su poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke.
– Dakle, iscrpljena su sva sredstva u pokušajima da se dug naplati – zaključuju u toj banci.
