“Miroslav Iliće je stvarno divan čovek, prijatelj, pravi džentlemen. Veoma obrazovan i pametan. A meni je pamet najvažnija, pa čak i kod pevača, koje sam dovodila u Ameriku. Insistirala sam na tome, da pevač nije samo grlo, lepo obučeno, već i čovek. Takvi su bili i Predrag Gojković Cune, Zvonko Bogdan, Predrag Živković Tozovac. Oni su američkim Srbima predstavljali Srbiju, a Amerikancima Jugoslaviju. Gledalo ih je i slušalo na desetina hiljada ljudi”.
Ovi piše danas, pola veka od nastupa slavnih pevača narodne muzike, Vladimirka Petrović Zgonc, američka penzionerka iz Monrovila, u državi Pensilvanija. Ova beleška o Miroslavu, Cunetu, Zvonku i Tozovcu je deo njene autobiografije, čiji radni naslov glasi “Kad je Yu estrada harala Amerikom”.
“Živim skoro šest decenija u Americi. Duboko sam srećna što sam Srpkinja i pripadam rodu kog su pesma i humor održali. Tozovac moj veliki prijatelj, me obično zabavlja kad se čujemo telefonom. Nažalost, Tozovac me podseća svojom pojavom da sad svi polako starimo i da Srbija više nikad neće imati takve pevače narodne muzike kakvi su, na primer, bili Cune, Mile Bogdanović i Tozovac. To što su oni pevali bila je prava srpka narodna muzika sa dušom i sa suzom. Hvala svima njima” – emotivno piše gospođa Vladimirka Zgonc, koja nostalgijom želi da se izbori sa izolacijom zbog virusa korone u svojoj kući.
Rođena je kao Vladimirka Petrović, ali je danas svi znaju kao Vlatka Zgonc. Često za sebe kaže i da je Vladica. Rođena je 1944. godine u porodici Radovana i Lepe Petrović iz Paraga, koja se sredinom 1950-tih preselila u Beograd. Završila je (1962.) Petu beogradsku gimnaziju i (1963) upisala studije na Filozofskom fakultetu Univeriteta u Beogradu. Njena sećanja na oca su i danas snažna:
“Moj otac Radovan mi je kad sam bila dete poklonio bokal, na kome su bile naslikane ljubičice. Ja sam ih slikala mnogo puta, jer su bile plave, kao oči mojih roditelja. Tata je imao divno toplo srce i dušu umetnika. Zvala sam ga Anrko i Ranko, a on mene Mica. Bio je harmonikaš u Paragama. Znao je da svira i peva najduži bećarac na svetu. Kada nije bio kod kuće slušala sam muziku iz starog “Grundigovog” radija i učila ponešto o Vojvodini, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Austriji. A i o Ciganima, muzičarima i posebno tamburašima, sa kojima je zajedno napisao više od stotinu strofa svog bećarca, koji je poklonio mojoj mami Lepi iz Paraga. Tatin stari bokal, koji ima sto godina, biće deo porodičnog nasledstva moje dece u Americi.” , priča nam svoj život Vladimirka Petrović Zgonc.
Kada je diplomirala u Beogradu, zaposlila se 1964. u Saveznom sekretarijatu spoljnih poslova Jugoslavije. Bavila se međunarodnom promocijom jugoslovenskih modnih kreacija iz Sirogojna na Zlatiboru. Bila je manekenka, foto model i vlasnik butika mode u Beogradu.
“Bila sam mlada, lepa i svojeglava, kako se tada govorilo za samostalne devojke. Radila sam u modnom studiju na “Tašmajdanu” i rano upoznala svet pop kulture i estrade, jer tu su dolazile Lola Novaković i Beba Lončar ” – pamti gospođa Vladimirka, koja je tada dobila nadimak Vlatka.
Posle udaje za jugoslovenskog konzula Milana Kovačevića, odlazi u SAD 1966. godine. Bilo je to vreme odličnih odnosa FRNJ i SAD, vreme kada je predsednik Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom dolazio u posetu predsedniku Džonu Kenediju i potom Lindonu Džonsonu u Vašington. Radila je u Radio stanici WPIT-AM u Pensilavaniji.
“Sa sobom sam u SAD donela našu tradiciju pesme i igre. Posvetila sam svoj radio program boljem razumevanju moje zemlje, njenih različitih naroda i kultura u Americi. Moja najveća lična želja je bila da vidim svu našu decu kako su ponosna na svoju nacionalnost. I da svi ovde u Pitsburgu i svi u mojoj otadžbini, žive u miru i harmoniji”.
Bila je producent, voditelj i reportar Jugoslovenskog radio programa „Nikola Tesla“ od 1967. do 2007. godine, koji je početkom 21. veka postao Srpski radio program. Vodila je Radio-emisiju “Pittsburgh Sounds of Yugoslavia”, organizovala festivale narodne muzike i od 1990. godine Srpski piknik u Pensilvaniji.
“Radila sam kao urednik i voditelj na predstavljanju jugoslovenske kulturne baštine, na afirmaciji srpske narodne muzike, pesama i igara. Organizovala sam koncerte srpskih umetnika iz Jugoslavije i Srbije, kao i Festival narodnog stvaralaštva. Sarađivala sam sa Ansamblom „Kolo“, Narodnim orkestrom Radio Beograda, umetnicima, kao što su, Predrag Gojković Cune, Predragom Živkovićem Tozovcem, Bata Kandom, Lepom Lukić, Izvorinkom Milošević, Radojkom i Tinetom Živkovićem, Zvonkom Bogdanom, Miroslavom Ilićem i drugima. Trudila sam se da čitava jugoslovenska i srpska estrada nastupa po Americi i zabavlja naš narod, ali i same Amerikance” – priča nam Vlatka Zgonc.
Imala je vlastiti radio program “Vlatka Zgonc Show”, koji je vodila od 1973. godine. Slušali su je jugoslovenski i srpski iseljenici iz Zapadne Pensilvanije, Ohaja i Zapadne Virdžinije i drugi iseljeni narodi sa Balkana, u ovom delu SAD.
I mada se 1972. godine preudala se 1972. godine za Roberta Boba Zgonca (1941-2018) „slovenačkog gore list“, nastavia je zajedno sa novim mužem da širi jugoslovensku i srpsku narodnu igru i pesmu.
“Moj muž Bobi rođen je u Americi 1941. godine kao dete slovenačkih doseljenika. Otac mu je bio radnik na železnici u Klivlendu. Sa 11 godina počeo je da uči da svira na harmonici i postao je vremenom majstor svetske klase. Imao je svoj narodni orkestar, sa kojim je svirao Slovencima, ali i Srbima širom Amerike. Godine 1960. osvoji je prvo mesto na Festivalu “Polka” sa orekstrom tada jako popularnog Ala Morouza. Trinaest godina kasnije osnovao je Muzički festoval grožđa. Ušao je sa svojom harmonikom u Kuću slavnih muzičara Klivledna. Sa mnom je nastupao u jugoslovenskim radio emisijama, koje su emitovane na frekvencijama VIKSZ-AM-u u Mekisportu i VPIT-FM-u u Pitsburgu. Jedno vreme je vodio radio emisiju “Zvuci Srbije”. Preminuo je 2018. godine, ali je stalno u mom sećanju i pamćenju naših sinova Roberta i Zorana” – iskrena je Vlatka Zgonc u svojoj autobiografiji.
Seća se kako je sa pokojnim suprugom Bobijem u Pitsburgu organizovala i konjske trke, na kojima je učestvovo slavni Džo Demađio, američki igrač bejzbola i još deset hiljada ljudi.
“Demađio je voleo svakoga, a najviše žene i konje. A njegovu ženu je svojevremeno bila Miss Bunjevki u SAD i rodila mu prelepu decu” – posvedočila nam je Vlatka Zgonc.
Živi sama u kući u Monrovilu, ali je stalno u kontaktu sa svojim prvim sinom Dejanom Kovačevićem, koji je tv producent i sportski reporter. Njegova deca i unuci je stalno posećuju. To rado čine i njeni sinovi iz drugoga braka Robet i Zoran Zgonc sa članovima porodice iz Njujorka. Prati odrastanje i školovanje unuka Dare, Marka, Miška, Are, Nataše i Stefana. I mašta kako će da poseti svoje Parage i svoj Beograd.
Marko Lopušina
Izvor
Naši u svetu Original Article
