Nepune četiri godine posle privatizacije zemunskog Zmaja od 643 radnika ostalo je njih sedamdesetak, umesto proizvodnje kombajna nikao je hipermarket, a bivši zastupnik konzorcijuma i predsednik UO je uhapšen, zbog navodnih veza sa poslovima Darka Šarića
Dvadesetak radnika u tišini prave metalne delove za klima uređaje i gondole za tržne centre, u nekadašnjem srcu Zmaja, gde je nekada, pored prastarih mašina, pulsiralo hiljade mašinaca. Više od 95 odsto žetve bivše SFRJ zavisilo je od kombajna koji su se porađali u halama industrijskog giganta za proizvodnju kombajna i poljoprivrednih mašina, socijalističkog naslednika kraljeve fabrike aeroplana i hidroplana. Ostaci tih fabričkih pogona, dugačke zgrade sa polupanim prozorima i zabravljenim vratima, prekriveni su džinovskim reklamama za hipermarket Kort, koje lelujaju na decembarskoj košavi.
Gotovo četiri godine posle privatizacije srca Zmaja, Industrije poljoprivrednih mašina, kombajni su utihnuli. Umesto zamašćenih radnika koji su odlazili kućama, sada iz modernog hipermarketa izlaze kupci gurajući kolica napunjena robom sa popustom, privučeni reklamom kupovine sa pet zvezdica. Da li je ovo još jedna u nizu privatizacija, tako karakterističnih za tranzicionu Srbiju, posle koje se gasi proizvodnja, radnici odlaze, a zemljište na atraktivnoj lokaciji po pravilu služi za neke druge namene? Na dan prodaje, 22. decembra 2006. godine, u Zmaju je radilo 643 radnika. Sada ih ima sedamdesetak. Ali izgradnja hipermarketa, prestanak proizvodnje kombajna i masovni odlazak radnika nije jedini epilog privatizacije fabrike kupljene za milion i pet hiljada evra, koja se prostire na površini od 18 hektara, na čvorištu autoputeva Beograd–Zagreb i Beograd – Novi Sad. Ovlašćeni predstavnik konzorcijuma koji je kupio firmu Pavle Bašić uhapšen je pre mesec i po dana, dovodeći se u navodnu vezu sa pranjem novca za narkobosa Darka Šarića, za kojim tragaju srpske vlasti. Njegov advokat Vladimir Beljanski izjavio je za Politiku da je Bašić okrivljen pred Posebnim odeljenjem višeg suda u Beogradu i precizirao da sud ne razmatra Bašićevo učešće u privatizaciji i upravljanju Zmajem. Bašić je, naime, do pre godinu i po dana bio i predsednik Upravnog odbora Zmaja, pa je eventualno dovođenje u vezu Šarićevog novca sa kupovinom bivšeg ponosa beogradske metalske industrije bio je povod da upitamo generalnu direktorku IPM Zmaj Vesnu Miljković – ko je zapravo vlasnik fabrike?
Pozirajući najpre pored umetničke skulpture zmaja od metalnih restlova, sa isplaženim crvenim jezikom, postavljene kao zaštitni znak kompanije u renoviranoj poslovnoj zgradi, Miljkovićeva je ukazala:
– Vlasnik je konzorcijum pravnih lica Zmaj koji čine: D ARCY&PLATT doo (jedan odsto u udelu), FINPRO LLC (18 odsto), AGROCOOP (31 odsto), AD, i FIGRA d. o. o., Beograd (50 odsto).
Miljkovićeva ističe još nešto: Ni ja, ni zaposleni, nismo imali kontakt ni sa kim drugim, osim sa ovlašćenim predstavnikom konzorcijuma, gospodinom Bašićem. On je bio i predsednik Upravnog odbora dve i po godine, i nije učinio ništa na štetu fabrike, niti je tražio da poslujemo van zakona. O Darku Šariću nisam ni čula, ni znala, niti sam ga videla, kao ni direktora Agrokopa Zorana ćopića. Niti je u Zmaj došao dinar kompanije iz Agrokopa.
Prema dosadašnjim navodima u medijima koji su pratili istragu o Šarićevom pranju novca, procenjuje se da je Darko Šarić na razne načine učestvovao u kupovini petnaestak preduzeća u Srbiji, preuzimajući deo tržišta Podgoričanina Antona Stanaja, uhapšenog u septembru 2007. zbog šverca cigareta. Stanajeva firma Rokšped ima vlasništvo i udele u većem broju srpskih preduzeća, među kojima je i Agrokop, jedan od članova konzorcijuma koji je kupio Zmaj, sa učešćem u vlasništvu od 31 odsto.
Međutim, direktorka Miljković precizira da je vreme pokazalo da neki od članova konzorcijuma, osim početne cene koju su platili agenciji, ništa nisu ulagali u Zmaj, naročito Agrokop, a da Zoran ćopić, kao direktor te firme u momentu kada je potpisan ugovor, nije bio u Zmaju. ćopić je takođe meta istražnih organa zbog navodnih malverzacija u privatizaciji beogradskog IKL-a.
Zato je direktorka Miljković, uviđajući da Agrokop upada u nelikvidnost, i bojeći se za status Zmaja, smatrala da bi bilo dobro da Agrokop izađe iz konzorcijuma.
– Tako je, aneksom ugovora o konzorcijumu, 31. avgusta 2009. Agrokop sveden na jedan odsto učešća u konzorcijumu. Takođe je zamenjen zakonski zastupnik konzorcijuma, pa je umesto Bašića zastupnik postao Zoran Koprivica iz Novog Sada.
Na naše pitanje, ko je sada većinski vlasnik Zmaja, Miljkovićeva je odgovorila: kompanija Rodić.
Sada se komunikacija poslovodstva sa vlasnicima odvija sa Koprivicom, koji je predsednik UO. Da je firma Rodić MB većinski vlasnik, može se videti iz internih izveštaja Agencije za privatizaciju o redovnoj kontroli izvršenja obaveza iz realizacije ugovora o kupoprodaji kapitala IPM Zmaj, u koji je Politika imala uvid. Naime, prilikom tenderske kupovine Zmaja, konzorcijum se obavezao da u investicioni program za pet godina investira šest miliona evra, uz obavezu bavljenja matičnom delatnošću, gde se, dodaje Miljkovićeva, sindikat izborio da dve godine ne sme biti niko otpušten, a oni koji dobrovoljno odu uzmu 200 evra po godini staža.
Što se tiče održavanja kontinuiteta delatnosti, u ugovoru je definisano da kontinuitet u obavljanju osnovne registrovane delatnosti subjekta privatizacije znači ostvarenje prihoda od prodaje proizvoda i usluga na godišnjem nivou koji je jednak ili veći od nivoa prihoda ostvarenog od prodaje proizvoda i usluga u 2005. godini.
Iako je za Politiku iz Agencije za privatizaciju potvrđeno da je u periodu od tri godine konzorcijum ostvario kontinuitet poslovne delatnosti, iz internih izveštaja Agencije za privatizaciju, koje poseduje Politika, navedeno je da u prvoj godini ostvareni prihod od prodaje proizvoda i usluga iznosi svega 9,40 odsto u odnosu na prihod od prodaje proizvoda i usluga iz 2005. godine. U drugoj godini od dana ispunjenja, kontinuitet je ostvaren sa 74,89 odsto, ali je u oba slučaja Agencija za privatizaciju dala dodatni rok za ispunjenje osnovnog uslova kupoprodajnog ugovora.
U revizorskim izveštajima se napominje da su i dobavljači i kupci (Poljooprema, Vršački vinogradi…) proizvoda Zmaja, poput tifona ili tanjirača, uglavnom iz kompanije sistema Rodić.
Direktorka Miljković to ne negira, ali otkriva da su dodatni rokovi Agencije za privatizaciju odobreni zbog činjenice da je Zmaj već 2007. godine napustilo više od 500 radnika.
– čim smo zabranili pušenje, alkoholisanje i uvođenje radnog vremena od devet do pet, izbila je revolucija. Umesto da u prvoj godini ulažemo pare u proizvodnju, dobili smo štrajk – napominje direktorka Zmaja, ukazujući da je za otpremnine isplaćeno ukupno tri miliona evra.
I pored činjenice da Zmaj sada zapošljava sedamdesetak radnika, da ne proizvodi kombajne i da se likvidnost zasniva na iznajmljivanju prostora Kortu (koji se takođe nezvanično povezuje sa Rodićima), Miljkovićeva ne vidi indicije da je krajnji interes kupca bio da se raspolaže atraktivnim zemljištem, kupljenim za svega milion evra.
– To je apsolutna neistina, jer je Zmaj rasparčavan i pre nego što ga je kupio konzorcijum. Odlukom Vlade Srbije, 2003. godine, rešeno je da idemo u restrukturanje, pa je pogon procesne opreme (3,65 hektara zemljišta) prodat 2003. godine za 2,436 miliona evra kompaniji Meridijan balkans, a pogon Fabrike točkova, na javnoj aukciji, istoj kompaniji za 3,6 miliona evra (više od šest hektara). To znači da je 10 hektara prodato za šest miliona evra, pa kad govorite o ceni o kojoj je prodat Zmaj (1.005.000 miliona), to baš ne stoji. Preuzeli smo i 12 miliona evra dugova.
Sada je na tom zemljištu još jedan ogroman hipermarket – Roda. Direktorka potvrđuje da je holding braće Rodić kupio Meridijan balkans, izgradio hipermarket i izdao ga Merkatoru.
Središnji, takozvani građevinski deo (sedam hektara) bez fabričkih pogona, sa magacinima i nekadašnjom upravnom zgradom, prodat je javnim nadmetanjem, 2005. godine, za 2,7 miliona evra kompaniji Dars end Plat.
Dakle, to je iznos novca koji je Zmaj doneo državi. Sada proizvodi poljoprivredne prikolice i nastavlja da traži bilo kakav posao iz oblasti metalskog kompleksa. Poslednji kombajn proizveden je u Zemunu 2006. godine. U slavno doba, kada se pazarilo u samoposlugama i dućanima, Zmaj je proizvodio 1.200 kombajna godišnje, zapošljavajući više od 5.000 radnika.
Racionalno i neracionalno
Ljubiša Obradović, sekretar udruženja metalske i elektroindustrije Privredne komore Srbije, izjavio je da su potrebe Srbije za kombajnima oko 1.000 komada godišnje i da treba obnoviti proizvodnju kombajna uz državne subvencije.
Međutim, direktorka Zmaja smatra da su ove procene neozbiljne:
– U Zmaju se ne proizvode kombajni, jer je to nerentabilna proizvodnja. Nama je, recimo, za kontinuitet proizvodnje uzeta 2005. godina. I to je najbolja godina, jer se kao kupac pojavila Direkcija za robne rezerve koja je kupovala kombajne i razmenjivala sa seljacima za pšenicu. Te godine je proizvedeno 34 kombajna.
