Rakija bend iz Osla svira na Mokranjčevim danima u Negotinu i u još pet gradova
Kada je prošlog meseca srpski muzičar Janko Radovanović izašao na scenu Muzičkog festivala u Oslu izvadio je čuturu iz torbe šarenice, popio jedan gutanj, podigao je u vis i nazdravio publici: Živeli narode moj! Ovako počinje skoro svaki nastup norveškog orkestra Rakija bend, koji je jedan od najpopularnojih u hladnoj Skandinaviji.
– Naš okrestar je spoj tradicije i kulture severa i juga Evrope, što mu daje poseban hladnjikav zvuk, koji tokom koncerta eskalira u vetreni ples muzike i pesme. Muzika Rakije benda je kao i srpsko piće po kome je orkestar dobio ime – zagreva i diže publiku na noge. Norveške Srbe dovodi do nostalgičnih suza, a hladne Vikinge zarumeni da skaču kao deca – kaže malo u šali, malo u zbilji pevačica Merete Fjeldbo.
Ova mlada Norvežanka u orkestru često nastupa sa četiri svoje norveške koleginice, muzičarke i pevačice, i to u srpskoj narodnoj nošnji. Gospođica Fjeldbo se sprema da ovu nošnju po prvi put nosi u Srbiji, jer Rakija bend početkom septembra dolazi na turneju po našoj zemlji.
– Sa našim pesmama i norveškim rukovetima učestvujemo na Mokranjčevim danima u Negotinu. Potom imamo koncerte u Gračanici, Nišu, Kladovu, Novom Sadu i Beogradu. Publika u Srbiji će čuti moje pesme „Izgubljeni Grad“ o Prištini, „Moja sestra“, „Vukovi su oko tebe“, kao i „A Story that Shouldn’t be told“, „Seven Nights and Seven Days“, ali i srpske narodne hitove i kola. Već sada drhtimo od treme, jer srpsku publiku ne smemo da razočaramo – priznaje Janko Radovanović, vođa benda.
On je sa Kosmeta. Bombardovanje je 1999. preživeo sa majkom u prištinskom stanu. Bio je u Prištini član grupe Post Pesimisti norveške nevladine organizacije „Norwegian People’s Aid“, sa kojom je Janko Radovanović sarađivao. Kada je otišao na jedan seminar u Oslo 1999. godine, ostao je u Norveškoj. Radi kao instruktor muzičkih grupa u osnovnoj skoli. Oženjen je sa Kristine Schei Aagdal i ima dve kćerkice.
Grupa Rakija bend ima deset članova, od kojih su četiri iz Srbije, pet iz Norveške i jedan iz Portugala. Na turneji po Srbiji u bendu će biti Biljana Dragišic (vokal), Merete Fjeldbo (vokal, perkusije), Irena Banjeglav (violina, vokal), Janko Radovanović (gitara), Atle Tommervik (truba), Are W. Thoma (bass) i Halvor Dahle (bubnjevi).
– Za tri godine svoga postojanja, Rakija bend je nastupala u svim većim gradovima Skandinavije i Evrope. Lane smo ušli u finale za najbolji novi world music band. Norvežani su cupkali uz Vranjansko kolo i pevali su Ciganka sam mala, , Sojka ptica i Ruse kose, curo, imaš. Posle tog festivala orkestar Rakija je dospeo na listu deset popularnih bendova u Skandinaviji – kaže pevačica Merete Fjeldbo.
Lane su Rakija bend i trubači Marka Markovića gradić Evanger, idilično mestu na zapadu Norveške, pretvorili u srpsku varoš. Na ulazu je na srpskom pisalo „Dobro došli !“, a na trgovima su se pekli jagnjici, služili ćevapi, pljeskavice i ostali specijaliteti sa Balkana. Lokalni muzički festival, treći po redu, postao je norveška kopija Sabora trubača u Guči.
– Oduševljen ovim festivalom norveški menadžer Jorn Stiv odlučio je da u Oslu organizuje prvi Balkanski muzički festivala Mala Guča, koji će okupiti sve orkestre koji neguju narodnu muziku sa jugoistoka Evrope. Ne možete da verujete koliko ima Danaca, Šveđana, Finaca, ali i Engleza i Norvežana koji neguju srpski i balkanski melos – otkriva pevačica Merete Fjeldbo.
Ova mlada Norvežanka, koja ne govori nijedan slovenski jezik, ali ga sjajno peva, odlučila je da nauči srpski. I dve nedelje pre dolaska u Negotin glasno na probama uzvikuje: Samo sloga Srbina spasava – živeli!.
GUčA U SKANDINAVIJI
– Balkanska muzika je divna, dinamična, bučna, vesela i zato je popularna u Skandinaviji. Prijavili smo organizaciju Balkanskog muzičkog festivala Mala Guča i prikupljamo prijave orkestara. Sada tražimo koncertnu binu, sponzore i fondove za ovaj kulturni program – otkrio nam je Jorn Stiv.
