Bilo je uobicajeno da Dusan dolazi kuci s posla pre nego Nada.Tog dana,dosao
je pola sata kasnije.Nada je odmah opazila da nesto nije u redu.Dusan je bio
zamisljen,potisten i tuzan.Na Nadino pitanje sto mu se dogodilo,odgovorio
je:“Imao sam problema s policijom.““Ti,zasto?“-upita Nada.Rekao je da je kao
i uvek,nakon posla cekao gradski autobus.Pred autobusnom stanicom se
zaustavio policijski kombi.U njemu su bila neka deca koja su prsticima
pokazivala na Dusana.Dva policajca su izasla van i,u grupi gradjana koji su
cekali autobus,legitimisali samo Dusana.Zapisali su kucnu adresu.Dusan je
pretpostavljao da ce se policajci uskoro pojaviti u njihovom stanu.Nije
trebalo dugo cekati.Zvono se ubrzo zaculo.Dusan je izasao do ulaznih vrata
zgrade u kojoj su stanovali.Ne zeleci se objasnjavati s policijom na
ulici,pozvao ih je u stan.Pritom je mislio da ce uz pomoc sina ,koji dobro
govori nemacki,lakse resiti nesporazum.U stan su usli policajac i
policajka.Nadmeno su odbili i sok i kafu koju im je Nada pozurila
ponuditi.Policajac cak nije zeleo ni da sedne.Odmah je poceo sa strogim
propitivanjima.Ni Nada,ni Dusan,ni njihov Jovan nisu uspevali shvatiti sta
policajac zapravo zeli doznati od Dusana.Tada je iznervirani policajac besno
rekao Dusanu:“Sad ne znate o cemu je rec!A znate napastovati devojcice po
gradu!“Sok za sve troje:Dusana,Nadu,Jovana.Jovan se prvi snasao i zamolio
policajku da im objasni o cemu se tu radi.Ona je rekla da je u parku,blizu
tvrtke u kojoj Dusan radi,nepoznati muskarac pokusao silovati jednu
dvanćtogodisnju devojcicu.Devojcica je bila u grupi dece i deca su odmah
pozvala policiju.Dogadjaj se zbio u 16 casova toga dana.A,bas to precizno
navodjenje vremena,bice itekako vazno Dusanu.Deca su potom sela u policijsko
vozilo i trazeci osumnjicenog ukazali na Dusana.Policajka je rekla da se
radi o strancu starom oko 50 godina,obucenom u radnicki kombinezon.Tada je
Dusan rekao da uopste ne prolazi tim parkom na putu od preduzeca do
autobusne stanice.Policajac je poceo vikati,srecom na stajerskom
dijalektu,pa ga Nada i Dusan nisu mogli razumeti.U jednom momentu,Dusan je
zapitao policajku:“Recite nam,molim Vas,jos jednom,u koliko se sati to
dogodilo?“ „Oko 16 casova.“
Dusan,s vidnim olaksanjem,odgovori:“Pa,ja sam u to vreme jos bio na radnom
mestu.Moje radno vreme je do 17 casova.Pitajte mog sefa,jer sam citavo
popodne radio bas u njegovoj neposrednoj blizini.“Dok je policajka pokusala
to telefonski proveriti,policajac je i dalje optuzivao (ne
sumnjicio,optuzivao) Dusana.Istina,nije vise bio toliko glasan.No,neprijatan
i sav crven u licu,bio je i dalje.Policajka je u telefonskom
razgovoru,verovatno dobila odgovor koji je trazila.Bio je negativan za
policajceve pretpostavke.Razjaren,besan,izasao je bez pozdrava iz Dusanovog
stana.Policajka je,doduse,na izlasku uputila pozdrav.No,nije se izvinila;ni
tada,a ni nikad posle.Dusan,Nadai Jovan su ocekivali njihovo izvinjenje ili
izvinjenje njihovih pretpostavljenih.Jer,radilo se o kobnoj gresci i vrlo
nekoretnom postupku.Policajac je,verovatno,bio razocaran,jer mu nije uspelo
da na brzinu zaradi povisicu ili visi polozaj.Dva dana kasnije,u regionalnom
listu („Kleine Zeitung“),izasao je kratak napis:jedan covek,star 48
godina,pokusao je silovati dvanćstogodisnju devojcicu.Objavljeni su samo
inicijali imena i prezimena tog coveka.Ali,stajalo je i da je Austrijanac,a
ne stranac kako je to tvrdila policijska patrola.Dusan i Nada su i danas
uvereni da se Dusan uspeo izvuci zahvaljujuci samo svom fiksnom radnom
vremenu.Naime,da njegov sef nije potvrdio da je Dusan u vreme nemilog
dogadjaja bio na poslu,ko zna kako bi se to zavrsilo?!Jer,policajac koji je
dosao u Dusanov i Nadin stan,nije dosao s namerom da ispita osumnjicenog.On
je dosao ispitati vec unapred osudjenog coveka.Istraga je,za tog
policajca,bila zavrsena jos na autobusnoj stanici.On sigurno drugu osobu ne
bi vise ni trazio.Taj dogadjaj,Nada i Dusan nisu nikad nikome prijavili.Ne
znaju ni imena to dvoje policajaca.No,gorcina je ostala.Dusan,Nada iJovan to
nece nikada zaboraviti.A,sta bese sa savesti onog policajca,nepoznato
je.Bilo bi zanimljivo doznati je li se u medjuvremenu uspeo domoci viseg
polozaja optuzujuci neduzne gradjane.Nada se cesto pita:Kakav je taj covek
bez uniforme i pistolja?Jer,on je sigurno veoma brzo zaboravio da je upao u
tudji stan i pred odraslim sinom i suprugom,optuzio oca i muza za bludne
radnje.On je,bez ikakve provere,neduznom coveku rekao da je kriminalac.Ni u
jednom trenutku nije ni pomislio da bi njegova mrznja prema strancima mogla
razoriti dom i unistiti jednu porodicu.
DOGADJAJ JE ISTINIT (SAMO SU IMENA DRUGA),A DESIO SE 30.APRILA 1996. U
GRACU,U AUSTRIJI.
