|
(Fond strateške kulture)
Vlada
Srbije nema šta s kim da pregovara, odlučili smo da prihvatimo ovaj
sporazum i sporazum će biti primenjen. Ostaje samo da vidimo kako da
posledice budu što manje za narod, da se svi zajedno dogovorimo, ali oni
ne moraju da ga podržavaju [1],
izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić povodom neuspelih pregovora sa
Srbima sa severa Kosova i Metohije. Prvi srpski ministar obrazložio je
svoj stav da Vlada raspolaže svim mehanizmima da sprovede sporazum ali
da ne želi da ih primenjuje: Mehanizam je jednostavan-ukinete plate,
ukinete radna mesta i rešili ste problem paralelnih institucija [2].
Istim povodom prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao
je: Briselski sporazum mora biti sproveden, a samo je pitanje kako to
uraditi uz saglasnost Srba sa Kosova i Metohije[3] dodajući pritom da će Srbija učiniti sve da dobije datum za početak pregovora sa EU, a da ne sruši svoju državnost.[4]
Tog poslednjeg dana aprila, sastanak Srba sa severa KiM sa članovima
pregovaračkog tima (premijer i njegov zamenik) okončan je bez dogovora.
Srbi sa severa Kosmeta traže ocenu ustavnosti briselskog sporazuma,
posle toga referendum. Sledeći sastanak trebalo bi da se održi 7. maja.
Ovako je izgledala još jedna u nizu runda razgovora povodom statusa
severa južne srpske pokrajine održana u atmosferi medijskog spina koji
je trebalo da utera strah u kosti građanima Srbije, podsećajući ih na
periode sankcija, izolacija, raznih bratoubilačkih Oluja.
Iako je pregovarački tim Vlade Srbije pokrenuo rešavanje statusa
severa KiM, kako je isticao zbog boljeg i uređenijeg života Srba koji
tamo žive-na kraju se, ipak, ispostavilo da je namera Vlade Srbije bila
drugačija. Dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora bila je
okosnica briselskih rundi razgovora. U potpuno izvesnoj atmosferi u
kojoj je jedini očekivani rezultat mogao da bude da se Srbija odrekne
severa Kosmeta i prepusti ga integrisanju u pravosudni sistem tzv.
Kosova, pregovarački tim srpske Vlade u svoj sastav nije uključio one
koje ovi pregovori i najviše dodiruju – Srbe sa severa. Prvi sporazum
o principima koji regulišu normalizaciju odnosa srpski premijer
parafirao je u Briselu (19. april) i time otpočeo novu fazu u stvari i u
potpunosti antidržavne politike. Da li je ovo prejaka formulacija?
Pokušaćemo da je obrazložimo:
Prvo, da se pozovemo na vrhovni zakonodavni akt Srbije – Ustav:
polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo
teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene
države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede
ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne
interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim
političkim odnosima[5]
(preambula Ustava); nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje
je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih
ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, necionalne ili verske
mržnje[6]
(član 5, stav 3 u delu Političke stranke); Teritorija Republike Srbije
je jedinstvena i nedeljiva (član 8, stav prvi u delu Teritorija i
granica); Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim
principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila
međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo
pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni
međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.[7] (član 16, Međunarodni odnosi).
 Dakle,
samo na osnovu navedenih odredbi Ustava Srbije jasno je da je ustavni
poredak Srbije srušen političkim delovanjem partija na vlasti. Ili,
postoji neko drugo tumačenje eksplicitnih ustavnih odredbi. Nije jasno
zašto Ustavni sud Srbije samoinicijativno (jer bi po definiciji trebalo
da bude nezavistan u svom radu, objektivan u proceni i dostojan svojih
ustavnih ovlašćenja) nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti svih
briselskih sporazuma kada se članom 168 Ustava Srbije daje pravo
Ustavnom sudu da pokrene ocenu ustavnosti. Kako god, zahtevi za ocenu
ustavnosti briselskih sporazuma nalaze se pred Ustavnim sudom Srbije.
Srbi sa severa KiM traže odluke po tim zahtevima. Odluka, sledeći
uspostavljene pravne norme najvišim zakonodavnim aktom, može biti samo
jedna a to je da sporazumi nisu u skladu s Ustavom. Odatle sledi i
postavljanje odgovornosti za sve one koji potpisuju neustavne odluke,
sporazume…
Drugo, da se pozovemo na Zakon o političkim strankama donet 2009.
godine koji u delu Način organizovanja i delovanje političke stranke u
članu 4, stav dva nalaže da delovanje političke stranke ne može biti
usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne
celokupnosti Republike Srbije[8]stranka
koja prekrši pomenuti stav člana 4 prema Zakonu o političkim strankama
snosi posledice koje predviđa član 37: Zabraniće se rad političkoj
stranci čije je delovanje suprotno članu 4 stav 2 ovog zakona ili koja
se udruži u šire političke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno
spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. stav 2 ovog
zakona[9]
Sve i da Ustav i zakoni koji proističu iz njega nisu dovoljno dobri,
takvi kakvi jesu predstavljaju obavezu za sve građane Republike Srbije!
Njihovo nepoštovanje predviđa vrlo jasne sankcije. Ukoliko su Ustav i
sledstveni zakoni stornirani od strane političke elite onda je to
potpuno druga situacija. Trebalo bi onda reći građanima Srbije da je
politički sistem promenjen i da je uspostavljena diktatura. Onda je i
naše legalističko razmišljanje besmisleno. Samo…treba to reći! Kada
smo već kod toga, partije na vlasti građanima Srbije treba da kažu i da
su stornirale svoje programe:
Treće, da se pozovemo na političke programe partija koje ostvaruju
najviše uticaja u vlasti: Prema programu SPS (11. decembar 2010) u tački
13: Kosovo i Metohija je sastavni deo srpskog identiteta i državnosti.
Za socijaliste Srbije Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija je
nerazdvojni deo Republike Srbije, a rešavanje problema izazvanih
nasilnom secesijom, nelegalnom i nelegitimnom agresijom NATO-a i
jednostrano proglašenjem nezavisnosti najvažnije je državno, nacionalno,
istorijsko, moralno i duhovno pitanje srpskog naroda i Republike
Srbije. Istrajno ćemo insistirati na poštovanju i primeni rezolucije
Saveta bezbednosti OUN br 1244 iz 1999. Godine kojom je potvrđen
teritorijalni integritet Republike Srbije. Socijalisti ne priznaju, niti
će priznati bilo koji akt, bilo ko da ga preduzme, koji je suprotan
Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN br 1244[10] Osnovni programski ciljevi SNS u tački 1: Očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije.
Kosovo i Metohija je srce Srbije i sastavni deo teritorije naše
države. Srbija ne može, ne sme i neće prihvatiti bilo kakav pokušaj
otimanja delova njene teritorije i beskompromisno će štititi državne i
nacionalne interese na svakom delu svoje teritorije. U tački pet
programskih ciljeva: Opredeljenje Srbije za ulazak u Evropsku uniju ne
treba da bude sporno, ali Srbija u Evropu može da uđe samo kao celovita
država, sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom.[11]
Nadalje, u dokumentu SNS, Bela knjiga Programom do promena (oktobar
2011) Srpska Napredna Stranka insistira: SRPSKA NAPREDNA STRANKA, kao
državotvorna politička snaga, svesna težine situacije u kojoj se naša
država danas nalazi nakon desetine godina vođenja neosmišljene,
neiskrene i nedosledne politike po pitanju Kosova i Metohije od strane
međunarodne zajednice, ali i svih vladajućih garnitura u Srbiji,
namerava da uloži svu svoju energiju u iznalaženje dogovornog rešenja za
ovaj problem koji opterećuje ne samo prošlost i sadašnjost, već i
budućnost srpskog i albanskog naroda (…) Kao stranka koja svoju
politiku gradi na opšteprihvaćenim evropskim vrednostima, SRPSKA
NAPREDNA STRANKA smatra da je svaki dogovor koji priznaje isključivo
realnost na terenu stvorenu sistematskim i kontinuiranim proterivanjem i
etničkim čišćenjem srpskog i drugog nealbanskog stanovništva sa Kosova i
Metohije neprihvatljiv (…)SRPSKA NAPREDNA STRANKA namerava da blisko
sarađuje sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju zaštite, očuvanja i
obnove srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Neprihvatljivo je
ukidanje srpskih institucija na severu Kosova i Metohije, jer one
predstavljaju jedinu garanciju opstanka i zaštite srpskog stanovništva
od diskriminacije. [12]
četvrto, u susret godišnjici (6.maj) održavanja parlamentarnih izbora
u Srbiji da se prisetimo šta su lideri dve najuticajnije stranke u
vlasti govorili tokom predizborne kampanje: Posle 5. oktobra
ustanovljena je nova politika koja je donela uništavanje fabrika i
isterivanje radnika sa posla i zato pozivam građane da promene takvu
politiku 6. maja kako se ne bi dogodilo da žrtve ponovo glasaju za svoje
dželate (Ivica Dačić, predizborni skup u Kruševcu)[13] ili
Ja sam za jaku, uspravnu, ponosnu Srbiju. Da nije bilo nas, ne bi bilo
ni ovakve Evrope, ne dozvolimo da nas gledaju kao građane drugog reda.[14]
Skoro mesec dana pre ovih izjava, tačnije 18. marta 2012. godine
povodom spekulacija da zapadni deo međunarodne zajednice (EU i njen
najznačajniji član SAD) vrše pritisak na Dačića povodom raspisivanja
lokalnih izbora na KiM, evo šta je lider socijalista odgovorio: Moj
stav je potpuno jasan: dok je socijalista (Slavica đukić Dejanović) na
čelu skupštine i u prilici je da raspisuje lokalne izbore, nema
mogućnosti da se oni ne raspišu. [15]
Tada je novinarima obrazložio svoj stav da Srbija treba da raspiše
izbore na celoj svojoj teritoriji i ona time nikoga ne ugrožava kao i
da će Srbija poštovati Rezoluciju 1244, ali pre svega svoj Ustav, po
kome su do sada bili raspisivani izbori i da za njega drugačija opcija
nije postojala[16]
Kao kandidat za predsednika Srbije, Ivica Dačić je u intervjuu za
Kurir između ostalog rekao: Ono što želim da istaknem jeste da, ukoliko
budem predsednik Srbije, nikako neću dozvoliti da se srpskom narodu na
Kosovu desi bilo kakvo stradanje, egzodus ili ne daj Bože da se ponovi
Oluja. Insistiraću i dalje da se poštuje Rezolucija 1244, a ona u jednom
delu predviđa vraćanje 1 000 srpskih policajaca na Kosovo.[17]
Tadašnji lider naprednjaka i kandidat za predsednika Srbije, Tomislav
Nikolić u razgovoru za Večernje Novosti rekao je i ovo: Politika nije
papir i matematika. Politika su ljudi, a oni će doneti odluku u skladu s
tim kako su živeli i kome veruju da može da donese promene (…)
smatram da je veoma važno da održimo u životu srpske institucije, bez
rizika za bezbednost Srba, a to možemo tako što ćemo formirati opštinska
veća proporcionalno rezultatima rada stranaka na parlamentarnim
izborima. Time bismo sačuvali i srpske institucije i naše ljude na
Kosovu i Metohiji! [18]
Mogli smo, naravno, da navedemo još pregršt primera koji su činili
predizbornu kampanju prošlogodišnjih đurđevdanskih izbora, međutim, s
obzirom na temu nad temama kakva je Kosovo i Metohija čini se da je
navedeno dovoljno da pokaže da aktuelna vlast NIJE DOBILA mandat za
politiku koja jedino može da se podvede pod antidržavni i nacionalni
koncept. Kako drugčije možemo razumeti aktualne događaje koji su u
direktnoj suprotnosti sa nacionalnim i državnim interesima Srbije koji
su potvrđeni Ustavom Srbije (posebno kada se prisetimo programa i
kampanja stranaka koje čine aktualnu vlast)?
Na kraju da se vratimo na sam početak: Sve su prilike građani Srbije su i ovaj put glasali za svoje dželate!
|
